DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 14 <-- 14 --> PDF |
........, . ........ ..... .. ........ ....... ...-. ....... . ..... .... .... .... .......... ........., .. ........ . ......... .... ....... ......... ........ . .......... ..... ....... .. .. ....... ...... . ........ .. .. .. .. ........ ........ . ......... .... .... ....... ......... .. ........ ......... ... .. ..... ........., a .... .... . ...-... . ........, .. .. ... ............. . .. ......... ....... ................ ....... na . ...... .... .... ........ .......... .. ........ ....... ....... .. je ... ...... .... ........ .. ....... ... .......... ...., ... ..... ........ ........ . ......... ...... ...... . ............. ......... .. ..... .... .. ....... . .... . .... ....... ....... .... .. ... ....... ........... .... . ............. .... . no ........ ...... . ............ .... . no ...... ....... ............. .. .. .. ... .. ............. ......... ..... .. ..... ....... .... .......... . ....... ..... ... .... .....<.., ......, .. .. .... ........ ........ . ............ ....... ....... ........ ....... . .. ..... .. ........, a ..... .. ........ ........ ......... .. ..... ........... ......... ....... .. .......... ..... .. ... .. ............. ......... ... . .. .. ........ ....... ..... ...., ......... ....... .... .... — ......., .. ´.., ....... .. ..... . ...... .... .... ......., ... ... je ......... ........ ........ .. .. ... .... ......... .... ........ a .. .. ...... .......... .... ........ Ing. Franjo Štajduhar (Zagreb): BRIKETIRANJE PILJEVINE Dok je´drveta bilo još u izobilju i dok je njegova upoitreba bila prilično ograničena, nije se uopće pomišljalo na iskorišćavanje pilanskih otpadaka, a naročito ne na najsitniji sortimenat otpadaka: piljevinu. Dugo vremena piljevina bila je smatrana pravim balastom," jer je beskorisno zauzimala prostor, što više zatrpavala stovarišta i tako činila velike smetnje manipulaciji u pogonu. Kako su mnoge pilane, naročito vodene u planinskim predjelima, gomilale tokom vremena čitava brda piljevine, to su je, da se oslobode, čak bacali u vodotoke i time štetili fauni. Takova praksa još u bivšoj Jugoslaviji izazvala je posebnu odredbu, kojom se uz strogu zabranu bacanja piljevine u vodoitoke predviđa kaznena sankcija za takav postupak. Kako je međutim s jedne strane drveta sve manje, a s druge strane njegova upotreba sve mnogostranija, to se nužno javlja j nastojanje što intenzivnijeg iskorišćavanja kako drveta, tako i svih njegovih otpadaka, pa i piljevine. Prvi uspjeh toga nastojanja bila je konstrukcija stepeničastog roštilja, čime je bilo omogućeno loženje sa samom piljevinom. Danas se u svim našim parnim pilanama iskorišćava znatan dio piljevine kao pogonsko gorivo. Ipak i unatoč toga preostaju još uvijek velike gomile suficitarne piljevine, koja se ne iskorišćava ili barem racionalno ne iskorišćava. I u mnogih drugim zemljama nije intenzitet iskorišćavanja zahvatio svu koli 288 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 15 <-- 15 --> PDF |
činu piljevine kao na pr. u Americi, gdje u nekim poduzećima još i danas spaljuju velike količine piljevine u posebnim pećima (»burner«), da je se tako oslobode kao nepriličnog balasta. Međutim u zemljama, koje su težile da drvo što racionalnije iskoriste, našlo se načina da se i piljevina korisno upotrijebi. Ne ćemo iznositi sve načine i svrhe, za koje se piljevina može upotrijebiti, već ćemo se ograničiti na momentalno najlakši način, kojim bi se kod nas gomile sulicitame piljevine mogle iskoristiti, a to je b r i k e t i r a n j e piljevine u svrhu loženja. Slrovinska baza Kao što je poznato, u pilanskoj preradi drveta postotak otpadaka je unatoč usavršenih strojeva velik. Za srednje pogone Vorreiter iznosi prosječni sastav pilanskih otpadaka, kako je u pril. tabeli navedeno, Red. °/o´ kubnog %´ kubnog Sortimenat br. sadržaja trupca sadržaja otpadaka 1 okorci . 6,9 18 2 okrajci 9,1 24 3 porubci W 4 4 5 piljevina ostalo 18,2 2,3 Ukupno pilan. otpadaka 38,0 100 Prema prosječnim podacima u našoj republici otpaci sačinjavaju: 34,3% od kubne sadržine trupaca, odnosno po vrsti drveta: hrastovina 39,4% — bukovina 37,0% — jelovina 27,4%. Po sortimenitima otpada na komadne otpatke 54,8%, a na piljevinu 45,2% od kubnog sadržaja otpadaka (si. 1). Po vrsti drveta od ukupne mase otpadaka ide na: hrastovinu 31,0% — bukovinu 42,5% — jelovinu 26,5% (si. 2). Od ove znatne količine pilanskih otpadaka tek je neznatan dio priveden kemijskom iskorišćavanju, i to za taninsku industriju 6,2%. Za kalorički pogon vlastitih postrojenja troši se kao gorivo 31,8%. Dakle svega je i§korišćeno 38,0%, dok je 62,0°/o pilanskih otpadaka ostalo neiskorišćeno, odnosno neproduktivno upotrebljenih (si. 3). Sam sastav piljevine ima: hrastovine 30,6% — bukovine 46,3% — jelovine 23,1% (si. 4). Po upotrebi kemijski je iskorišćeno 3,3%, za loženje vlastitih pogona 50,4%, a kao suficitarna piljevina ostalo´ je 46,3% (si, 5). Ova suficitarna piljevina pokazuje prosječni sastav: hrastovine 25% — bukovine 50% — jelovine 25% (si. 6). Hrastovu piljevinu u većem dijelu treba privesti kemijskom iskorišćavanju u svrhu dobivanja štavila, dok najveći dio bukove i jelove piljevine ostaje slobodan kao sirovina za briketiranje. 289 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 16 <-- 16 --> PDF |
