DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1947 str. 24     <-- 24 -->        PDF

Ing. IVAN SOLJANIK (Beograd):


JEDAN NOV MODEL KLIJALA ZA ŠUMSKO SEME


..... ....... .......


Pri laboratorijskom ispitivanju klijavosti šumskog semena upotrebljavaju
se s obzirom na vrstu podloge uglavnom pet tipova klijala:


1. klijala sa samotnom podlogom,
2. klijala sa filter-papirom,
3. klijala sa pamučnom tkaninom i filter-papirom,
4. klijala sa peskom,
5. klijala sa staklenom podlogom.
Osim nabrojanog kao materijal za podloge služe i ako rjeđe: gips, prosejana
zemlja, treset i vata.
Prema Vincent u zemlja bi svojom poroznošću i imbibicionom sposobnošću
najbolje odgovarala uslovima ispitivanja. Ona se, međutim, ne može
u´ laboratoriju koristiti sa svim prirodnim osobinama. Činjenica je, piše
Vincent , da se prenošenjem zemlje ograničava rad bakterija i omogućava
brzo razviće plesni koje smetaju klijanju. Plesni se mogu suzbiti fungicidnim
supstancama, čime se pak menja hemiski sastav zemlje. Zato je ona potisnuta´
iz upotrebe od većine kontrolnih zavoda.


U pogledu sterilizacije klijala najpodognije su staklene podloge (B uchingerova
i Hagerova klijala. Ovakva klijala mogu, međutim, da
posluže samo za pojedinačna ispitivanja, jer su za seriske analize nepodesne
zbog malih dimenzija. Osim toga ne zahtevaju konstrukciju od specijalnog
stakla. Pesak se mora pred upotrebu sterilizovati na vatri, a ko materijal je,
pri dužim ispitivanjima, podložan invaziji epifitne flore, koja ograničava biohemiske
procese u fazi klijanja. Pogodnije su pamučne i papirne podloge.
One se lako sterilišu i mogu se menjati u toku analize. Šamot je tvrd materijal,
ne kvasi se ravnomerno, te se i pored jednostavne sterilizacije (koncentrisana
sumporna ili sona kiselina) sve više potiskuje iz upotrebe, a kod
kontrolnih zavoda skoro i više i ne primjenjuje.


Izbor je klijala fakultativan, ali su izvesni tipovi ustaljeni kod pojedinih
oglednih ustanova. Danas su u najčešćoj upotrebi:


1. Jacobseo v aparat (podloga: filter-papir),
2. Liebenbergov a klijala (podloga: filter-papir),
3. Rodenvaldo v aparat (podloga: pesak sa filter-papirom),
4. Tanjkrast a klijala (podloga: pesak ili filter-papir).
Neke ogledne ustanove imaju svoje specijalne konstrukcije. Švajcarska
stanica u Oerl i K o n-u služi se za ispitivanje cetinarastog semena naročitim
staklenim bocama zapremine pribl. 500 cm. kub., čija se dna oblažu nakvašenom
vatom, povrh koje su naslagani listovi filter-papira ( u nekoliko slojeva),
na koje se zatim postavlja seme. U pojedinim nemačkim zavodima pre
rata bila je u upotrebi t. zv. hamburška klijala — savršeniji vid Roden valdov
o g aparata. Treba spomenuti i V incentovo stakleno etažno
klijalo, koje je našlo svoju primenu i kod terenskih čehoslovačkih ustanova.


U Sovjetskom Savezu u oblasti konstrukcija i modificiranja aparata za
klijanje šumskog semena učinjen je korad napred.


V. D. O g i j e v s k i konstruisao je naročiti termostat-orman i to sa staklenim
vratima, da bi bilo pristupa svetlosti za vreme klijanja.
86




ŠUMARSKI LIST 3/1947 str. 25     <-- 25 -->        PDF

U ormanu je ugrađen red polica, nalik na etažer, na kojim se redaju
napred opisani manji aparati, ali bez staklenih poklopaca tj. zvona, jer tu
ulogu ispunjavaju staklena vrata na termostat-ormanu. Potrebna toplota u
ormanu-Mijala održava se se pomoću gasa, koji prolazi kroz naročiti regulator.


Takav orman-klijalo, visok je 175 cm., širok 70 cm., dubok 47 cm., i može
da primi oko 300 proba odjednom, a to je vrlo podesno za seriske analize
naročito u oglednim zavodima z anaučna ispitivanja kao i kod semenarske
službe kod masovnog ispitivanja klijavosti semenja različitih provenijencija.


U Institutu za šumarska istraživanja u Beogradu konstruisano je jedno
klijalo za seriske analize i to prema projektu druga inž. Mihajla Krstića .
Ma da ne poseduje sve predviđene tehničke detalje, čemu je uzrok nedostataka
materijala, ovo klijalo pretstavlja ozbiljan doprinos našoj mladoj
naučnoj ustanovi -*- Šumarskom institutu, — koji je tek počeo da stupa u
život. Ovdje ćemo izneti detalje definitivnog projekta tog klijala.


