DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Ing. Branislav Pejoski (Skopje): PRVI TERENSKI REZULTATI DOBIJANJA MOLIKOVOG BALSAMA U nekoliko navrata u našoj stručnoj štampi bilo je izneto pored ostalog i pitanje proizvodnje četinarskih balsama i to od onih borova koji kod nas rastu, predmet su smolarenja u manjem ili jačem obimu, a na koje područje su nas upućivala laboratoriska istraživanja preduzeta u Zagrebu (Varićak) i Skopju (Pejoski). Poznato je da se za izvesne specijalne svrhe (mikroskopska tehnika, optika i proizvodnja lakova) iskorišćavaju neki četinari (neke vrste jele, ariš, kedar i dr.) za dobijanje specijalnih vrsta smola. Ta smola razlikuje se na pr. od borove smole po tome što skoro stalno zadržava konzistenciju sličnu medu kao i boju, što omogućava da ima i specijalnu upotrebu. Dok borove smole brže ili sporije kristalizuju, ranije navedene smole ostaju uvek tečne. Borove smole se u glavnom prerađuju na kolofon i terpentinsko ulje putem destilacije, ove druge specijalne smole se ne prerađuju, no u sirovom stanju se upotrebljavaju, U svetskoj literaturi kao i u prometu za ove specijalne smole upotrebljava se ime balsam ili terpentin (na pr. kanadski balsam, Oregon-balsam, venecijanski terpentin ili arišev balsam i dr.). I ovi bajisami u osnovi sastavljeni su iz jednog manjeg dela ulja (oko Vs do V< bogatog u terpenima i većeg dela koji očvrsne i koji u stvari predstavljaju kolofon (različitog hemiskog sastava). Kod običnih borovih smola slična je stvar. Tamo imamo terpentinsko ulje a smolne kiseline sačinjavaju čvrsti ostatak poznat nam pod imenom kolofon. Polazeći od pretpostavke da u koliko je borova smola bogatija u terpentiskom ulju — što je slučaj neposredno kod njenog sakupljanja na samom terenu, a uz pomoć letnje temperature koja povoljno utiče na brzinu same filtracije — da se mogu dobiti zadovoljavajući rezultati, organizovan je sam rad oko dobijanja balsama na samom terenu na Peristeru kod Bitolja, gde postoji jedno opitno smolarsko polje na molici (Pinus peuce Grisebach). Dosadašnji laböratoriski radovi omogućili su nam dobijanje balsama od ovih borovih smola: alepski bor, molika, munika, crni bor i beli bor. Time su obuhvaćene sve vrste koje kod nas mogu imati veći ili manji značaj za smolarenje, putem koga i treba očekivati i polaznu sirovinu (t. j . smolu) za proizvodnju balsama. Istraživanja nismo mogli protegnuti i na smolu od smrče i arišev balsam radi momentane nemogućnostii da se do njih dođe, jer u ove svrhe ove dve vrste još se kod nas ne iskorišćavaju. U Srednjoj Evropi (naročito u Austriji) poklanja se velika pažnja kod dobijanja ariševog balsama; tamo su preduzeta opsežnija istraživanja kako u pogledu dobijanja kvalitetnijeg balsama, tako i za povećanje same proizvodnje (1). Kod laboratoriske filtracije sa smolom molike dobili smo srednji prinos na balsam od 35°/o. Na terenu je bila primenjena ista filtracija kakva je bila primenjena kod laboratoriskih istraživanja i koja se bar za sada mora 726 |