DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 63 <-- 63 --> PDF |
trašnje osobine. — Živo telo prima ili asimilira izvesnu hranu i time biološki menja samo sebe. Posle ovoga nastaju nove potrebe za asimilaciju materija koje su prilagođene novim uslovima. Uslovi spoljne sredine daju materijal za diferenciranje u organizmu koji se razvija. 2ivo telo se prilagođava novim uslovima i to već menja ili diferencira samo telo. — Promené u uslovima života koje silom prilika menjaju razviće biljnih organizama, uzrokom su promené u naslednosti. Biljke propadaju ili ne razvijaju osobine koje ne odgovaraju novoj sredini. Pod dugotrajnim uticajem i drugim uslovima spoljne sredine, na koje ^organizam nije navikao, razvijaju se nove osobine, drukčije nego kod prethodnih generacija. Veza sa ostalim delovima organizma nije potpuna. — Promené naslednosti rezultat su razvića organizma u uslovima spoljne sredine, koji u izvesnoj meri ne odgovaraju prirodnim potrebama biljke. — Ni! jedan organizam nikad se realizuje sve svoje nasledne osobine. — Proces razvića svakog organa zahteva relativno određene uslove spoljne sredine. Potomstvo će biti promenjeno, alko se za početak budućeg organizma uzmu promenjene osobine. Sorta se menja u većemu stepenu u onim osobinama koje su konzer vativne i koje su tokom individualnog razvitka manje sklone promenama. Ako u biljkama izvesne osobine ,koje ne igraju važniju ulogu u životu organizma, u spoljnoj sredini ne nailaze na potrebne uslove za razviće, onda se takve osobine i ne menjaju niti se razvijaju. Recesivne osobine su zato najstabilnije i najmanje promenljive. Stepen prenošenja promena zavisi od stepena ukopčavanja materija, promenjenog dela tela u opšti lanac procesa koji vodi obrazovanju ćelije kod spolnog ili vegetativnog umnožavanja. Naslednost se menja i metodom mentora. Pređašnja nakalemljena sorta dobiva od novog kalema osobine koje ranije nije imala. — Organi koji još nisu dovršili svoj stadij i potpun ciklus razvića pri kalemljenju menjaju uvek svoje razviće. Mlade voćke prilikom kalemljenja menjaju sav tok svog daljnjeg formiranja, jer se osobine nisu još konačno ustalile. — Na sledne osobine se mogu prenositi sa podloge na kalem, i obratno pomoću plastične materije (sokova), koje stvara podloga i kalem. Oni imaju svoj stva sorte, na primer ogledi sa kalemljenjem beloga paradajza na crveni paradajz. Kalemljena grana može da primi dovedenu hranu, a može i da je ne primi. Ona uzima samo one materije koje joj najbolje odgovaraju, a sve ostalo dobiva od svoje sorte. Vegetativni hibridli se zato ne razlikuju od spolnih hibrida, jer svaka osobina može kalemljenjem biti prenesena sa jedne na drugu sortu. — Vegetativni hibridi su prelazni stepen ili karika između promené nasledno sti organizma putem ukrštavanja i promené naslednosti organizma uslo vima života odnosno uticajem na organizam. Pramenom hrane menja se naslednost biljnih organizama. Ove promené su adekventne utkaju uslova spoljne sredine. Razne nasledne promené vrše se dakle prinudno zahvaljujući tome, što uslovi života ne odgovaraju potrebama i zahtevima razvića pojedinih organa ni životnim procesima biljke.« 145 |