#.* 5/5. JZ& Problematika briketiranja Tlačenjem piljevine može se odstraniti njena voluminoznost i tako koncentrirajući njene pozitivne termičke i kemijske vrijednosti učiniti je podesnom za manpulaciju i transport, S pravom dakle ubraja prof. Ugrenović brikete u udobreno drvo. Sam tehnički postupak, kojim se piljevini uz smanjenje volumena daje jedan pravilan i suvisli oblik zove se briketiranje. Faktori s pomoću kojih se briketiranje vrši jesu: tlak, toplina i vezna sredstva. Primjenom tih faktora nastaju razne kombinacije, pa se razlikuje: a) briketiranje sa tlakom, b) briketiranje sa tlakom i toplinom, c) briketiranje sa tlakom i veznim sredstvima, d) briketiranje sa tlakom, toplinom i veznim sredstvima. S kojim pomoćnim sredstvima i kako će se u danom slučaju vršiti briketiranje ovisi o vrsti drvnog otpatka odnosno piljevine i o cilju upotrebe briketa. Dulji transport zahtijeva čvršće i kompaktnije brikete, koji se dobivaju primjenom višeg tlaka ili primjenom boljeg veznog sredstva 290 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 17 <-- 17 --> PDF |
slično. S druge strane briketi za izvjesne kemijske svrhe nesmiju sadržavati onakovo vezno sredstvo, koje bi stavljalo smetnje daljnjoj kemijskoj preradi i razgradnji briketa na pr. za celulozu, za drvni šećer, za drvno brašno. Od briketa traži se: 1. čvrsta povezanost; 2. da veličina i gustoća odgovara cilju upotrebe; 3, da su oblici za ručnu manipulaciju čvrsti sa bridovima, koji se ne krše. Polazeći od sirovine t. j . piljevine opaža se veća sposobnost vezanja kod četinjača nego u listača. Uzrok tome je sadržaj smole u četmjaša. Nadalje sposobnost boljeg vezanja ovisi i o veličini zrnaca i sastavu piljevine. Piljevina jednoličnih zrnaca, naročito drvno brašno, teže se veže, dok naprotiv piljevina sa zrncima razne veličine do 5 mm bolje i homogenije se veže. To zato, što kod jednoličnih zrnaca ostaje razmjerno više šupljina, a dodirna površina među česticama je manja. Kod mješovitih zrnaca upadaju manja zrnca u međuprostore većih i tako smanjuju šupljine, a povećavaju dodirnu površinu, te se tako bolje zgušćuju i vežu u briket. Sto se tlaka tiče proizlazi, da se višim tlakom povisuje i gustoća i trajnost briketa. Toplina do 105°C ´ne minjenja bitno konzistenciju čestica piljevine, ali povisujući dalje temperaturu dolazi do termičke razgradnje čestica, što kod dovoljno visoke temperature svršava sa pouglavanjem. Kod temperature od 40—60°C u četinjača umekšava se smola i pospješava vezanje čestica. Vezna sredstva uslovljena su i ciljem upotrebe briketa, pa na pr. u svrhe gorenja negativno djeluju vodeno staklo i vapno. Osim toga vezna sredstva moraju biti jeftina, jer inače ne dolaze u obzir kod briketiranja. Kako se dakle iz izloženoga razabire, briketiranje piljevine ima u svakom slučaju više problema, koje treba pravilno riješiti i to: 1. visinu pritiska, 2. povoljni stepen temperature, 3. vezno sredstvo. Tražeći rješenje za naše prilike, vršeni su pokusi u g. 1949. u Sumskoindustrijskom poduzeću Belišće. Rezultati pokusnog briketiranja u Belišću Sirovina uzeta je iz pogona i to piljevina od parene bukovine, smrekovine, borovine i čamovine (jelovina i smrekovina). Vlaga je znosila 10%. Kao vezno sredstvo upotrebljena je drvna smola, otpadni produkt suhe destilacije drveta. Ova kod obične temperature kruta smola, koja zaostaje kao talog kod destilacije drvnog katrana, umekšava se zagrijavanjem tako, da je već kod 40°C sposobna za vezanje, a kod još jačeg zagrijavanja postaje tekuća. Pokusi su izvršeni tlačenjem na hidrauličnoj preši sa raznim pritiscima (60—100 a trn), sa ili bez dodatka veznog sredstva, uz temperature 25—50°C. 29/ |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 18 <-- 18 --> PDF |
T a b e 1 a pokusnog briketiranja piljevine izvršenog u ŠIP Belišće Pritisak na »F« Smjesa Temper, Redni Na »f« Vlaga Vrsta preše broj at kg/cm2 veziva piljevine % drveta kg »Cei. % % 1 60 42.000 1.500 6 94 10 50 Parana 2 80 56.000 2.OO0 6 94 10 40 bukovina 3 100 70.000 2.500 6 94 10 30 4 60 42.000 1.500 0 100 10 50 5 80 56.000 2.000 0 100 10 40 Smrekovina 6 100 70.000 2.500 0 100 10 30 7 80 56.000 2.000 0 .100 10 25 8 60 42.000 1.500 o -1O0 10 40 9 80 56.000 2.000 0 1O0 10 50 10 80 56.000 2.000 0 . 1O0 10 30 11 60 42,000 1,500 0 1O0 10 30 Borovina 12 60 42,000 1.500 . o 100 10 30 13 60 42.000 1.500 0 1O0 10 50 14 60 42.000 1.5O0 0 1O0 10 40 15 60 42.000 1.500 6 94 10 35 16 60 42.000 1.500 6 94 10 30 17 60 42,000 1.500 6, 94 10 30 Čamo vi na. 18 80 36.000 2.000 0 100 10 30 19 60 42.000 1.500 0 1O0 10 30 22 80 | 56.000 2.000 6 94 10 30 23 60 42.000 1.500 6 94 10 30 Smrekovina 24 60 42.000 1,500 6 94 10 30 N a p o m e n a: Površi na hidrau ličnog klipa »F« = 706 c TI* Površi na klipa ; :a briketiranje » F« = 28 c m2 Briketi parene bukovine br. 1—3 pokazuju vanrednu čvrstoću. Briketi smrekovine br. 4—7 lome se na bridovima, nisu za dulji transport, jer sama smola u smrekovoj piljevini nije dostatna. Briketi borovine br. 8—14 vrlo su čvrsti, jer borova smola, koje ima dovoljno, odlično veže čestice piljevine. Briketi čamovine br. 15—17 sa veznim sredstvom čvrsti su, dok br. 18—19 bez veznog sredstva krše se na bridovima. Briketi smrekovine br. 22—24 sa veznim sredstvom čvrsti su. Iz izvršenih pokusa mogu se izvesti slijedeći zaključci: 1. Specifični pritisak na briket ne treba biti veći od 1.500—2.000 kg/cm2. 2. Dodatak veznog sredstva drvne smole u količini od 6% potreban je svakoj vrsti piljevine osim borovine. 292 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 19 <-- 19 --> PDF |
