DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 14     <-- 14 -->        PDF

it is nacessary to determinate the resultant: e. g. the economical purpose, in this
case the selection of species or the alteration of the proportion of their composition
too.


Only on the basis of such a solution should be determinated sylvicultutral
method and working technics.


In many stands of ours the alteration of the proportion of the species was
developed more by the influence of the uncouscions economical actions, than by
conscions ones.


In order to increase the yield value of these forests the author proposes chiefly
as follows:


a) to check the process of the conversion the mixed oak-stands into the
hornbeam-beech — and ash-stands; the mixed beech-stands into the hornbeam ones
and mixed fir stands into beech ones,


b) to check the process of the running wild of the weeds in the stands,


c) to speed up the process of the penetration the fir stands into beech ones,


d) to speed up the conversion process of the pine plantations in the Mediterranean
into mixed crops of the indigenous brood-leaved species (as well as for the
esthetical reason),
e) to establish the pioneer-plantations and meliorate some stands by the
.underplanting.


Ing. Branislav Stamenković (Beograd)


O PROIZVODNJI I POTROŠNJI CELULOZNOG DRVETA I
NJEGOVIH PROIZVODA KOD NAS I U SVETU


Celulozno drvo kao sirovina za proizvodnju celuloze i drvenjače


Količine celuloznog drveta, koje se prilikom eksploatacije šuma
dobijaju iz ukupne drvne mase, različite su u raznim zemljama. Na primer,
iz ukupne drvne mase četinara procenat učešća celuloznog drveta je:


1949 god Prošek 1947/50 god.
Švedska 40,0 Jugoslavija 3,8
Kanada 36,0 Slovenija 5,2
Finska 23,8 B.iH. 3,6
SAD 21,0 Hrvatska 3,1
Austrija 20,2 Crna Gora 0,8


Z. Nemačka 11,2 Srbija 0,3
Japan 3,6 Makedonija 0,0
Ukoliko bi htjeli da ovako različite odnose celuloznog drveta u


ukupnoj drvnoj masi objasnimo samo tehničkim svojstvima celuloznog


drveta i strukturom šuma, objašnjenje bi bilo nepotpuno, iz dva razloga.


Prvo, što se za proizvodnju celuloze može 100% upotrebiti cepano drvo,


a za proizvodnju drvenjače, pored oblog drveta, i znatne količine cepanog


drveta. Drugo, što procenat dobijanja celuloznog drveta iz ukupne drvne


mase zavisi od strukture šuma samo onda, kada pored potrebnih celu


loznih oblica trebamo dobiti i određene količine ostalog tankog oblog


drveta (jamsko drvo i slično).


Ali pored ovih čisto tehničkih elemenata na proizvodnju celuloznog
drveta najhitnije utiču ekonomski uslovi. Ova će nam konstatacija biti
mnogo jasnija ukoliko se bliže upoznamo sa razvojem proizvodnje ćelu


100




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 15     <-- 15 -->        PDF

loze i drvenjače, odnosno sa razvojem proizvodnje hartije, eksploziva,
tekstilnih drvnih vlakanaca, i t. d., koji se iz ovog poluprodukta dobivaju,
kao i razvojem proizvodnje ostalih proizvoda četinarskog drveta.


Pre nepunih stotinu godina (1.880 god.) za proizvodnju hartije upotrebljavane
su stare krpe, slama i stara hartija, dok je drvo kao sirovina učestvovalo samo sa
oko 10%. 1927 godine ovaj se procenat penje na 63%. Pored toga, proizvodnja
celuloze i drvenjače je u stalnom porastu:


đrv. cei. svega %
1913 god. mil. tona 3,9 4,5 8,4 100
1948 god. „ 9,5 19,1 28,6 340


Isto se tako penje i proizvodnja i potrošnja hartije, naročito u razvijenim
zemljama Na primer, u Americi je potrošnja hartije iznosila:


1929 god. 10 mil. tona 100%
1949 god. 17 mil. tona 173%


Međutim, proizvodnja rezane građe je ispod predratnog nivoa (97% u 1948. :
1937 god.) sa tendencijom i daljeg smanjivanja.


