DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 34 <-- 34 --> PDF |
No danas se već čuju prigovori da )e i turnus smolarenja od 4 do 5 godina koji se primenjuje u Evropi u glavnom na beJome boru suviše kratak (SSSR]. Vode se naučne rasprave ne bi li bilo célishodnrije da se kratkoročno smolarenje produži na 10 godina, na t. zv. produženo smolarenje. Kod nas u ovom smislu jedino je imala malo iskustva N. R. Slovenija sa sečom onih stabala koja su otpočela da se smolare u toku 1947 godine a posečena su u toku 1951 ili 1952 godine. Analogno kratkoročnom smolarenju mora se pristupiti i kod dugoročnog smolarenja. S obzirom da je uvođenje ismolarenja kod nas, kao što smo naveli, u nekim područjima bilo suviše naglo, to ćemo posle isteka vremena od 20 ili čak i 30 godina, imati veliki broij stabala koja će se morati poseći u kratkom vremenu, ako se imaju u vidu samo eksploatacioni momenti. To bi bilo opravdano samo u tom slučaju ako-su odgovarajuće površine delimice već pošumljene, odnosno nalciaimo mlađa çtabla koja su već pristigla ili će pristići u kraćem" vremienu za simolarenje. Znači da će uzgojni momenti biti oni koji će odlučivati da H će se i koliiko smolarenih stabala poseći, da bi se održao princip potrajnoisti gazdovanja u širem smislu. Međutim, u drugim zemljama gde je smolarenje i gazdovanje sa šumama na višem tehničkom nivou u ovom smislu ne postoje tako´ izrazite teškoće. Ta:ko na pr. u Francuskoj u poznatom Lande-u , skoro su većinom borove sastojine tako proređene, da je boru kao tipičnoj vrsti svetla obezbedeno prirodno jti veštačko podmlađivanje (t. j , pošumljavanje)- Redi sklop omogućuje da prinosi smole po^ jedinici smiolarene površine budu veći no što su u sklopljenim sastojinama (sklop varira od 0,4— 0,7). Prebomo gazdovanje u borovim šumama Donje Austrije jedina je sigurna zaloga za dugoročno i trajno smolarenje. Kako stojii stvar kod nas ui ovom pogledu? Znatan deo naših borovih šuma u kojima se vrši smolarenje, kao prirodne sastojine većim delom su sklopljene (sklop od 0,6—0,9), Time je otežano podmlađivanje unutar sastojina u jačoj meri, O nefkom proređivanju sastojina ne miože biti ni govora, t, j . nikakve tehničke nxere u uizgojnom smislu nisu preduzimane u prošlosti i sadašnjosti Međutim, za normalno i trajno smolarenje ove mere su neophodne. Ne samo u odnosu na veći prinos koji je rezultat pojačane asimilacione površine samih stabala raslih u prorcđenom sklopu, no to je jedini put za ravnö^memiju zastu,pljenoist mladiii stabala, koja će zćiimeniti smolarena stabla. Na nekim mestima gde se smolarenje danas izvodi, postojeće borove šume imaju čak i zaštitni karakter (sliv reke_ Treske, Dalmacija), Tu sva kako i kada prođe određeni turnus dugoročnog smolarenja, veliki deo smolarenih stabala čak i sva stabla morala bi ostati za izvesno vremc, dok se odnosna površina većinom veštački ponovo! ne pošumi. Prema tome moraju se postaviti isolidni O´snovi za obnovu borovih šuma unutar smolarenih područja, bez obzira da li će to biti osigurano prirodnim ili veštačkim putem, Saradn^a uzgajivača i smclara mora biti prisna i intenzivna kaiko bi se u krajnjoj liniji održao i povećao fond borovih šuma tako potrebnih za ^edno ovakovo iskorišćavanje. Na ovo} 32 |