DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Efektivno djelovanje na veličinu prinosa kultura ogleda se u tome, što upoređujući stanje i prinose sa onima na otvorenoj stepi, poljozaštitni šumski pojasi na poljima, koje štite, znatno povećavaju prinose kultura. Tako na pr. povećava se prinos sijena i do 30%, krtolastih biljaka do 50%, jarih žitarica 10—20%, ozimih žitarica 25—30%, industr. biljaka 15—20%. Od interesa su podaci, koje je spomenuti institut dobio sušne 1946 godine, upoređujući neka svoja zaštićena polja s poljima susjednih nezaštićenih gospodarstava Talovskog rajona, Voronješke oblasti (K r i 1 o v, 1947). Te je sušne godine naime prinos na zaštićenim poljima Instituta s travo poljnim sistemom bio veći 5 puta (ozima raž), odnosno 8 puta (ozima pšenica) od srednjeg prinosa istih kultura na poljima Talovskog rajona. Treba reći da se ta oblast smatra jednom od najboljih u Voronješkom rajonu: tu je 1943-45 srednji urod bio 11,3 c/ha, a 1946 god. 1,5—3,5 c/ha. S druge strane taj je prinos bio samo za 20% niži od srednjeg uroda ozimih žitarica što ga je Institut postigao u normalno vlažnoj godini, đok je istodobno prinos ozime pšenice u kolhozu »Nižnaja Vedluga« sušne 1946 godine (u poređenju sa 1944-45 god.) bio niži 4 puta, a kod jarih žitarica i za 5—6 puta. Te poredbe jasno svjedoče o stabilnosti prinosa na poljima zaštićenim vjetrobranim pojasima. Pokazalo se da od poljoprivrednih kultura ozime žitarice najbolje koriste zaštitne pojase, jare žitarice slabije a neke biljke (suncokret) gotovo nikako. Efektivnost zaštitnih pojaseva ne ogleda se samo u kvantitetu nego i u kvalitetu zrna, duljini klasa, u broju zrnaca u klasu, i aps. težini zrna itd. To se dobro vidi iz analize elemenata strukture uroda ozime pšenice na poljima Instituta 1946 godine (prema Krilovu, 1947): Plodorod i broj polja Dužina klasa (cm) Broj klasića u klasu razv:> jenih ne| razvisvega jenih ´ Broj zrna u jednom klasu Broj zrna na jednoj biljci " Aps, težina Poljski, usred pojaseva 7,5 14,2 3,1 17,3 23,2 42,7 24,2 Poljski u stepi, polje br. 6 6.0 M,2 4,1 15,3 15,3 17,8 22,2 Polje br. 2 kolhoza »Nižnaja Vedluga« , . 5,5 9,0 3,4 12,4 14,2 16,7 18,8 Kod potpunog usvajanja svih mjera, prema naučavanju DokučajevaViijamsa, dobio se prinos jare pšenice od 10,5 c/ha, zobi 15 c/ha itd. Na poljima stanice Kujbiševske oblasti (Karuzin, 1948), blagotvorni utjecaj pojaseva proizveo je povećanje prinosa i za 50%. 28 |