DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1948 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Kod sastava ove knjige autor se je vjerojatno služio sa knjigom F. Kollmann, Technologie des Holzes, Berlin 1936. Nepoznavanje jezika i struke navodi autora da svojstvo bubrenja (Quellungseigenschaft, isporedi Kollmanm 11) prevodi sa kompaktnost drveta (str. 11). Nadalje jažice odnosno jaziće (Tüpfeln, isporedi Kollmann 11) naziva jednoć porama (str. 11) a drugi puta čvorićima (str. 13). Poznato je da tisa i jela nemaju smolnih kanala, međutim autor ih svrstava u vrste sa smolnim. kanalima (str. 16). U poglavljima »Građa četi njara«, »Građa listara« autor nestručno pabirči iz istoimenih poglavlja Koll mann-ove knjige (str. 11 i dalje). Unutarnji promjer (lichte Weite) interpelu larnih prostora (smolnih kanala) autor naziva »čista šupljina« (str. 17). Nepoznavanje jezika i struke navodi autora da ime C. v. Nägeli-a, osnivača micelarne teorije, pretvara u nekoga »Negelisa«! (Str. 18). Nadalje rečenicu koja u originalu glasi »Anisotrop nennt man bekanntlich einen Stoff, wenn seine Eigenschaften vektoriell sind, d. h. wenn sie in verschiedenen Richtungen wechseln« (Kolmann str. 27), autor prevodi (str. 18): »Anizotropna materija je ona čija su svojstva vektorijalna t. j . pružaju se u pojedinim pravcima koji se mogu mijenjati«!?! Dakle svojstva se pružaju u pojedinim pravcima, a ovi se pravci mogu mijenjati! Kolike li zbrke u pojmovima! U poglavlju »Hemiski sastav drveta« autor nepotpuno, netočno i nejasno prikazuje kemizam drveta. Predaleko bi me dovelo da iznesem sve pogreške ovoga poglavlja. Ukratko autor bi daleko bolje učinio, da je intimno, sam sebi priznao da ovo poglavlje nije u ovom bliku za publikaciju, nego što u istom poglavlju govori o nekoj »intimnoj mešavini celuloze sa ligninom i ostalim materijama ( str. 21). Autoru nije jasan odnos između volumne (prostorne) težine i vlage drveta. On formulu 1 + u ru r " 1 + 0,84 r. u komentariše ovako: »pomoću ove jednačine se može izračunati prostorna težina i pri maksimalnom širenju drveta. Samo se mora voditi računa da maksimalno proširenje nastupa pri u — 0,6, odnosno 60°/o vlage, a širenje drveta ne ide proporcionalno´ upijanju vode« (str. 31). U originalu ovaj članak glasi: »Gleichung (7 b) lässt sich aber dazu benutzen, um das Raumgewicht im Quellungmaximum zu berechnen. Man hat dabei freilich zu beachten, dass infolge verschiedener Einflüsse das grösste Volumen eines Holzstückes nicht mit dem Fasersättigungspunkt bei etwa u = 0,30 zusammentrifft, sondern erst bei ungafär u — 0,60 erreicht wird. Jenseits dieses Zustands erhöht, weitere Wasser aufnahme zwar das Gewicht des Holzes, lässt aber den Rauminhalt unberührt « (Kollmann str. 41—42). Ne shvativši smisao ovoga stavka ing. Drag Jovanović ga skraćuje i daje svoj vlastiti komentar: »Znači, ako uzmemo drvo . ispitivanje sa većim procentom vlage od 80°/c možemo dobiti veću prostornu težinu od njegove stvarne prostorne težine« (str. 31). Dakle posvemašnje nepoznavanje osnovnih pojmova iz tehnologije drveta. U tabeli na str 35 nejasno je što autor misli pod sušeno do 6 (radi se o sušenju drveta). Istu grešku nalazimo u brošuri Ing. Stevanović Milivoja, Anatomija drveta (str. 42). ... je greška vjerojatno nastala površnim prepisivanjem iz istoga izvora. U poglavlju »Ravnoteža vlage drveta« (str. 37) namjesto da govori o higroskopskoj ravnoteži drveta autor dijeli vodu u drvetu na tzv. imbibilcionu vodu, »koja sačinjava do 90°/o sadržaja živih ćelija«, higroskopsku vodu, koja se u drvetu »pojavljuje iz relativne vlažnosti uzduha«, i treća, koja se »pojavljuje u drvetu ispunjajući djelimično ili potpuno sve šupljine mrtvih ćelija za vreme potapanja drveta u vodi«.!? 438 |