DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Šumska karta ima da služi prvenstveno za određivanje površine šuma i delova unutarnje podeobe, zatim da se vidi oblik šumskih površina i njihov međusobni položaj. Ona ne može i ne treba da služi za fiksiranje međa i mogućnost precizne rearnbulacije međa između dva različita vlasnika, pa zato nije ni potrebna veća točnost. Nije zadaća uređivača, da sam, rešava sporove oko međa i da se tu gubi u preciznim izmerama. On ima samo da konstatuje stvarno stanje, da upozori na eventualno neslaganje sa postojećim premerom, a organi državnog prernera ima da izvrše precizan premer. Za izmeru međa unutarnjeg podelenja, gde međe ne mogu biti oštro određene, kao na primer kod izdvajanja radi razlika u bonitetu ili razlika u smesi i starosti drveća, gde je prelaz postepen, može se upotrebiti prosto krokiranje i to uporedo sa vršenjem taksacionih radova. Taksiranje pomoću primernih površina naročito je pogodno za izdvajanja ove vrste. Precizna izmera može doći samo izuzetno u obzir, na pr. kod osnivanja mreže prošeka. Tada se ima raditi teodolitom i numeričkom metodom. Inventar isanje Drvna masa je najvažniji elemenat, kojega moramo dobro upoznati i analizirati da bi mogli uspešno rešavati sve postavljene probleme. Nije dovoljno odrediti ukupnu drvnu masu, već treba upoznati i njezinu strukturu po vrsti drveta, starosti, debljini i kvalitetu. Poznavanje drvnih masa potrebno nam je iz dva razloga. U prvom redu interesuje nas količina i kvalitet one drvne mase koja će se šeći u kraćem periodu vremena. To su mase zrele ili približno zrele za seču, kao i mase koje se iz bilo kojeg drugog razloga moraju poseći, a njihovo poznavanje potrebno nam je radi toga, da možemo postaviti plan eksploatacije i distribucije, kao i ostale delove plana, kao što su planovi investicija, finansija, radne snage i t. d. Poznavanje drvnih masa potrebno nam je i radi toga, da se može izračunati etat za dugogodišnji perspektivni plan. Kako nam je poznato etat treba da bude jednak priraštaju, može biti veći od priraštaja, ili mora biti manji od priraštaja, već prema tome da li je stvarna drvna zaliha jednaka normalnoj, ili je od nje veća ili manja. Tako se određuje etat po metodama formula. Metode formula prema današnjem stanju šumarstva kod nas još ne možemo uspešno primenjivati, i ako je ona najsavršenija i omogućuje najelastičnije gospodarenje, pa bi zato ova metoda bila naročito pogodna za naš sistem opstedržavne planske privrede. Ne možemo je primeniti iz razloga jer kod nas nije ispitano kolika bi trebala da bude normalna zaliha, pošto nemamo naših stanica za ispitivanje. Zatim naše poznavanje priraštaja vrlo je nesigurno, i ne postoji metoda za brzo i pouzdano utvrđivanje priraštaja. Kako od tri faktora koji određuju etat, stvarna drvna zaliha, normalna drvna zaliha, i priraštaj, dva od njih ne možemo određivati, sa dovoljnom tačnosti ni za potrebe grube prakse, nema veće koristi ni od toga, da se treći faktor — stvarna drvna zaliha tačno odredi. Zato nam nije potrebno tačnije poznavanje drvnih masa onih sastojina, koji u prvom periodu ne će doći do seče. Ipak moramo se starati, da barem približno odredimo ukupnu drvnu masu svih sastojina bez obzira na zrelost, da; nam to služi kao približna orijentacija kod određivanja etata kao "i osnova da se može pratiti razvoj 125 |