3. Vlaga piljevine mora biti u granicama od 10—15%. Piljevina sa manje vlage higroskopira, a sa više vlage ne može se dobro vezati. 4. Najpovoljnija temperatura preše kreće se za drvnu smolu oko 40°C. Hl *-.s Savremeni stroj za briketiranfe Danas se briketiranje pretežno vrši samo mašinskim putem pomoću strojeva za briketiranje. Najvažniji zahtjevi, koji se na takav stroj stavljaju, su: 1. da ima visok pritisak, koji se može regulirati; 2. da je nabavna cijena stroja kao i njegov pogon razmjerno jeftin; 3. da jednostavno i brzo radi. 293 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Poznate su mnoge konstrukcije takovih strojeva za briketiranje, no jedno od vidnih mjesta zauzima savremeni švicarski stroj »Glomera « (si. 7), univerzalni stroj za briketiranje sa visokim pritiskom. Dimenzije »Glomera«-preše tip tip 401 su: duljina stroja 2.00 mm širina 1.700 mm visina sa silosom 2.60O mm težina oko 7.000 kg potrebna snaga: glavnog motora . 26 KS pogonskog motora 3 KS motora usisača 1 KS pritisak bata ´. 80.000 kg pritisak čepa od 75 mm promjera -1.200 kg/cmB hod bata 184 mm Glavna karakteristika »Glomera«-preše sastoji se u konstrukciji vrlo masivnih koljenastih poluga, koje u paru rade, tako da pružaju maksimum sigurnosti rada i ekonomičnosti. Glavni elektromotor ugrađen je izravno na stroju, a prenos se vrši pomoću pet klinastih remenica na zamašnjak. Dalje se pre"nosi snaga putem zupčanika i ekscentričnih ručica na koljenaste poluge, koje sa vrlo jakim pritiskom pomiču klipove za komprimiranje naprijed i nazad. Materijal za briketiranje pada kroz silos, koji može biti punjen ručno ili automatski, u dovodnu cijev. U ovoj se nalazi pužni transporter, koga tjera posebni pogonski motor (3 KS). Pužni transporter prenosi dalje materijal sa 294 . «* |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 21 <-- 21 --> PDF |
brzinom, koja se može regulirati, u komoricu za komprimiranje, a ta se pund, kada se klip natrag pomiče. Kada se klip vraća t. j . naprijed pomiče, tiska materijal iz komorice u cilindar za komprimiranje sa velikim tlakom (već prema promjeru čepa 67, 15 ili 85 mm sa tlakom 1.O0O—il.®09 kg/cm2) i tu se materijal stisne u čvrsti briket. Prašina, koja se stvara u komorici, isisava se duhovitom kombinacijom uz upotrebu male snage (1 KS), te se istovremeno pospješuje pneumatičkim djelovanjem usisača punjenje komorice materijalom. Na taj način postignuta je maksimalna produktivnost stroja, Podmazivanje vrši se potpuno automatski. Efekat stroja kod neprekidnog rada iznosi na sat 7.200 komada briketa, a to odgovara već prema upotrebljenoj sirovini´, 800 kg drvenih briketa ili 1.40O kg tresetnih briketa ili 1.500 kg briketa iz kameno-ugljene prašine. Troškovi za 10 tona briketa kod poluatomatskog uređaja sa dva radnika za poslugu mogu se lako izračunati iz pril. tabele. i 1 i-i =*= ´ ´ i Vrst briketa Pogonskih Radnih Utrojak Maziv o drveni briketi ..... . 12;5 25 250! Kwh 1,25 kg tresetni briketi 7,5 15 150 Kwh 0,75 kg kamenougljeni briketi .. . 7 14 140 Kwh 0,75. kg Kalorična snaga pirozvedenih drvenih briketa iznosi oko 4.000 Kcal/kg. , »Glomera« stroj za briketiranje: 1. elektromotor; 2. zamašnjak; 3. pogonski zupčanik; 4. zupčanik; 5. usisač4; 6. dovod materijala — silos; 7. pužni transporter; 8. koljenasta poluga; 9. vodilica klipa; 10. tlačni klip; 11. tlačni cilindar; 12. regulator tlačenja; 13. ljestve. Zaključak Znajući da briketiranje možemo ukloniti nedostatke piljevine t. j . njezinu voluminoznost, rastresitoet i nepodesnost za transport, i ppdići joj kaloričnu snagu na 4.000 Kcal/kg, vidimo da nam briketiranje pruža mogućnost racionalnog iskorišćavanja piljevine. Beskorisno hrpe piljevine po našim pilanama mogu nam dati vrlo potrebni i visokovrijedni ogrijevni materijal kako za industriju, tako i za široku potrošnju, jer smo u stanju, da iz piljevine upotrebom drvne smole kao veznog sredstva proizvedemo čvrste, kvalitetne drvene brikete. Kako smo naprijed izložili, sirovine t. j . suficitarne piljevine ima dovoljno. Uzevši u obzir proizvodnu snagu jedne »Glomera«-preše iznosi potreba, ako se radi neprekidno u 3 smjene, 19.200 kg piljevine na dan. U kubnoj mjeri iznosi to 27,5 m3 kompaktne piljevine, odnosno pogon bi dnevno trebao prorezati oko 150 m3 bukove oblovine. Prema tome briketarnice treba postaviti u jačim pogonima, koji imadu dovoljno suficitarne piljevine, kako bi stroj bio potpuno iskorišćen. Sa manjih pogona treba piljevinu dirigirati na najbližu briketarnicu, koja može biti i- kombinirano alimentirana sa više pilana. 