DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1950 str. 22 <-- 22 --> PDF |
gledišta mogu se umanjiti osnivanjem podstojnih sastojina, intenzivnim proređivanjem i njegom krošnji. Na onim pak stojbinama, gdje je prirodno pomlađivanje tešk o i oskudnO f bit će za hrast povoljnije stablimično gospodarenje, t, j. preboma šuma s grupimičnom smjesom. Zaključak Za izrazite vrste drveća sjene, a naročito za mješovite sastojine jele i bukve, stablimično gospodarenje ima s biološkog i sa ekonomskog gledišta teoretski veće prednosti nego sastojinisko gospodarenje. Za vrste drveća svijieitla stablimično gospodarenje sa grupimičnom smjesom predstavlja teoretski također prednost pred sastojiinskim gospodarenjem na onim stojbinama, gdje je prirodno pomladenje teško i Oskudno. U onim šumama, gdje postoje svi preduvjeti da ćemo moći ostvariti sve teoretske prednosti stablimičnog gospodarenja treba sastojinsko gospodarenje postepeno zamijeniti sa stablimičnim gospodarenjem, jer ćemo na taj način podignuti šumsku proizvodnju i stvoriti otpornije i zdravije tipove šuma. Uređivanje šuma sa stablimičnim gospodarenjem treba bazirati ne samo na normalnoj drvnoj masi preborne sastojine, nego i na optimalno m intenzitetu sječe, odnosno na opti maloj ophodnjici. Prebomu šimiu s izvjesnom normalnom drvnom masom preborne sastojine možemo urediti na različite načine, prema tome koji smo intenzitet sječe (odnosno ophodnjicu) odabrali. Najbolje uređenje bit će ono, koje se osniva na onom intenzitetu sječe, odnosno na onoj ophodniici, koja odgovara najpovoljnijem prirastu. Takav intenzitet sJEČe, odnosno takvu ophodnjicu, zovemo optimalnom. Formula (3a) daje normalnu drvnu zalihu preborne šume (gospodarske jedinice). Normalna drvna zaliha preborne šume postaje optimalna kod opti´malne o p h o d n j i c e, odnosno kod optimalnog intenziteta sječe. Les exploitations de peuplements ou les exploitation d´arbres? Pdiir les esseaces d´ombire et spccLalemcnl: pcmv les pemplcimenits melanges de saipiiiiis et de hetres, les e^plaitaitions d´arbres ont eii theoric, du p de peuptemnents. Pour les esseoces de lumierc, la fuitaiie par bouquets est theoriq´U€´ment plus avantageuse que la futaiie pleine daras les stations ou la regeiieration iiatuireMe est difficile. Dans les forets ou exist©nt toutes les conditions pour la rćalisation des avantages theorigues d´exploitatioins d´arbres, 11 faut suoceissiivenienit remplacer les explo:iitations de peuplemeints par les cxploitatiions d´arbres, parče que c´est de cette ia<^n que nous eleverotns la praduction et obtiendroms des itype8 -de forots plus resistants ot pkis siaiiirus. 11 faut baser l´amenagement des forćts jairdinees non seulement sur le matćriel iiormal de peuplemient, imais aivtsai sur le taux d´e xp lo i t a t i on optimal ou siu-la TO tat ion optjmale. Rn se basamt sur le materici normal de peuplement 20 |