DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 28 <-- 28 --> PDF |
samo 40Vo. Sve do kraja Î950 godine naš izvoz kolofona i terpentinskog ulja je bio orijentiran na USA. Od 1951 godine novi trgovinski ugovor ´sa Grčkom predviđao je ku povinu kolofona i terpentinskog ulja iz ove zemlje. Grčka je poznata zemlja sa razvijenom smolarskom. industrijom. Ona je na pr, godine 1938 proizvela oko 32.000 tona borove smiole. Godine 1951 pak proizvodnja je iznosila samo 17.000 tona smole. Glavna vrsta koja se smolari je alepski bor (Pinus halepensis, Mili.) a u manjoj meri i crni bor (Pinus nigra, var. palassiana). Površina borovih šumia koje se danas smolare iznosi preko 200.000 ha. Analiza razvoja smolarenja po narodnim republikama Dovoljno je naglasiti sa kolikim je elanom smolarenje-uvedeno, ako navedemo da se njime danas bave svih šest republika neke u većoj a neke u manjoj mieri, već prema mogućnosti razvoja ove industriske grane» odnosno pogodnosti borovih šuma za smolarenje. Analizirat ćemo razvoj smolarenja po narodnim republikama kako sledi: N, R, S 1 o V e n i j a, U Sloveniji se smolari u šumama beloga bora, Smolari se kratkoročno primenom modificirane nemačke metode (Chorin FinO´wtal), Proizvodnja se kretala u prvom Petogodišnjem planu kako sledi: 1947 ... . . . . . , 84,5 tona 1948 .... . . . . . 1.19,3 „ 1949 .... 105,0 „ 1950 .... .... 140,0 „ 1951 .... 148,0 „ S obzirom na ograničene površfoe šimna beloga bora, iako se smolarenje ne vrši u svim šumama, permanenttna količina borove smole teško da će preći cifru od 2´(K) tona. Nesumljivo da NR Slovenija ima realnih mogućnosti smolarenja i na drugim vrstama, u prvom redu na smrči (Picea exelsa) a u manjoj meri i na arišu u dilju dobijanja poznatog ariševog balsama (venecijanskog terpentina), Poislednji istražni radovi na smolarenju smrče koji su preduzeti kod nas (Terzi ć — NR Bosna i Hercegovina, Čokl u N- R, Sloveniji i Dudić u N- R. Srbiji), ikao i oni koje je postigao M a z ek u Austriji, opravdavaju nade za jedno organizovano kratkoročno smolarenje i na sm^rči. Prerada smole vrši «e putem destilacije sa vodenom parom u blizini Maribora (Rače), Slovenija ima veoma dobro organizovanu proizvodnju eteričnih ulia od četinarskih iglica i tamkih grančica, koje preostaju kod seče i izrade. Eterična ulja od Cetina beloga bora, smrče i jele dobro su tražena ne samo u evropskim zemljama nego i u Americi. U tom pogledu zaista NR Slovenija je daleko napred ispred ostalih naših republüka. 26 |