295 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Uz svaku briketarnicu treba postaviti i sušionicu, kako bi se piljevina mogla prosušiti na 10—15% vlage. Kaloričnu snagu za sušionicu može dati svaka parna pilana koristeći u tu svrhu ispušnu paru. Radi cjelovitosti prikaza iznosimo predračun troškova za izradu 15 tona briketa za 24 sata, prema podacima ŠIP Belišće: piljevina 14.100 kg po 0,26 Din . . . 3.666 Din drvna smola . ... .. .. . 900 kg po 2,00 1.800 „ pogon 300 Kwh po 2,50 750 „ 6 radničkih nadnica po 150,00 „ .. . 900 „ amortizacija i kamati , 250 ,, para za sušenje ..." 60 „ mazivo i uzdržavanje 230 ,, Ukupno za 15 tona briketa . . . 7.656 Din Za 1 kg briketa troškovna cijena iznosi 0,51 Din/kg. Cijena jedne tone drvenih briketa fco pilana iznosila bi 510 dinara. Uporedivši kaloričnu vrijednost briketa i bukovog ogrijevnog drveta vidi se, da 1 tona drvenih briketa ima veću kaloričnu snagu od 2 prm bukovog ogrijevnog drveta. Tako se eto udobravanjem manje vrijednog materijala piljevine dobiva briket kao produkt koncentrirane kalorične vrijednosti. UPOTREBLJENA LITERATURA: Prof. dr. A. Ugrenović: Kemijsko iskorišćavanje i konzerviranje drveta, Zagreb 1948. — Dr. L. Vorreiter: Handbuch für EMzabfallwirtschaft Prospekt »Glomera«. Neudamm 1943. 296 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 23 <-- 23 --> PDF |
lag. BrataislaV Pejoskz (Skoplije): PRILOG UPOZNAVANJU NAŠIH BOROVIH SMOLA (Smola alepskog bora) Smiolarenje kao deo šumske privrede sa našim prvim Petogodišnjim planom krenulo je napred o čemu nam govore prve tri godine i pored nesumljivih teškoća koje su delimično prebrođene, budući da je ova delatnost kao nova uvedena u većem broju narodnih republika tek posle rata. Plansko smiolarenje kao deo opšteg planiranja naše socijalističke privrede nesumljivo će nam omogućiti da se u većem opsegu oslobodimo od uvoza kolofona i terpentinskog ulja, ako se tome cilju privedu sve one sposobne borove sastojine koje bi se mogle dugoročno ili kratkoročno smolariti. Ako izvršimo analizu za protekle tri planske godine (1947, 1948 1 1949) i obeležimo dobijenu količinu borove smole putem smolarenja za 1947 god. sa 100, u 1948 indeks se penje na 250 a u 1949 on već iznosi 400. Dobijene količine ne mogu nas zadovoljiti no neosporno da će se proizvodnja smole u našoj državi povećati iz godine u godinu kako bi uvoz njenih osnovnih derivata kolofona i terpentinskog ulja bio sveden što je to moguće na nižu količinu. Moramo povećati proizvodnju smole po radniku jer je godišnja produkcija u tom smislu još niska. A to znači da se samom problemu smolarenja mora prići snažnije i temeljitije, imajući u vidu savremene metode rada koje obezbeđuju veći prinos po belenici, stablu, odnosno smolarskoj sezoni. U našim prilikama kod nas za industrisko smolarenje, prema već do, sada postignutim rezultatima mogu doći u obzir crni bor, crveni bor, deli- mice alepski bor i smrča a samo za izvesne svrhe u malom obimu molika, munika i ariš (za naučna istraživanja, za proizvodnju balsama i si.). Ovom prilikom mi bi želeli da razmotrimo smolu alepskog bora čija je proizvodnja kod nas već uvedena na području NR Hrvatske u Dalmaciji (na otocima Hvar i Brač i dr, mestima). Smola alepskog bora bila je prva naša domaća smola sa kojom je prof, dr. Varičak (1) otpočeo istraživanja u cilju izdvajanja njenog balsamastog (oleorezinastog) sloja još u toku 1947 godine. Prema Stefanovu (2) prirodni areal alepskog bora (uključiv i Pinus brutia koji mu je vrlo sličan) bi bio: područje Sredozemnog Mora od Portugala, Spanije, Alžira, Tunisa do Sirije a zatim Mala Azija, Kavkaz, Krim, Grčka i delimično područje Jadranskog Mora. Njegova najveća rasprostranjenost je svakako u Tunisu gde prema podacima Lacourly-a (3) zahvata površinu od oko 400.000 ha. U pogledu smolarenja na njemu se zasada najviše smolari u Grčkoj (delimice na Pinus nigra var. palassiana) gde se godišnja proizvodnja smole penje na oko 30.000 tona smole., Prema Aniću (4) dolazi alepski bor kod nas od prirode na dalmatinskom otočju, južnije od Šibenika, a uz obalu južnije od Splita. U pogledu pak srodne mu vrste Pinus brutia vredno je napomenuti da na pr. u Turskoj ova potonja je autohtona (područje Mramornog Mora, Zapadne i Južne 297 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Anatolije) dok je alepsi bor uneta vrsta i to u evropskom delu Turske (Halkali) prema Schimitschek-u (5). U toku rata borove šume u Grčkoj samo su delimice stradale, tako da se proizvodnja smole iz godinu u godinu povećava i približava se predrat noj proizvodnji. Dovoljno je navesti samo to da je Grčka prije rata zauzi mala šesto mesto u svetskoj proizvodnji iza USA, Francuske, SSSR, Portugala i Španije a ispred Meksika, Indije, Austrije, Poljske i dr. država. U manjoj meri alepski bor se smolari u Francuskoj, Portugalu, Španiji, Alžiru, Tunisu, Italiji i Jugoslaviji. Italija pre rata oko 60% svoje potrošnje u kolofonu i terpentinskom ulju zadovoljavala je iz Grčke; došavši posle rata u tešku situaciju počela je smolarenju poklanjati veću pažnju, tako da se u provincijama Taranto i Foggia (gde alepskog bora sačinjava oko 12.000 ha šuma) postepeno uvodi smolarenje. Neosporno je da su još stari narodi (Feničani, Egipćani, Jelini