DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1947 str. 45 <-- 45 --> PDF |
stelje u šumi. Rasterećene šume oporavice se, što će se izraziti u povećanom prirastu drveta za više miliona kubnih metara godišnje. Samo na zdravim temeljima poljoprivrede može da se razvija nesmetano naše šumarstvo, koje teško stradava baš od prekomerne paše i steljarenja. U poljoprivredno naprednim zemljama već su davno resili pitanje kialcifikscije beskrečnih (kiselih) zemljišta pa je ovaj rad sastavni deo agrikulturnih mera, koji ne treba više propagirati. U nas se mnogo pisalo i raspravljalo o tome ali se — radilo nije. Zatekao sam u knjizi na hrvatskom jeziku, koja će uskoro slaviti 100-godišnjicu svoga izlažerijiai, opširne upute o davanju kreča zemljištu. Bezbroj je knjiga pisalo o tome ali su sve upute glede primene kalcifikacije — kao uostalom i sve ostale na nemačkom i dr. jezicima — bile Seljaci u Popovcu kod Slunja peskaju zemlju. (Foto: A. Fuis) protkane upozorenjem »kreč očeve obogaćuje >ai sinove osiromašuje«. Ta je zastrašujuća opomena toliko delovala, da se kreč u nas praktički nije upotrebljavao za tu svrhu. Svako se plašio primene kreča i ako je znao, da je zemljištu potreban. Tako je gledala na nj i većina samih stručnjaka. Međutim je seljak muku mučio i muči još diamas na barem 4/s poljoprivredne površine Jugoslavije, počev od Slovenije pa sve do Makedonije. Ima dubokih zemljišta u ravnicama, na kojima ni trava ne raste već paprat i vresak. Staijsko đubre u njima za nekoliko meseci nestane bestraga. Iz ovog razloga leže ogromna polja neobrađena i neiskorištena u Sloveniji, Lici i dr. Ima predjela, gde šljiva1 ne traje više od 15—-20 godina (Valjevo). U mnogim 343 |