DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Proizvedena sirova smola stimulacijom bila je po izgledu, kvaliteti i indeksu iskorištenja (95—96°/o i to 72—73% kolofonija i dko 23°/o terpentinskog ulja) slična onoj dobivenoj običnim smolarenjem, samo je kolofonij naginjao kristalizaciji ali je zadržavao i pod kraj sezone izrazito jasno svjetlu boju pogotovo kad je prskanje kiselinom smanjeno za 50°/o. Ekonomičnost smolarenja stimulacijom iskazana je viškom dobitka koji je iznosio 28% do 56% od prodajne cijene smole po kg. Naravno da rentabilnost smolarenja sa stimulacijom ovisi — kao i kod normalnog smolarenja — od prirodne sposobnosti proizvodnje smole pojedine borove sastojine. Veća ekonomičnost i rentabilnost smolarenja sa stimulacijom prema normalnom smolarenju ostaje na snazi sve dok ne nastupe bilo kakove izvanredne okolnosti (poskupljenje prerade smole, snižavanje cijena destilacionih proizvoda, uništenje šum. kapitala itd.). Iskorišćavanje smole sa smrekovih stabala u Njemačkoj bilo je svojevremeno napušteno s razloga, što je prinos smole bio razmerno malen (od 0,20—0,50 kg po stablu sa 4 kare u sezoni), što je skorjela smola sadržavala samo 10—12% terpentinskog ulja, te što su smolarena stabla bila izvrgnuta truleži skidanjem kaiša kore u širini od 3—5 cm i visini od 1—2 m. Djelovanje stimulacije pri različitim stanišnim i sastojinskim prilikama Pokusna ploha Starost Bonitet Sklop BiTOJ zareza Pauza medu zarezima prosj. dana Ukupni prinos grama Prinos po rezu I kari grama širina kare u cm Prinos po rezu d cm širine kare Hohenwalde norm, smolar. stimulirano 106 III. 0,7 12(13)* 11,67 852 2860 71 196,7 50,7 1,40 g 4,09 g Chris ti an stadt norm, smolar. stimulirano 132 IV. 0,8 11(13) 12,92 673 1301 61,2 118,3 48,9 46,8 1,25 g 2,53 g Tau or norm, smolar. stimulirano 105 IV./V. 0,7 10(12) 11.80 451 1109 45,1 110,9 43,5 42,1 1,04 g 2,63 g Zarezivanjem smreke po »Spletlstösser-Kienitz« metodi, te upotrebom specijalnih strugova i primjenom stimulacije s 25—30%-tnom solnom ili sumpornom kiselinom s nešto kalcij klorida, povećali su se prinosi smole na više nego trostruko, te je proizvedeno prosječno 1,50 kg sirove smole po stablu. (Dr H. Splitter: Ein Weg zur Eigenversorgung Deutschlands mit Naturharzen, Neudamm 1939.). Naučna istraživanja smoilarenja sa stimulacijom u Rusiji pokazala su da je prinos smole obnovljene rane 4 puta veći nego ikod običnog smolarenja, ali je samim tim prinos po sezoni ostao nešto manji od običnog smolarenja radi manjeg broja zarezivanja. Pri tome je utrošeno oko 2,5°/o kiseline od težine proizvedene smole. (Vasečkin — Tehnologija * U zagradi su uračunati i prvi zarezi pred stimuliranje. 43 |