DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 66 <-- 66 --> PDF |
nika odnosno ukrštavanja. Cvetovi kastriranih i za ukrštavanje izabranih biljaka posle redukcije se izoluju sa kesicom ili drugim materijalom za izolaciju. Kad polen sazre i kad prašnici prskaju, veštačko oprašivanje materinske biljke se vrši unašanjem željenih prašnika u zajednički izolator. Kod parnoga ukrštavanja nosi se očeva biljka pod izolator. Za oprašivanje se često upotrebljavaju i pčele. Oplemenjivanje šumskog drveća Šumsko drveće ima dosta tipova koji se razlikuju od normalnog tipa. To su varijeteti, specijesi, rase, sorte,, odlike, čiste linije. Razlike mogu biti tehničke, ekološke i fiziološke prirode. One se pokazuju kod vanjskog oblika stabla i krune, uzrasta, visine, debljine stabla, čistoće od grana, anatomskih i tehničkih osobina, brzine, rastenja, kasnog ili ranog listanja i otpornosti prema mrazu, suši, bolestima i t. d. Ove razlike su nastale usled promené naslednih osobina: međusobnog ukrštavanja, cepanja ili usled traine modifikacije pod utieajem spoljne sredine. Veći broj odlika imaju vrbe, topole, hrast, breza. Bo r na dobrom zemljištu ima sasvim normalno razvijen sistem korena sa debelim i tankim žilama. U slabom pesku on ima dugačku žilu srčanicu sa više sitnih žila pri vrhu korena da bi mogao doći do potrebne vode i hrane i u dubljim slojevima zemljišta. Bel a topol a u neplodnom pesku ima redak obrast i pušta površinske žile u prečniku od 40 m, da bi mogla da ishrani malo stablo, jedva 2—3 m visine. Ista ta topola u ritu raste gusto, ne razvija (krošnju u tako velikoj širini, a može da postigne visinu i do 30 m iz razloga, što može od nanosa da dobije potrebnu hranu, B a- g r e m u suvom i mršavom pesku pušta žile i preko 12 m duboko da bi došao do vode, a na dobrom zemljištu sa podzemnom vodom blizu površine pušta žile najviše do površine vode. Hras t na dobroj blaguši i gajnjači može da dostigne i 40 m visine, dok će na osrednjoj slatini biti jedva 15 m visok. Kod bukv e obrazuju se pod utieajem vetra niska, grbava i krivudana stabla sa velikom krunom, iako bukva u normalnim prilikama daje visoko i upravno stablo. Jasenov e biljke, odnegovane na zemljištu sa dosta kreča, otpornije su prema suši od jasena koji je odnegovan u ritu. — Stabla u slobodnom prostoru mnogo su jača, imaju jači koren, snažnije je deblo pri zemlji, otpornija su prema vetru i poseduju izvesne osobine kserofitnih biljaka. Svi ovi primeri dokazuju da i sve vrste drveća u raznoj sredini podležu modifikacijama i stvaraju razne fenotipove. Vrlo interesantne oglede su izveli Zavodi za šumarska istraživanja u raznim delovima Evrope sejanjem borovog semena raznog porekla. Sems je posejano 1907. g. Najveća visina označena je u pril. tabeli sa 100%. Iz tabele se vidi da su razlike u visini vrlo velike. One su tim veće, što su veće razlike u klimi. Prilikom merenja je konstatovano da su sorte iz blizine bile više upravne ,a sorte sa strane više krive, da su borovi sa Severa i Juga imali iglice žute boje, sa Zapada zelene boje. Borovi iz južnih krajeva pre su terali i cvetali nego borovi iz severnih krajeva. Svaki tip bora imao je najveću visinu u kraju iz koga potiče. 148 |