Aparatura se sastoji iz bazena za vodu (1) od bakrenog lima, dimenzija
84X66X20 cm. Sa jedne strane je ugrađena slavina ili klip za brzo ispuštanje
vode (2), a s druge strane kratka gvozdena cev za punjenje (3), koja je gumenom
cevi spojena sa vodovodnom instalacijom. Kroz vodu, bliže dnu
bazena, prolaze dve mesingane cevi sa električnim zavojnicama za zagrevanje
(4) tako da svaka greje . vodnog polja. Sa strane, gde se nalazi instalacija
za priključak na struju, ugrađen je termoregulator. Podužno bazenu,
kroz sredinu, prolazi jedna ručna mešalica, koja se sastoji iz jedne gvozdene
šipke sa 6 lopatica i ručice za obrtanje (5). Radi određivanja visine vode u
bazenu, pokraj slavine za pražnjenje ugrađena je kratka gvozdena cev na
lakat, na koju se nastavlja vertikalna cev (princip spojenih sudova) (6).


Gornji deo klijala sadrži jednu mrežu limenih pantlika, koja se u vidu
poslužavnika sa dve ručice može postaviti u ispuste bazena, odnosno vaditi
iz njega (7). Širina pantlika je 4 cm. Kroz sredinu limenih pantlika, u poprečnom
i podužnom smeru, zanitovane su limene trčanice sa U-profilom,


87




ŠUMARSKI LIST 3/1947 str. 26     <-- 26 -->        PDF

čija je visina 0.8 cm. U tračnice (8) se uvlače staklene pregrade debi. 4—5
mm. tako da se ceo sistem (9) poslužavnika sastoji iz 21 kompartimana. Staklene
pregrade se učvršćuju u vertikalnim štipaljkama 6X1,3 cm. sa savijenim
gornjim krajem (10). Te su štipaljke zanitovane za tračnice i nalaze se na
svakom uglu kompartimana.


Kod svakog kompartimana služe staklene ploče 11,5X21 cm. One imaju


po dva proreza od 2X1 cm. i 4 ulegnuća (ležišta) u koja ulaze vrhovi kratkih


metalnih zakivaka utvrđenih za limene pantlike na svakom uglu kompar


timana (11).


I POGLED ODOZGO M. MO


ß


. 4


-. -DD. _.._


_. _. -du


I»


Kompartimani se zatvarju staklenim pločama 21,6X11,5 cm. sa 2 okrugla
proreza 5 mm. za cirkulaciju vazduha i jednim prorezom u sredini, u koji
se učvršćuju žičani prstenovi za podizanje pločica (12 i 13).


Na 2 cm iznad poklopaca dolazi velika staklena tabla 84X66 cm. koja
se može obrtati u vertikalnom smeru oko horizontalnih šarki utvrđenih za
jednu podužnu ivicu poslužavnika. Tabla je ´uokvirena drvenim okvirom čije
su spoljne površine obložene gumom u cilju boljeg zatvaranja (14). Ugao pod
kojim se tabla može podići regulisan je dvema gvozdenim, šipkama na prelom,
ugrađenim u dve kraće vertikalne strane poslužavnika (15).


Radi crikulacije vazduha u prostoru između velike table i pločica-poklopaca
kompartima izrezana su dva horizontalna proreza 5X1,5 cm. kraćim
stranama poslužavnika (16) koji se mogu zatvarati limenim rezama.


Probe se postavljaju na filter-papiru koji leži direktno na staklenom
podu ili se između njih umeće pamučna tkanina. Papir i tkanina odgovaraju
svojim dimenzijama dužini i širini kompartimana, a imaju po 2 trake, odnosno
fitilja za usisavanje vode.


88




ŠUMARSKI LIST 3/1947 str. 27     <-- 27 -->        PDF

fl PPI53LK Kb .. 1:10


Korisna površina klijalice iznosi 5,92 cm. kv. ili 93,6% od ukupne površine,
a na njoj se mogu jednovremno postaviti 63 probe sitnog semena (po
tri probe na jedan ikompartiman), 21 proba semena srednjih dimenzija i sa
krilima (po jedna proba na kompartiman) ili 7 proba krupnog semena (hrastovog
žira, kestena) — (jedna proba na tri kompartimana).


ftHLMA KOMPAPTiMAm


Preimućatva nad Jacobsen-ovim aparatom su sledeća: veća korisna
površina, pravilan raspored srednjeg i krupnog semena, bolja cirkulacija
vazduha ako semena i bolje konzerviranje temperature.


Prototip ovakva klijala, kojoj ne dostaju izvesni tehnički detalji, kao
što je ranije spomenuto, ostvaren je u radionici Djordja Stanisa vije vica, limara
iz Beograda. On služi u Institutu za šumarska istraživanja za novoosnovanu
službu kontrole šumlskog semena.


......... . : ....... ........... ..... ...... ....... ...


..... ......... ... .................. ............ . .....1. ..........
. ............. .........
Literatura:


1. Vincen t G.: Lesni semenarstvi v postveni technice — Praha 1940.
2. Prof. N. N. Stepanov : Drevesni semena ih svojstva i hranenije.
89