DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 24 <-- 24 --> PDF |
6. Mnoge vrste (izuzetak E. rostrata i neke druge) ne podnose većeg stepena alkaličnosti terena. 7. Makar eukaliptima ograničujemo ovako usko upotrebu, ogroman prostor je za njih u Italiji podesan. Možemo njima odrediti obale vodotoka sve do bujica i riječica, koje ljeti presušuju, no koji imaju vodu blizu. 8. U pogledu produkcije drveta pokusi su ustvrdili veoma brz, upravo zapanjujući prirast. U šumama E. globulus kod Tri Fontane kod Rima ustanovljena je srednja visina od 29,5 m i poprečni godišnji prirast od 23.5 m3 kod 28 godišnje sastojine te srednju visinu od 19.5 i poprečni prirast od 15 m:i po ha u jednoj panjači od 14 godina. 9. U tehnici uzgoja pokusi su do sada otvorili i stvorili siguran put i ako se od časa do časa javljaju problemi detalja i t. d. Gore citirani, kao i mnogi drugi, zaključci savremenih istraživača otvaraju nam široko polje rada i pobuđuju nas da nastavimo davno i vjerojatno bez razloga napušten posao. Na taj posao upućuje nas pored drugog i ta okolnost, da na našem tlu do dan danas postoje ostaci nekad zasađenih i danas zaboravljenih eukalipta, čije aklimatizirano sjeme predstavlja zlatni fond za osiguranje budućih uspjeha. .......... : B ...... ...... ........ . ..... ...... ero ............ .............. ........, ..... . ............. ............. ..........., . ....... ....... ero ......... . ............... . ........1. ....... . . .......... Literatura: A. Pa vari — A. De Philips: »Speramentazione di specie forestall esotiche in Italia Roma, 1941« (U prevodu ing. A. Premužića). — Dr. L. Piccioli: »Selvicolture«. — M. E. Tkačenko: »Ozščee lesovodstvo«. — A. V. Vasiljev : »Novye lesnye porodi Abhazije«. — Časopis »Svjetski subtropici« br. 5 od god. 1940. »Evkalypti«. — Prof A. I. Kolesnikov : »Ljekarstvenye rastenija Abhazije«. — Dr. Kušan : »Ljekovito bilje«. — Dr. ing M. A n i ć: »Dendrologija«. »Gozdarstvo kot ena izmed najvažnejši panog gospodarstva zlasti v petletnem planu zahteva da mu posvečamo največjo skrb, da vodimo neke vrste politiko gozdarstva.« (Tito). 122 |