DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 22     <-- 22 -->        PDF

srednj e visin e dominantnih stabala u sasto-jini, Spurr navodi da je
odnos između zbiljne drvne mase i drvne mase koija se odredi Chapmanovim
tablicama 0,92 t, j, zbiljna masa je 8»/o niža od one koju daju te
tablice. Slične tablice izrađene su i za neke druge vrste drveća S. A. D.,
koje na određenom bonitetnom razredu i za »normalno« obrasle sastojine
daju drvne mase za jedinicu površine (akri) na temelju totalne visine ili
tzv. vidljive visine na snimku. Budući da se smatra -da temeljnica može
biti u najužoj vezi sa projekcijom krošnje kod intezivno uzgajanih sastojina,
bar do neke starosti, tO´ se pri određivanju drvnie mase pored visine uzima
kao ulazni argumemat i veličina projekcije krošnje. Na bazi podataka prof.
Chapmana izradio je W a 11 e r M e y e r god. 1942, tablice za P i n u s
T a e d a, koje na osnovu dvaju ulaznih argumenata — visine i staro


st i — daju indeks staništa, Poimoću tih tablica Mever izražava i predvidivi
prirast vodeći u svom zaključivanju donekle računa i o promjeni
S/klopa kroz naredne godine,


Kaiko. netočmi mogu biti podaci o drvnoj masi koja je Oidređenia na bazi´ gornjih
pretpostaivalka svjedoffl priimjier u spomenrutoj Spurrovioj knjSizi ina str, 297, Za d´eset
sastojiiina Pimuis strobuisa xi šuimi Hairvand forest, čdijle su sie drvne mase kretale iizmeđu
40-000 i SOlO.OOO kubičnih (Stopa, odTedetna! je pot jedinom opažaiču" drvna miasa. fotogrametrijskim
putem. Po drugom opažaču istim je sastojinama određena, masa terestričkim
naičino^m. Za pojedine sastojine aiskazala iSu se odstupanj^a, koja su se kretala
iizmeđu — S.S´/o do + 67,8% dok se ejelofcupna drvna masa: za svih deset aastojiiina
razUkovala za svega 8,6% od zbiljne drvne msae. Fotogrametrijsko´ određivanje drvnih
masa baiziiralo se na vidljivoj´ visini i sklopu.


Za preborne šume drvna bi se masa dala približno ustanoviti na
temelju tkzv, »Wu c h s r a u m p r o f i 1 a«. Na određenim, dovoljno gustim,
razmacima pomoću stereoinstrumenta nacrtaju se profili kroz sastojine,
koji profili sadrže liniju tla i liniju krošanja, koje se nalaze na tom
potezu, Aritmetska sredina površina dvaju takvih susjednih proKla pomnožena
sa njihovim razmakom daje volumen onoga prostora koji zaprema
zeleni asimilacioni aparat zajedno sa deblima i granjem. Ovaj volumen
pomnožen sa tzv. indeksom _gusitoće trebao bi dati drvnu masu sastojine.
Pokusi Dr, C h r i s t o p h a N e u m a n n a^) za Tharandtski revir dali
su za smreku iznos toga indeksa 13 X IO"* odnosno 20 X 10"^.


Tamo gdje točnost određivanja drvnih masa današnjim fotogrametrijskim
metodama ne može zadovoljiti mogle bi se ovako (približno) određene
-drvne mase upotrijebiti bar u terestičkoij inventai^zaciji kao prethodne
veličine pomoćui kojih bi se mogao izvršiti raspored primjernih
ploha u pojedine sastojine prema njihovim težinama. Veći napredak u
određivanju drvnih masa očekuju razvojem spomenute Continuous Strip
metode.


Iskustva u svijetu pokazala su, da se zračni snimci mogu uspješno
upotrebljavati i za rješavanje nekih pitanja u vezi sa eksploatacijom´ šuma,
pri utvrđivanju šteta od požara, insekata ili nekih biljnih bolesti pa zatim
pri radovima na pošumljavanju i raznim istraživačkim radovima^).


-) Dr. C Neumann: Bedtrag zur Vorratsermdttlumg aus Luiftmessibildem, Jena 1933,
^) DT, N , ´Bairkd: Die Photogrammefcrie im FoTstwesen, Berlin 1936. <


200