DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1950 str. 40 <-- 40 --> PDF |
eocenske Istre, koji bi mogli doći u obzir. Nije što više isključeno, da će se moći iskorištavati i jedan dio bregovitih zemljišta. Stoga će se morati što prije provesti kompleksna istraživanja pojedinih predjela i izvršiti analize na sadržaju kalcija za razna tartufarska staništa i napokon pobliže ispitati uvjete rasta simbionata. Opravdano očekujem, da ćemo u najskorije vrijeme bilježiti daleko veće rezultate nego sam ih ovdje mogao iznijeti. Koristi, koje možemo crpiti iz razumnog iskorištavanja bijelog tartufa, danas su vrlo male prema onima, koj´e bi nam davala jedna promišljena i dobro organizirana tartufikultura, . Manje je vjerojatno, da bii se jedan dio istarskog tartufa plasirao unutar zemlje, jer ovakova hrana nije u našem svijetu ni poznata ni udomaćena. Tartuf će i nadalje´ ostati jedan od rijetkih istarskih proizvoda, koji će se i u doglednoij budućnosti plasirati u inostranstvu. U tom će se pravcu moirati usmjeriti i čitav posao oko njegovog sabiranja, sortiranja, konzerviranja i otpreme. Trebat će provesti organiziranje radniika-sabirača, koji dobro poznaju gljivu, njezine kvalitete i način vađenja. Treba urediti prikladne prostorije za sortiranje, vaganje i daljnju obradu gljive a vodstvo poslova povjeriti okretnom poslovođi, koji poznaje stanje tržišta i vlada stranim jezicima. Nužno je svaku ovakovu manipulaciju opskrbiti strojevima za konzerviranje, nabaviti veći broj pletenih košara i jurte za pokrivanje. Kod svega toga treba nabaviti i brza prometna sretstva, koja će za vrijeme sezone svaki čas stajati na raspoloženju za otpremu na tržište. Sve su to izdaci, ali su i koristi sigurne. XOS TRUFFIiS L´auter cxpose les niOiins ct les caraicteri´stiques des chaimp^gncins souiterraiins trouves j´Uisqu´a prescnt en Yoviigos]aviie: il anailvse les coimdiit´ioms de leur developpement aiussi bien que les iinifluences pedologiiques et cliimat.iques. 11 coriisaore une nttentTon spćciaile a Tespcce Tuber miagoiatuim Pico, a la itruiffe blamchc du Piicimoint qui! a ćtć decouverte en 1930 en Istrie et en 1947 dans les plaines danubiennes. Les trouvaiiUes essentielles an Tstrie so.nt jijsqu´a presenit: les cnvinons de Buzet, la foref domainiiaile de MotoViUin, et dians la plan´he danubien;nc pres de Rogota, a´ux enviirons de la M-^irava et noin lo-im de Morovijć dans le Srijem. Le developipemont de ia truiffe bla.nche du Piernont se rapporte aiux terrains ai^giineux — oalcaires eointeinanit assiez de eal´ceum 30i—60%. Les sucees de la recolte depenid de l´abomdance dos preeilpitations, uin ©te pluviiieux auiss.i bien gu´um auitomne froid Siont; deciiSiJfe, mais la presence de certaiines especes d´arbres avec lesquelis les truffes vivent en associatiiiOin si,mibi()ti:ques est a desirer. Ces especes d´arbres cont: le chene, ie freme, le peuplier, Ic saule, la nois´etite. le hetre et le( sapin. Pour le moment la cuei.llcttc des truffes ne se fait qu´en Istrie et en l´aiide de chiens dresses aiu cours de sptembre jiusqu´en dcceimbre. Les truffes sont Ii"Virees a la coinisuimmiatiioin, soiiit fraiches soiiti en conserve. Les truiffes blanches. les plus esitiilmees soint eelles de Motovun en Istrie. L´auteur depeiint la man´-erc dont oii se sert dans les usines de conservation de truiftfes, Avant la guerrc, la proiđuctiion annuelles des truffes en Istrie montai´t a l´OO qui:ntaux envlron. Dans les autres contrćes ´de lai Vuoigoslavie on ne recueille pas de truffes, car des recherches systeim(atiques non-t pas encoTe ete faites. II est a supposer que certalimes contrćes en Vougoslavic possedent de gra-rades superficies de cet iimportaiit champignon souterraini. 38 |