DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Tako je isto radio kad je ukrštavao udaljenije vrste. Najpre ih je posrednikom zbližio i nasledne osobine olabavio, a posle toga stvorio otporni bastard. Vegetativnim zbliženjem dobivenu plemku je cepio na biljku druge vrste, pa čak i drugog roda. Kada na njoj kroz nekoliko godina olabave nasledne osobine pod uticajem podloga, izvršio je na njima niz promena. Na taj način dobiveni su bastardi gloga i oskoruše, kruške i jabuke, dunje i kruške, badema i breskve, badema i kajsije, oskoruše i kruške. Mičurin je različitim načinima ukrštavanjem tražio puteve da odneguje hibride koji se mogu preraditi u željenom cilju. U tom cilju je podešavao novu sredinu. Mičurin je stvorio metodu mentor a ili odgajača. Tu je metodu primenio kod svoje jabuke belfler kitajke. Ukrštavanjem sibirske kitajke i američke jabuke belfler žuti, dobio je hibrid koji u početku nije imao sve dobre osobine oba roditelja. Plodovi su bili manji od američke sorte i prerano su dozrevali. Da bi se popravile osobine ukrštavanjem dobivenog hibrida, Mičurin je cepio u grane krune mladog hibrida plemku belfler žuti. Pod tim uticajem se hibrid neprestano menjao, kruna je bujnije rasla i plodovi su bili iz godine u godinu bolji, veći i ukusniji. — Mičurin je uspio da vegetativnim putem stvori bastarde dveju raznih vrsta: limuna i kruške, paradajza i krompira. U svim stadijumima razvitka vršio je uvek i selekciju, tražio krupno semenje sa snažnim klicama, odiike otporne prema zimi, koje brzo dozrevaju, imaju dobar kvalitet, kvantitet i slično. Velik broj raznih vrsta voćaka, koje je Mičurin stvorio, odlikuju se otpornošću prema hladnoći, insektima, rđavim osobinama zemljišta i imunitetom prema bolestima. Sve one rano počinju da rađaju, donose ukusne plodove koji ostaju duže vremena svježi. Ivan Vladimircvić-Mičurin je dosada najveći genetičar- praktičar celoiga sveta. Njegova zasluga za nauku i praksu od ogromne je važnosti. »Ne možemo čekati milosti od prirode; uzimati od nje — naša je1 zadaća«, bilo je njegovo geslo. Za čovečanstvo je također vrlo zaslužan Amerikanac Luter Ber ban k koji je stvorio vrlo velik broj hibrida: šljive bez košćice, hibrid šljive i kajsije, dunje sa mirisom na ananas, oraše sa tankom ljuskom, hibrid kupine i maline, kaktus bez bodlja sa odličnim plodovima, suncokret sa spuštenom glavom i razne vrste oplemenjenog cveća. Naslednost i njena proroenljivost Po novoj Lisenkovo j teoriji naslednost je promenljiva. On kaže: »Ako organizam u svojoj sredini ne nailazi na potrebne uslove ili mora da se koristi elementima — materijom koja ne odgovara njegovoj prirodi, tada se dobija organizam koji se potpuno ili delimično razlikuje od svojih predaka. Promena prirode odnosno osobina živog bića može da je prouzrokovana pramenom tipa asimilacije — ishrane i prometa materija (metabolizam). Spoljnoj sredini prilagođene osobine, koje je živo telo primilo — asimiliralo, nisu za živo biće uslovi spoljne sredine nego njegove unu 144 |