i dr.) poznavali proizvodnju smole a naročito smolu alepskog bora. To nam potvrđuju nađeni ostaci u otkopanim egipatskim grobnicama a naročito u grobnici komandanta kraljevske flote Hekan-M-Saf iz XXX rinastije (Tschirch 7). Prema Grozevu-(8) u Starom Veku najviše su se bavili smolarenjem i trgovinom smole Feničani. Čak se i pretpostavlja da su poznavali jedan od delimičnih načina za preradu smole putem zagrejavanja na suncu ili vatri. Na taj način pripremljena smola služila je za premazivanje ondašnjih galija. Dok se došlo do proizvodnje katrana i njegove upotrebe u istom cilju trebalo je proći oko hiljadu godina a za sve to vreme smola je dobro vršila svoju funkciju. Stara grčka i egipatska farmakopeja poznavale su smolu kao> i njenu upotrebu kod izvesnih bolesti a što je osobito važno kod balsamiranja. U dubrovačkom muzeju pored jedne mumije nalazi se jedna mala kutija sa natpisom »smola za balsamiranje leševa«. Znači za balsamiranje leševa bila je neophodna smola uglavnom alepskog bora, pistacije, kedra i drugih vrsti. Tek oko 500 god. pre n. e. u atinskom trgovačkom jeziku susrećemo reč kolofon. Samo mu ime dolazi od starog jonskog grada u Maloj Aziji verovatno poznatom po dobroj pijaci za smolu i njene derivate. No da li je ovde najpre prerađivan kolofon ili je ta vetšina bila preneta iz drevnog Eg:pta, istoa-ija nam nije mogla dati do sada pouzdani odgovor. Sem toga kakav je bio taj kolofon i zašta se sve upotrebljavao takođe nije nam poznato. Prvi opis o preradi smole potiče iz docnijih rimskih izvora. Sirova smola upotrebljavana je i za impregniranje trajnijih pisanih dokumenata na specijalnom platnu, što nam dokazuje nalaz najstarijeg do sada nađenog rukopisa Starog Zaveta koji potiče iz V ili III veka pre n. e.´ a koji je pronađen blizu -Jerihona prilikom nedavnog sukoba između Jevreja i Arapa (1948 god.). Sam Homer veliča alepski bor, taj najlepši ukras grčke zemlje. . U Starom i Srednjem veku upotrebljavano je i drvo alepskog bora naročito u brodogradnji đ pored činjenice što ova vrsta ne daje dobro tehničko drvo .u današnjem smislu reci. U tom pogledu on najgore stoji od sviju borova. To- je drvo manjih visina, granato, krivo. Zato proizvodnja smole samim tim ima još više opravdanja naročito u oblastima gde on zahvata veća prostranstva. Dok o smolarenju i smolama drugih borova danas imamo veliki broj publikacija, o alepskom boru relativno je vrlo malo pisano. Sem jedne opsežnije studije o smolarenju alepskog bora u Grčkoj od prof. dr. Ekonomopulos- a (9) iz 1922 godine i nekih statističkih podataka o proizvodnji smole u Grčkoj mi ne raspolažemo sa savremenijim radovima iz ove zemlje gde je alepski bor najviše smolaren. Neki radovi iz Francuske i italijanske literature nisu dovoljni da bi se dobio potpuniji uvid u smolarenje ove vrste bora. 298 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Ovaj naš mali doprinos prvi što se tiče smolarenja i ispitivanja smole alepskog bora kod nas neka bude samo uvod u opsežnija istraživanja koja će svakako uslediti od strane šumarskih i drugih stručnjaka kako bi upoznali tako cenjenu vrstu sa područja smolarenja, kao što je alepski bor. Ovim prilikom izražavamo svoju zahvalnost uvaženom kolegi ing. R. Sarnavki, naučnom saradniku Instituta za Šumarska istraživanja u Zagrebu, na datim podacima i poslätim uzorcima smole u toku 1949 god., isto tako i Šumskom semenarsko-smolarskom poduzeću u Splitu na svesrdnom zalaganju oko postave uzoraka u toku 1950 godine. Kao što smo nešto ranije naveli u toku 1947 god. prof. dr. Varićak upotrebio je ovu smolu u cilju .izdvajanja balsama putem rastvaranja u kiselinu a zatim taloženjem i dekantacijom. U ovoj radnji Varićak nam ne daje podatke o samom prinosu kod ove vrste smole na koju činjenicu mi smo obratili naročitu pažnju kod laboratoriskih istraživanja tokom 1949 i 1950 godine. Ovo radi toga što je to (prinos) jedan od najvažnijih faktora kod organizovanja terenskih filtracija kako što je već provedeno na terenu sa molikom na Pelisteru kod Bitolja (10). Od metoda za izvdajanje balsama primenjena je jednokratna filtracija sa običnim platnom uz obilno sunčanje. Sunčanje je upotrebljeno kao osobito korisno za samo bistrenje filtrata, slično kao kod smole od munike. Znači da nije bila potrebna višekratna filtracija što naročito utiče na brzinu rada. Glavni tok same filtracije odvijao se u jutarnjim časovima od 8 sati pa do 17 sati po podne. U toku noći radi padanja temperature ona je bila svedena na vrlo malu meru. Kod višekratnih proba izvršenih u toku 1949 i 1950 godine mi smo dobili srednji prinos na balsamu od smole alepskog bora sa otoka Brač 24%. I pored toga što je primljena smola odmah uzimana u rad razmak od proizvodnje, odnosno sakupljanja do ispitivanja bio je veći od 15 dana, jer je smola morala biti pripremljena na otoku Braču i dopremljena do Skoplja. Mi verujemo da ukoliko bi se sama iltracija vršila neposredno na samom terenu da se moraju dobiti bolji procenti što je potvrđeno sa filtracijom smole molike (od 35°/o u laboratoriji na 44,8°/o na terenu sa svežim smolama). Koliki će faktično taj procenat iznositi zavisi od čitavog niza uslova od kojih navodimo najvažnije: