DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 5     <-- 5 -->        PDF

c) da se uzgajaju kombinacije navedenih oblika u svim predelima u
zavisnosti od ekoloških i edafskh faktora.
Odlučno smo protiv svake čiste sečie, koja je neprirodna i nepotrebna
tvorevina.


Veštačko pošumljavanje dolazilo bi u obzir za pošumljavanje starih
sečina, nepošumljenih čistina, šumskih zaštitnih pojaseva i napokon svih
ostalih apsolutno šumskih zemljišta.


3. VRSTE DRVEĆA I MEŠOVITE ŠUME, Prošlost nam je ostavila
šume siromašne vrstama drveća. Sećamo se kako su nekoje vrste drveća
kao na pr. grab, joha, topola i dr. prosto istrebljivane, jer ih je nauka
oglasila šumskim korovom. Međutim, danas postižu te vrste drveća bolju
prođu i veću cenu od naših glavnih vrsta. Ove greške treba što pne popraviti.
Zadatak neće biti ni malo lak. Ovde dolaze u obzir biološki i
ekonomski momenti. Stvaranjem mešovitih sastojina mora se, dakle,
paziti da se ne bi došlo u suprotnost sa ciljevima koje smo postavili šumskom
gospodarstvu, Ne sme se ići predaleko da se ne bi prirodni tip
šumske vegetacije pretvorio u šume koje ne odgovaraju prirodi.
Međutim, šta se može (pak dogoditi? Može se dogoditi da potrebe
naše industrije budu već u bližoj ili daljoj budućnosti imperativno zahtevale
izmenu vrste drveća. Napredak je tehnike ogroman. Naročito je napredovala
tehnika iskorišćavanje »manje vrednih vrsta drveća«. Navodimo
samo primer presovanog drveta, koje se proizvodi iz domaćih vrsta
mekanog drveća i koje daije ne samo čvrstoću, tvrdoću i otpornost tvrdih
vrsta drveća, no ove i premašuje. Radi toga će tzv. manje vredne vrste
drveća igrati u doglednom vremenu istu ulogu kao i dosadašnje glavne
vrste drveća.


Dok sada dolaz.e na izvesnim položajima od prirode vrste drveća koje
rastu sporo, mešanjem sa vrstama mekanog drveća koje rastu brže i
imaju veći prirast, i kraću ophodnju, proizvešćemo u istom vremenu dva
do tri puta veći prihod za potrebe naše izgradnje. O tomis moramo voditi
računa i imperativno težiti uzgoju mešovitih šuma paralelno sa iznalaženjem
mo´gućnosi i metoda za otklanjanje dijalektičkih suprotnost između
bioloških uslova i ekonomskih potreba.


S time u vezi potrebno je:


a) poznavati stanište. Ovo iz razloga jer se na osnovu toga
možemo odlučiti kako daleko da se ide sa unošenjem vrsta drveća koje
se momentano od prirode ne nalaze na dotičnom staništu. Pod izvesnim
uslovima, naime, moglo bi se dogoditi, da se unošenjem novih vrsta
ugrozi produktivna snaga tla. Poznavanje šumskog tla i staništa, kao i´
njihovo kartiranje, omogućit će nam pravilno rešenje postavljenog zadatka;


b) poznavati prirast i prihode novih vrsta drveća.
Proučavanje se ovih pitanja vrši upoređenjem između drvne mase !´ prirasta
sadašnjih i budućih, novih vrsta drveća koje nameravamo unositi.
Radi li se o vrstama drveća koje ne rastu na uređajnom objektu, potrebni´:
podaci prikupiće se sa područja u kojima se uzgajaju ove vrste. Povezi


323