DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 37 <-- 37 --> PDF |
delokrugu sa inostranim odgovarajućim centrima i naučnicima i održavao bi potrebnu vezu sa istima. Nabavka knjiga i časopisa takođe bi bio osnovni zadatak jednog ovakvog centra. Ovo pitanje iznosimo više za diskusiju i želja nam je da se ova prihvati kako od naših praktičara tako isto i od naučnih radnika, kako bi se osvetlilo jedno pitanje, koje sutra ako ga ne budemo blagovremeno postavili, može imati neželjenih posledica za čitavu smolarsku proizvodnju. Na ovo su upućene i šumarstvo i hemiska industrija. Saradnja jednih i drugih je neminovna i potrebna. Ona jedino može obezbediti uspeh i ovoj mladoj grani unutar šumske privrede. Développement du gemmage dans Va période du Plan quinqennal (1947—1951) de Yougoslavie L´auteuir a exposé ´des données sur le gemmage en Yougoslavie, dans la période 1947—1951, pourr chaque République populaire et pourr la Yougoslavie. La production totale de §a gemme a été: 1947 287.2 tonnes 1948 517.3 „ 1949. . . . . . 8490 , 1950 1263 0 ., 1951. . . ´ . . 1660.7 „ Les (principales essences des pins qui on été soumis au gemmage sont: Pin noijr. Pin sylvestre et P:´m d´Alep. Il y a des possibilités a augmenter la production de fia gemme dans île proche avenir, niais dans une mesure assez, restreinte- Apres deS´pins il peut etre envisage le gemmage d´Epicéa. La distillation de la gemme est effectuée dans cinq distilleries. M est a noter qu´ en Yougoslavie (notamment en Slovénie) est assez développée la production des huiles etheriiques extraits des aiguilles d´Epicéa Sapin, Pin sylvestre, Genévrier commun. Vu (Se développement intense dm gemmage en Yougoslavie, il serait utile d´envisager la création d´un Centre scientifique pour l´étude de la production des gemmes et autres produits de nos coniferes. Ce Centre pouraiit etre attaché a l´un des Instituts de Recherohes forestieres, a l´une des Facultés Forestieres ou a l´urne des Academies des Sciences. - Dr. Živko Slavnić (Novi Sad) : O EKOLOGIJI BÄHOFENOVE TOPOLE Jedna od specifičnosti šumske dendroflore Deliblatskog peska u Banatu je Bahofenova topola. U botaničkom pogledu ona pretstavlja jednu retkost u vojvođanskoj flori, a i njena šumarska vrednost je znatna. Sistematska vrednost Bahofenove topole nije u florističkoj literaturi još definitivno određena. Tako Hayek uzima Bahofenovu topolu, Populus Bachofenii Rchb. kao sinonim hibridne topole, Populus hybrida MB. i smatra je posebnom vrstom, poznatom na Balkanu dosad samo iz Bugarske (Hayek 1927). Jâvorka (1925) smatra da je Populus Bachofeni Wierzb. jedna forma bele topole koja prema njemu dolazi kod nas na donjem Du 35 |