terenski uslovi, način filtracije, brzina sakupljanja smole, vreme smolarenja (da U se radi o letnjim ili jesenskim danima) i dr. Ako sada pođemo od ovog laboratoriskog podatka od 24°/o kao najnižeg i uzmemo podatke ing. Sarnavke da je u toku 1949 god. bio prosečan prinov po belenici kod alepskog bora 820 gr smole, onda bi faktički prinos bakama po belenici bio oko 200 gr (tačnije 197 gr). To znači da je on veći od maksimalnog prinosa kod molike (180 gr). Slobodno se može pretpostaviti s obzirom na povoljnije područje alepskcg bora (u geografskom pogledu), duži vegetacioni period, imajući u vidu veliku izdašnost ovoga bora a kod bolje organizacije rađa, da ie ova vrsta koja će i kod nas u pogledu prinosa prednjačiti ispred crnog bora, belo^ bora, moüka i munike. Po dr. Horvatu alepski bor daje više smole od crnog bora; od stabla se prosečno dobija 2,5 kg (12). Za francusko područje alepskog bora de Monchy (13) je dobio srednji prinos po belenici 299 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 26 <-- 26 --> PDF |
od 1,8 kg smole. U Italiji u opitima izvršenim od strane dr, Crivellari-a u drž&vnoj šumi Paternisco-Gallio u toku 1947—1948 godine po stablu je dobiveno kod smolarenja na živo 3 do 5 kg, kod smolarenja na mrtvo od 5,7—10,5 kg (kod dve metode smolarenja). Međutim ako uzmemo da će srednji prinos po beleni-ci kod apelskog bora iznositi 1 kg i da će procenat balsama kod terenske filtracije iznositi samo 30n/o, što je vrlo moguće postići, onda bi imali prinos balsama po belenici od 300 gr. U dosadašnjim rezultatima izneto je da je balsam alepskog bora kod mikroskopske tehnike i kod optičke tehnike pokazao odlična svojstva te bez ikakve bojazni i rezerve može zameniti kanadski balsam. Sa druge strane to je za sada najveći prinos kod dobijanja balsama; jer ostale vrste zaostaju (crni bor, beli bor, molika i munika). Mi nismo imali mogućnosti da u cilju dobijanja balsama do sada istražimo smole primorskog bora i pinjola, no ima indicija da će njihov prinos biti blizak kao kod alepskog bora, što je od osobite važnosti za one zemlje koje već smolare na ovim vrstama (Francuska, Italija), U odnosu na sam kanadski balsam koji se u Kanadi dobija uglavnom od vrste Abies balsamea (po stablu godišnje 200 gr) i na arišev balsam (venecijanski terpentin) čiji je prinos sličan (oko 200 gr) prinos kod alepskog bora bi bio veći za oko 50%. Osim toga i preostala smola kod filtracije može se uspešno preraditi putem destilacije i od nje dobiti kolofon i terpentinsko ulje. U nemogućnosti da izvršimo sve analize, mi ćemo izmeti one rezultate iz kojih se mogu nazreti najkarakterističnije osobine smole älepskog bora. 1. Prosečan (srednji) sastav smole alepskog bora (otok Brač): kolofon . . . . . 73,4% terpentinsko ulje . . 20,3% nečistoća i voda . . . 6,3% 2. Prosečni (srednji) sastav balsama alepskog bora (otok Brač): kolofon 71,5% terpentinsko ulje . . 27,5% gubitak . . . . ... . 1,0% 3. Prosečan (srednji) sastav preostale smole kod filtracije na balsam: kolofon 76,1% terpentinsko ulje . . 14,7% nečistoća i voda . . . 9,2% 4. Specifične težine merene kod temperature 20°C: balsama . . . . \ . 0,980 kolofona 1,06 terpentinskog ulja . . 0,858 300 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 27 <-- 27 --> PDF |
5. Refrakcija je merena sa refraktometrom Fisher, uzimajući u obzir potrebnu korekciju da bi se dobio traženi indeks loma kod temperature od 20°C. Za terpentinsko ulje uzeli smo korekciju prema predlogu standarda za terpentinsko ulje od Association Francaise de Normalisation (AFNOR) od meseca januara 1950 (E. P. No 651, Pr, T-33-001), odnosno po jednačini 20 1 . D + 000045 (t" 20) n 1} ~~«~ Za korekciju refrakcije balsama uzeli smo broj 0,0004, za svaki stepen temperature, kao što je Greco (15) uzela kod analognih merenja za kanadski balsam i druga sredstva za leplenje primenjena u mikroskopskoj tehnici. Dobijeni refrakcioni indeksi preračunati na 20"C iznose: za balsam .... . 1,517 za terpentinsko ulje . . 1,468 Smola alepskog bora u svežem stanju je beličasta tečnost konzistencije meda sa većim ili manjim procentom organske (iglice, lišće, kora, iverje, insekti) i neorganske (prašina, pesak) nečistoće, Kada stoji duže -vremena na vazduhu usled autoksidacije (Tschirch 16), postade gušća stvaranjem u jačoj meri kristala koji pripadaju monokliničnoj i trikliničnoj sistemi, tako da može i potpuno očvrsnuti (kao na pr. stružac, struganica). Ovj kristali ne prestavljaju ništa drugo no dve osnovne kiseline od kojih je sastavljena smola alepskog bora a lio su halepopiniska i halepopinolska kiselina. Balsam alepskog bora je tečnost, bez kristalnog dela (za to služi mikroskopska pretraga), bledo-žućkastog izgleda, providna, konzistencije jestivog zejtina (malo gušće). Prema merenjima koje je do sada izvršio prof. dr. Varićak i mi izgleda da i ovaj balsam u svom prirodnom stanju (nerazreden sa raznim rastvaračima) ima konstantan indeks loma od 1,517. Mirisa je vrlo prijatnog i karakterističnog, po čemu se razlikuje lako od drugih balsama. Kolofon za razliku od drugih naših borovih smola ima jednu slabo primetnu nijansu na zeleno, za razliku od drugih kolofona koji su žućkasti odnosno crvenkasti. Terpentinsko ulje alepskog bora u tehnologiji smola danas se smatra najvrednijim iz sledećih razloga: 1. Zbog visokog procenta pinenske frakcije, najcenjenije sirovine kod dobijanja sintetičkog kamfora. Tako prema Grozevu (8), terpentinsko ulje smole alepskog bora grčke proveniencije ima a-pinena 92%, ß-pinena 6°/o, ukupno 98°/o. Ovako visok procenat pinenskih frakcija ne poseduje nijedno drugo, terpentinsko ulje. Terpentinsko ulje Pinus maritima ima pinenskih frakcija oko 60%, a terpentinsko ulje crvenog bora iz Bugarske 62%. Vasečkin (17) navodi da rusko terpentinsko ulje (od crvenog bora) ima 65—76%, Ugrenović-Šolaja (18) su izdvojili pinenske frakcije iz terepentin301 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 28 <-- 28 --> PDF |
