DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1947 str. 46 <-- 46 --> PDF |
krajevima voćke uopšte propadaju, . . da je klima za njih u svakom pogledu podnošljiva pa čak i povoljna. Deteline ne mogu uopšte da se seju, jer ne uspevaju. Ima zemljišta, koja su s proleća .dugo vremena hladna, jer se teško zagreju, zbog čega usevi zakašnjuju ali u suši svejedno sve na njima izgori. Ako je pak kišovita godina, guši ih voda. Neka od njih se oru na 4 vola i seljak ulaže u njihovu obradu ogromno truda, da ih dotera u red. Ali malo jače kiše unište u kratko vreme sav trud i zbiju ih, fcaio što su i pre obrade bile zbijene. Ljudi se čude, kako na nekima izvesna hvaljena mineralna đubriva ne samo što ne pomažu već upravo kvare zemlje. Sve te zemlje davaju uz to i vrlo niske žetvene prinose. Sve su to zemlje, koje pate od zajedničke bolesti — osku dice kreča. Ipak je narod na većem delu Korduna, od Karlovca pa skoro do Bihaća, kalcifikaciju nezapaženo praktično resio i već skoro i — dovršio. To je radio preko pol a stolećiai upotrebom prirodnog krečnog materijala: krečnog i dolomitnog brašna, peska, šljunka i kamena t. zv. peskanjem ili šodranjem zemlje. Na Kordunu opšte poznata poslovica »vrijednije je jedno jutro zemlje napjeskati nego dva jutra zemlje dokupiti« rečito tumači uspeh toga rada. »Ako u prosjeku uzmem žetvene prinose posljednjih 15 godina, iznosi mi povišenje žetve zasvemojeuseve sigurnih 1000/o«, veli Uglješa Terzić iz Čađavice treće kod Bosanskog Npvog. Na Kordunu primenjuju doze od 20 pa sve do 250 m3 krečnog materijala po hektaru oranice. Nema tu ništa slučajna. Sve je plod iskustva, koje je pokazalo, da izvesne zemlje traže malo i sitnog ili mekog materijala, druge naprotiv mnogo i krupnog ili tvrdog. Jedno peskanje ili šodranje može da traje i preko 40 godina. Iskustvo na Kordunu postiglo je na raznim tipovima zemlje i sa različiti mmaterijalom pravo savršenstvo, tako da ga u celosti možemo primeniti u čitavo j državi . Ono se potpuno podudara sa rezultatima istraživanja nauke najnovijeg datuma. Nezavisno od toga rada na; Kordunu proradila je Bosna na više mesta (Bosanski Novi, Krupa, Drvar, Sanski Most) i Crna Gora (Bjelopavlići u dolini Zete). Slovenija ima preko 90°/o svoje poljoprivredne površine oskudne u kreču. Zato su stotine sjajno uspelih ogleda, koji su u čitavoj republici postavljeni s proleća 1947, potpuno utrli put kod tamošnjeg naroda na selu. Neće se više događati, da bogata zemljišta leže kao vrištine puste (Bela Krajina, Kostanjevica, Pohorje i t. d.) a blago mora po šumama gladno da planduje. Baiš će kalcifikacija dokazati, da imamo dovoljno površina za poljoprivrednu proizvodnju, bez novih krčenja, za mnogo decenija i da se mnoge zemlje bez pravog razloga nazivaju pasivne. Red je sada na ostalim narodnim republikama, da primene ovaj način kalcifikacije najpre u vidu mnogih ogleda a sledeće godine u najširim razmerima. ..........: ! ....... ............ ..... ....... ...... .........1 ..... ....... .........! . ........... ..... ............ ........... OIIBITBI ÖS ............. ............ ..... . .. .....1. ....... ......, . ........ ...... ........... . ...... .......... 344 |