DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 26     <-- 26 -->        PDF

Ovde su procenti p„ uzeti iz Herheulidzeovog grafikona prema padu
korita.


Kao što se vidi, dovde´ se radi o jednostavnoj primeni Stiny-evih podataka.
Herheulidze sada uvodi jednu novinu time što ceo izraz na desnoj
strani predzadnje formule množi sa »koeficijentom bujićnosti područja«
koga obeležava sa m. Smatrajući da podaci dobijeni iz jednačine (4) odgovaraju
za bujice sa srednje izraženim bujičnim procesom, on daje vredno


sti za m kako sledi:
Kategorija Tip područja Koeficijent bujičnosti
m
i Jako bujiično 1,40
2 Srednje bujično ´ , 1,00
3 Slabije bujično 0,75
4 Vrlo slabo bujično 0,60
Tablica br. 3


Prema tome za bujice koje nemaju srednje izražen bujični proces treba
ceo izraz na desnoj strani predzadnje formule u jednačini (4) pomnožiti
sa »koeficijentom bujičnosti« m. Tako dobijamo konačnu jednačinu za
izračunavanje količine nanosa;


Qn = ^" "^^- Q. (5)
fn (100 — pn)


Autor smatra da se ova jednačina može upotrebiti za aproksimativno
određivanje količine nanosa u bujicama


Primer: Bujica ima; maksimalnu količinu vode Qv = 10 m^/sek; pad
korita i = 5*/o; specifičnu težinu nanosa Yn = 2,4 t/m´´, a spada u bujice
sa jako izraženim bujičinom procesom (m = 1,4). Naći količinu pronosa
nanosa.


Iz grafikona 1 dobijamo za i = 0,05 da je pn = 25´*/o, Prema tome je
fprema formuli 5)


^oj^t . Qv = 1,94 mVsek
2,4(100 — 25)


Ako maksimalna količina vode traje 20 minuta imaćemo, prema
autoru, ukupnu količinu pronesenog nanosa za to vreme;


G = Q„ t 60 = 1,94 . 20 . 60 = 2338 m´´


Izračunavanje se može sasvim izbeći upotrebom grafikona 2 u kome
su dovedene u zavisnost vrednosti za pad korita i sa vrednostima za izraz


pn čemu le uzeto da ie speciticna tezma nanosa
2,4 (100-p,,)


7" == 2,4 t/m^. :Na grafikonu imamo za svaku vrednost m po jednu krivu.


204