skog ulja crvenog bora 82,9—87,9% a crnog bora 84,2—88,2% (sa hrvat skog područja). Brus (18) navodi da su najbolji prinos kod proizvodnje sintetičkog kamfora imale nemačke tvornice Schering koje su od jedne tone terpentinskog ulja dobijale oko 600 kg sintetičkog kamfora. U obzir za preradu je dolazilo francusko terpentinsko ulje (od P. maritima) i nemačko terpentinsko ulje (od P. silvestris). 2. Terpentinsko ulje alepskog bora okreće polarizacionu ravan izrazito u desno. Po Grozevu grčko terpentinsko ulje (od alepskog bora) ima 15 specifičnu rotaciju [a] — od +40° do 50°,6. Prema Terpugovu (20) fran cusko terpentinsko ulje alepskog bora ima rotaciju od +28°23 do 47°48. Ovo je važno utoliko što pogodnom mešavinom desno i levo vrtućih pinen skih frakcija raznih terpentinskih ulja može dobiti t. zv. inaktivni pinen koji ima izvesnu specifičnu upotrebu u industriji. Iz ovog razloga na terenu se ne sme u nikom slučaju mešati smola jedne vrste bora sa drugom, niti kod same destilacije. Prema istraživanjima koje je proveo L´Institut du Pin u Francuskoj, kolofon i terpentinsko ulje smole alepskog bora u kvalitetnom pogledu su bolji no što je slučaj sa istim proizvodima od smole primorskog bora. Zaključak Iz ovih predhodnih saopštenja koja se odnose na smolarenje i smolu alepskog bora mogu se, doneti ovi zaključci: 1. ..... organizacijom industriskog smolarenja, primenom savremenih metoda smolarenja, može se očekivati kod ove vrste veći prinos kako po stablu tako i po belenici, što je već postignuto u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. Prinos je i sada veći u našim prilikama i uslovima rada nego kod crnog bora, beiog bora, molike i munike. 2. U pogledu prinosa kod proizvodnje balsama.putem filtracije u laboratoriji postignuto je 24°/<>, Ovaj procenat je niži od laboratoriskog podatka za moliku i crni bor. No s obzirom na veći prinos u smoli kod alepskog bora u toku smolarske sezone i mogućnošću da se filtracijom na samom terenu postignu bolji rezultati, može se uzeti da od belenice se može očekivati oko 300 grama balsama, što je za 50°/o više no što je slučaj kod svih do sada dobijenih balsama od raznih četinara (crnog bora, belog bora, molike, munike, ariša, jele i dr.), 3. Dovoljno je na terenu vršiti jednokratnu filtraciju sa običnim belim platnom obavezno na suncu u vremenu od aprila do oktobra. 4. Balsam alepskog bora je bledo-žute konzistencije (kao zejtin za jelo), prijatnog mirisa, specifične težine 0,980 i indeksa loma 1,517 (mereno na temperaturi od 20°C). 5. Terpentinsko ulje alepskog bora ima specifičnu težinu 0,858 a indeks loma 1,468 (računato kod temperature 20°C). Prema do sada postignutim istraživanjima balsam alepsog bora najviše se po kvalitetu približava balsamu molike u primeni kod mikroskopske 302 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 29 <-- 29 --> PDF |
tehnike i optičke tehnike, tako da sa uspehom može zameniti kanadski balsam. 6. Derivati smole alepskog bora kolofon i terpentinsko ulje u kvalitetnom pogledu se smatraju za najbolji i imaju čitav niz prednosti nad derivatima smole ostalih borova. LITERATURA: 1. Prof. 6..... Varićak: Smola bora kao nadomjestak za kanadski balsam u histološkoj tehnici, Veterinarski arhiv, Zagreb, knjiga XVII/194I7, svez. 7/8 2. .. .........: ............ ............... .. ........... ........ . ................. .. .......... ......... .. ........ ............ 1940—41. ................... ........ ... 2 (..........), ...... 3. G. Lacour.ly: Les forets de Tunisie. Journal forestier Siuisse, Avril/1950. Zürich 4. Prof. dr. M. Anić: Dendrologija, Šumarski priručnik I. Zagreb 1946 5. Dipl. ing. Dr. Er. Schimitschek: Forstinsekten der Türkei und ihre Unweit, Amsterdam— Berlin—Wien 1944 6. P. Bouvarel: Les principäles essences foirestieres du Liban, Revue forestiere francaise . 6 Quin) 11950 — Nancy 7. A. Tschirch-E.Stock: Die Harze, II Band I, Hälfte, Berlin 1935 8. H, ......: ......,, ..... 1942. 