DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKIH SEKCIJA DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNIČARA FNR JUGOSLAVIJE GODIŠTE 74. < SEPTEMBAR-OKTOBAR GODINA 1950 Ing. Ivan Soljanik (Beograd) O PLANIRANJU I SETVI ŠUMSKOG SEMENA U RASADNICIMA I NA TERENU Kod proizvodnje sadnica u šumskim rasadnicima glavna je težnja poslovanja, da sadnice budu kvalitativno dobre i u dovoljnoj količini prema zasejanoj površini. Isti je slučaj i kod pošumiljivanfa neposrednom set vom semena na terenu. Ne postoji tačno pravilo: koliko treba da bude proizvedeno kvalitativnih šumskih sadnica po jedinici površine. To zavisi ne samo od zemljišta, od kakvoće i količine semena koje se za setvu upotrebi, od kvaliteta rada t. j . tehnike rada, klimatskih prilika pre i posle setve semena, nego ponika i sadnica i dr. okolnosti. Ali to ne znači, da proizvodnja sadnica bude stihijska, neplanska. Broj proizvedenih sadnica zavisi naravno i od vrste; tako lišćarskih sadnica će biti po jedinici površine uvek manje negoli četinarskih. Za proizvodnju potrebnog broja sadnica često puta nam nedostaje potrebno šumsko seme. No, ako dobro analiziramo rad u šumskim rasadnicima zapazićemo i to, da se u mnogo slučajeva seje i više semena nego što je u stvari potrebno. U praksi su česti slučajevi, da se setva semena u rasadniku vrši ili pregusto ili suviše retko. U prvom slučaju ponik posle izbijanja proreduje se, a to znatno poskupljava proizvodnju sadnica. Ako se pak ponik ne proredi sadnice će biti preguste, u gustom sklopu, slabo razvijene — kržljave. Kod ovakve setve biće dve štete: proizvešće se kvalitativno slabe sadnice koje će posle rasadivanja na stalno mesto lako podlegnuti u borbi za opstanak, a s druge strane biće neekonomično rasipanje tako skupocenog danas" šumskog semena. U drugom slučaju, kod suviše retke setve, sadnice će biti kvalitativno bolje ´{samo za lišćare) ali malobrojne prema zasejanoj površini. Njihova nega do rasadivanja skuplja je od normalne, jer će se sadnice dockan sklopiti, dok u prvom slučaju (kod gušće setve) taj proces brže nastupa. Da bi se planirala racionalna proizvodnja sadnica treba da znamo: 1. koliko i kakvih sadnica treba proizvesti, i 2. koliko će biti potrebno semena za planiranu proizvodnju sadnica i za pošumljivanje neposrednom setvom na terenu. 341 |