DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1949 str. 34 <-- 34 --> PDF |
I sadržaj treslovine u lišću badana varira jako prema provenijenciji. Po Markovu sadrži lišće altajskog badana 17,0% treslovina, 13,5% netreslovina i 1,5% netopivih tvari, dok lišće iz bajkalskog područja po analizi Saveza malih kožara .sadrži 16,7% treslovina, 15,5% netreslovina i 9,3% šećera. Nakon usklodištenja pod snijegom za vrijeme zime, sadržalo je lišće 10,9% treslovine, 60% netreslovine (14). Smetkin je našao u suhom lišću badana 5,78% pepela. Analiza sastava domaćeg badanovog lišća dala je u Češkoj ovaj sastav za osušeno i sirovo lišće: treslovine 15,2% 9,0% netreslovine 27,7% 18,2% netopivih tvari 42,6% 58,3% vode .>% 14,5% 100,0% 100,0% Iz ovih se rezultata razabire, da sirovo lišće daje za oko 40% manje treslovina nego osušeno lišće. Razmjer treslovina prema netreslovinama je veoma nepovoljan (1 : 2) zbog visokog procenta šećera (gotovo 16%). PH analitičke izlužine od osušenog lišća iznosi 4,9. Izlužina je veoma svijetla. Boja određena po Lovibondu dala je za žutu 3,4, za crvenu 0,6, a za crnu 0,1 (7). Pokusi provedeni u Estoniji dali su za vlastito svježe lišće 7,5% treslovina i 17,7% netreslovina, a za predhodno sušeno lišće 15,89%—18,30% treslovina i 17,74—27,80% netreslovina. Izrezano sušeno lišće imalo je ovaj sastav 17,98% treslovina i 25,87% netreslovina (16). U Mađarskoj pravio je pokuse uzgoja badana S. Krisztics, pa je kod novih kultura našao u lišću 10,2% treslovina i 19,8°/o netreslovina, a u korijenju 13% treslovina i 11% netreslovina. Najpovoljnija temperatura za ekstrahiranje treslovine leži po izvedenim pokusima od P. Pavlovića između 70—80°C, što se najbolje razabire iz slijedeće tabele: Granične temperature izlučivanja Treslovine Netreslovine Broj u 20—26° 13,56 25,28 34,9 30—38° 14,30 25,02 36,4 40—49° 18,30 25,48 42,8 53—60° 18,50 25,35 42,2 64—70° 19,47 26,47 42,3 70—80° 21,84 30,52 41,7 80—90° 20,32 27,70 42,3 90—100° 20,45 28,81 41,5 (20) U SSSR izvršeni su i sistematski pokusi proizvodnje ekstrakta od badanovog korijenja. Kod tih pokusa naišlo se je na velike poteškoće zbog visokog procenta netreslovina, jer se one lakše ekstrahiraju od treslovina. Ipak su postignuti pozitivni rezultati kombinovanjem hladne i tople ekstrakcije po postupku frakcionirane ekstrakcije Smetkin i Jakimov. U lenjingradskim i moskovskim laboratorijima pravljeni su pokusi, da se izrade podesne metode 96 |