9. Dr. A. Oenkonomopulos: Studien und Versuche über die Harzung in Griechenland, Centralblatt für das gesamte Forstwesen, Heft 3/6, Wien 1922 10. Ing. Br. Pejoski: Prvi terenski Tezultati dobijanja molikovog balsama, Šumarski list br. 3—4/1950, Zagreb 11. Prof. dr. T. Varićak (Zagreb) i ing. Branislav Pejoski (Skoplje): Smole naših borova u upotrebi kod mikroskopske tehnike i optike. Šumarstvo, januar—februar 1950, Beograd 12. Dr. I. Horvat: Mali Šutmarsko-Tehnićkd Priručnik I (Tehnologija smolarenja). Zagreb 13. R. de Monchy: Le gemniage du Pin d´Alep dans le Vaucluse, Revue des Eaux et Forets, Oktobre 1929, Nancy 14. D. Crivellari: Primi resultati di alcuni esperimenti sulla resinazione del pino d´Alepo; prikaz od L. Benassi u L´Italia forestale e montana, Marzo—Aprile 1950, Firenze 15. J, Greco: Refractive indices of currently used mounting media, Stain Technology, Numer 1 (januar )1950, Geneva, N. Y. U. S. A. 16. A. Tschirch: Methoden der Gewinnung und des Abbaues der Harze, Abderhalden, Handbuch der biologischen Arbeitsmethoden, 1922, Berlin—Wien 17. B, ........: .......... .............. ........ ......, ...... 1944. 18. Prof. dr. A. U grenović-prof. dr. B. Šolaja: Istraživanja o tehnici smolarenja,i o kemizmu smoHe vrste Pinus nigra Arn. i Pinus silvestris L., Glasnik za šumske pokuse, br. 3/1937, Zagreb 19. G. Brus: Les industries derivees du Pin, Rapports et communications sur le Pin maritime et ses derives, presentes au 62 ´Congres, tenu a Arcachon du 22 au 27 septembre 1938, Bordeaux 1939 20. M. Terpougoff: Contribution a la oonnaissance de l´oxysation des essences de Terebenthine, Bulletin de l´Institut du Pin — . 1 — janvier il93i5´, Bordeaux UN SUPPLEMENT A LA CONNAISSANCE DE LA GEMME DE PIN (Gemme du pin d´Alep) Nous donnons le resume sur le gemmage et la gemme d´Alep: 1) En usant une meilleure Organisation du gemmage industriel et en se servant pendant le travail des methoden modernes, on pourrait esperer d´obtenir un plus grand rende-. ment, ce qui a ete obtenu dejä en France, en Italie et en Grece. Nous avons reussi ä obtenir un meilleur rendement maintenant en se servant, dejä des methodes modernes et sous des meilleures conditions qu´il n´en etait le cae arvec l´elevage du pin noir, pin silvestre, pin macedonien, pin leucodermique. 303 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 30 <-- 30 --> PDF |
2) La cotisation obtenue dans la production du bäume par la methode de filtration dans le laboratoire est 24°/o´. Ce pour cent est raoindre que celui des donnees obtenues dans les laboratoires pour le pin noir et le pin macedonien, Mais en considerant que les pins d´Alep donnent une meilleure recolte durant le ^emmage et en considerant qu´on pourrait, en se servant de la methode de filtration sur le terrain, obtenir un meil leur resultat, c´est -ä-dire 300 grammes de bäume par care, ce qui est de 50%´ de plus de ce qu´on a obtenu dt differents arbres resinaux eleves dans ce but (Pinus nigra, silvestris, pinea, leucodermis, Larix europea, Abies balsamea et autres). 3) II suffit de faire une seule filtration sur le terrain ensoleille en se servant d´une simple toile blanche depuis le mois d´avril jusqu´en se servant d´une simple toile blanche depuis le mois d´avril jusqu´en octobre. 4) Le bäume´du pin d´Alep est d´une consistance jaune clair (egal ä l´huile d´Aix), d´une odeur agreable, d´un pöids specifique de 0.980 et d´une refraction de 1.517 (ä la temperature de 20°C aen se servant du refractometre Fisher). 5) L´essence dela terebenthine de pin d´Alep a une odeur tout aussi agreable et aromatique et son poids specifique est de 0.858 et sa refraction est de 1,468 (ä la tempe rature de 20°C). D´apres nos recherches faites jusqu´ä present le pin d´Alep s´approche dans le groupe des baumes des pins le plus du bäume du pin, macedonien dans son application dans la technique microscopique et optique, de sorte qu´il peut remplacer avec succes le fameux bourne du Canada. Les derives de la gemme du pin d´Alep (le colophane et l´essence de terebenthine) sont considered comme meilleurs quant ä la qualite et, ont un grand nombre d´avantages sur des pareils derives des autres gemmes des pins. Ing. Ivan Opačić (Zagreb): EKSTRAKCIJA RUJEVOG LIŠĆA Od malog broja domaćih sirovina za prozivodnju štavila, naročito obzirom na kvalitet štavila, najveću važnost imaju razne vrste rujevog lišća. S druge strane, sve veće poteškoće na hrastovom a osobito na kestenom ekstraktu daju rujevom lišću još veće gospodarsko značenje, tako da će ono u skoroj budućnosti biti uz smrekovu koru naša dva najvažnija štavila. Ekstrakti dobiveni iz rujevog lišća specijalno se iskorišćavaju u kozarstvu, te služe za izradu finih koža (maroquin, korduan, saffian), koje se upotrebljavaju za postave, za uvez knjiga, za galanteriju, dakle svagdje gdje se traži svijetla i mekana koža. Najvažnije svojstvo kože učinjene sa rujevim ekstraktom je njegova postojanost boje na svijetlu. Za tehnološku preradbu zasada kod nas mogu doći u obzir tri vrste rujevog lišća i to: Domaći ruj — Rhus cotinus, koji je od svih vrsta ruja najrašireniji u našim krajevima. Najviše je rasprostranjen u Istri, Hrvatskom Primorju, Sjevernoj Dalmaciji i Velebitu, te u Makedoniji i Oblasti Kosmet. Kiseli raj — Rhus typhina koji je uzgojen na plantažama u okolici Belišća i Voćina, a prenesen je iz Ćehoslovačke i Francuske, te se uglavnom dobro održao u našim krajevima. Sicilijanski ruj -— Rhus coriaria, važan je utoliko, što se prije rata uvozio, ite su na osnovu njegove kvalitete i zadržana u kozarstvu najbolja mišljenja o odličnoj kvaliteti rujevog ekstrakta. 304 |