DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1948 str. 30 <-- 30 --> PDF |
U svim ostalim slučajevima suvišno je klupirati sva stabla, već se ima upotrebiti metod primernih površina. Pri tom ima se potpuno isključiti metoda odabiranja mesta, oblika i veličine primernih površina. Ne priznajem »vesto oko taksa tora« koji će posle obilaženja ćele sastojine odabrati ono mesto u sastojini, koje je u svakom pogledu reprezentant sastojine. Te subjektivne metode imaju tu manu, da su pretežno greške na jednoj strani, pa se međusobno ne izjednačuju. Jedan te isti taksator naklonjen je da stalno odabire takova mesta za polaganje primernih površina, koja su ili slabija ili jača od prošeka. Sem ove načelne mane, odabirahje primernih površina ima joštaj nedostatak, što mora prethoditi što tačniji obilazak ćele sastojine, gubi se vreme na iskolčenju i izmeri same primerne površine, a sem toga zahteva dosta detaljno izdvajanje. Ukratko metoda odabiranja primerne površine je nepouzdana, zahteva više pripremnog i pomoćnog rada i pretpostavlja veće stručno iskustvo i veštinu. Primerne površine treba postavljati po objektivnijim uslovima, tako da one ne zavise o našoj volji i veštini ocenijvanja. To su ili primerni krugovi koji se postavljaju u kvadratnom poretku, ffi uske pruge, koje su paralelne i jednako udaljene (ekvidistante). Glavna prednost ovog načina je u tome, što su za pojedini krug ili prugu jednako verovatne pozitivne i negativne greške, pa se međusobno izjednačuju. Radi tog svojstva možemo izračunati srednju grešku za svaku sastojinu, i obratno možemo unapred odrediti gustoću primernih krugova ili primernih pruga, ako želimo da srednja greška ne pređe izvesnu veličinu (na pr. ±3°/o). No ne samo što se izjednačuju srednje greške samih primernih površina za pojedini otsek, nego se za ćelu gospodarsku jedinicu izjednačuju greške svih sastojina, tako da je konačni rezultat za ćelu gospodarsku jedinicu opterećen sa vrlo neznatnom greškom. Dalje su prednosti, što nisu potrebne tolike predradnje, nijs potrebno detaljnije izdvajanje i što će se sigurno obići i najtačnije opisati ćela sastojina. Pomoću primernih pruga najlakše se mogu vršiti izdvajanja u onim slučajevima, gde ne postoji oštra granica za izdvajanje, kao na pr. razlika u bonitetima radi veće nadmorske visine. Izvođenje na terenu može se prepustiti manje kvalifikovanim licima, pa i početnicima. Veština taksatora se sastoji u tome da odredi pravilno gustoću primernih površina i smer pruga. Na temelju loših iskustava sa taksiranjem pomoću odabranih primernih površina nekoji naši taksatori su mišljenja, da je metoda sa primernim površinama u tolikoj meri nepouzdana i pogrešna da se uopšte ne bi smela upotrebljavati. Ovi taksatori koji misle da je metoda primernih površina neupotrebljiva, nisu ispitivali uzroke velikih nedopustivih grešaka u praksi. Zato padaju u drugi ekstrem i žele da se sva stabla klupiraju. Klupiranje svih stabala na jednoj prostranoj površini je vrlo obiman i jednoličan posao, koji se redovno poverava nestručnim ili manje stručnim licima. Kontrolu je vrlo teško organizovati, a baš radi jednolikosti posla koji mnogo zamara moguće su grube greške. Sav teren detaljno obiđe samo nestručno osoblje, koje vrši klupiranje, pa se opisu stabala i sastojini posvećuje manje pažnje. Metoda klupiranja svih stabala ne samo što je nepouzdana radi teško provodljive kontrole, nego je i vrlo skupa pa se ona sme upotrebljavati samo u slučajevima ranije pomenutim. 128 |