DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 31     <-- 31 -->        PDF

Sve do 1947 godine nova područja nisu smolarena. Te godine počinje
se smolariti i u borovim šumama na Morihovskim Planinama (potez
Nidže-Kožuf) (Sumsko-industriskog preduzeća u Vitolištu kod Prilepa).


Smolari se dugoročno na crnome i belome boini primenom modifici-
Tane francuske metode rada (radi se sa konkavnim teslom).
Proizvodnja smole kretala se kaiko sledi;


1947 . . . . . . . . . 148 tona
Î948 ..... . ... 182 „
1949 . . . . . . , . . 210 „
1950 . . . . . . . . . 160 „
1951 ..... . ... 300 „


Kao osnovni raizlog neravnomeme proizvodnje smole (čak opadanje
11 toku 1950 godine) je pomanjkanje radne, snage i što je jedan veliki deo
kapinjskog, područja isključen iz redovne pr oiizvo dinje-


Proizvodnja smole u NR Makedoniji mogla bi se još u izvesno] manjoj
meri povećati ako Se obuhvate i an,a područja pogodnih borovih šuma
11 kojima se do sada nije vršilo smolarenje, bilo radi udaljenosti objekata
ili pomanjkanja stručne radine snage.


Prerada smole vrši se u novoj destilaciji u Skoplju.
Proizvodnja smole za ćelu FNRJ. Proizvodj^jja smole za
ćelu državu kretala se kako sledi:


1947 ..... . . . . 287,2 tona
1948 . . . . . . , . . 517,3 „
1949 . . . . 849,0 „
1950 ..... . . . . 1263,0 „
1951 . ... 1660,7 „


Ovi podaci jasno nam pokazuju kako se je količinski odvijala proizvodnja
smole u našem prvom Petogodišnjem planu. Ona je rasla iz godine u godinu,
tako da je omogućavala da uvozimo sve manje i manje količiae
kolofona i terpentinskog ulja, što je osobitlo važno ii pogledu tako poirebnih
nam deviznih platežnih sredstava.


Kritički asvrt na dosadašnji razvoj smolarenja


Ovde bi hteli da se osvrnemo na izvesne probleme karakteristične
za samu smolarsku industriju kod nas kao i da iikažemo na one momente,
lioji uplivišu na sam razvoj ove naše mlade industriske grane unutar
štmiske privrede. Ti problemi su sledeči:


L Da bi se -smolarska industrija mogla stvoriti^ osnovna je nužnost
imati po´godne borove šttme u onim razmerama i sa onim pogO´dnostima
da bi se ista mogla postaviti na jednu širu, solidnu osnovu.


Po podacima koji su u ovom cilju razrađivani, stalo se na stanovište
da u našoj državi ima do 30.000 ha odnosno 35-000 ha borovih šuma
fČokl, Pejoski), u kojima bi se moglo vršiti smolarenje. Razume se, da je


29