Napred izneti podaci pokazuju nam da će stalni razvitak društva,
koga prate određene kulturne i privredne potrebe, iziskivati sve nove i
nove količine hartije. U isto vreme svetska trka u naoružanju zahtevaće
određene količine eksploziva, a nedovoljne količine sirovina za proizvodnju
tekstila nalaze zamenu u drugim proizvodima (u ovom slučaju
u drvnim vlakancima za proizvodnju tekstila). Ovo pokazuje da su potrebe
za gotovim proizvodima, odnosno, cene gotovih proizvoda od bitnog
utecaja na učešće kako celuloznog drveta tako i drugih proizvoda, koji
se dobijaju iz ove drvne mase.


Proizvodnja celuloznog drveta


a) proizvodnja celuloznog drveta četinara.
Svetsk a proizvodnja . Prema podacima međunarodne organizacije FAO1
proizvedeno je celuloznog drveta u 1948 godini:


a) po kontinentima b) po zemljama


Mil. m»
96,5


100 -96,5


90 - 1,2 ost, kontinenti . 1% 8,3 ost. zemlje . . . 8%
80 -29,2
70 -Evropa . . . . 30% 22,1 Skand. zemlje . 23%


60 50



40 28,4 Kanada . . . . 30%


-
30 -66,1 S. Amerika . . . 69%
20 10



37,7 SAD .... . 39%
0


1 U evidenciji FAO nije oibuhvaćena proizvodnja SSSR i nekoliko zemalja, čija
je proizvodnja drveta u odnosu na svetsku proizvodnju neznatna. Ova primedba
važiće i za ostale podatke FAO.


101




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 16     <-- 16 -->        PDF

Iz ovih se podatak« vidi:
Prvo, da su S. Amerika sa preko 2/a i Evropa sa nešto ispod Va svetske proizvodnje,
može se reći, jedini proizvađači celuloznog drveta u svetu.


Drugo, da su SAD i Kanada gotovo isključivi proizvađači ove sirovine u S.
Americi, dok u evropskoj proizvodnji skandinavske zemlje učestvuju sa 2/s a ostale
sa V3


Ujedno treba istaći da proizvodena količina od 96,5 mil. ms učestvuje u ukupno
proizvedenoj količini drvnih sortimenata sa oko 23°/o tj. približno V< ukupne proizvodnje
četinarskog drveta.


Proizvodnj a u FNRJ. Proizvodnja celuloznog drveta vidi se iz sledećeg


pregleda:
u 000 m3


N. R.
Ukupna posečena
masa
četinara
1947—50


Isporučenog celuloznog drveta


1947—50


1947 1948 1949 1950


Pro


Svega


šek


Ukupno eksport
cei. dr.
1947—50


%> učešća


u 0)


u a j
a. «
0 3 >o


Sloven. 13.592 149 212 206 144 177 711 285 5,2 51 40
B.iH . 14.225 83 132 127 169 128 511 320 3,6 36 63
Hrvatska 5.503 39 66 28 39 44 172 109 3,1 12 64
C. Gora
Srbija2
Makedonija
1.419
2.040
113
4
2
7
3 2
3
2
11
7
11
7
0,9
0,3
1
X
100
100
FNRJ
Eksport
Dom. potr.
36.892
8.160
28.732
271
131
140
415
257
159
371
175
196
354
169
185
354
184
170
1.412
732
680
732 3,8
8,9
2,4
100
52
48


Iz podataka ove tabele možemo izvesti sledeće najvažnije zaključke.


Prvo, da je u periodu 1947/50 više od polovine celuloznog drveta
izvezeno, dok je manja količina ostala za domaću potrošnju. Količine
izvezenog celuloznog drveta su nam ili omogućile nabavku novinske
hartije, natron vreća i drugih proizvoda, koji se na drugi način nisu mogli
dobiti, ili su, pored ostalih proizvoda drvne industrije, omogućile izvršenje
ukupnog plana eksporta, koji je bio postavljen pred drvnu industriju.


Drugo, da su glavni proizvođači celuloznog drveta bili NR Slovenija
i B. i H. sa 87% ukupno proizvedenog celuloznog drveta, ili sa 4,4°/o u
ukupno posečenoj masi četinara. Naročito visoki udeo NR Slovenije kako
u proizvodnji celuloznog drveta za domaću potrošnju tako i za eksport
proizlazi iz lokacije fabrika za proizvodnju celuloze i drvenjače, koje su
se u glavnom u ovom periodu nalazile u ovoj republici, zatim iz položaja
ove republike prema importnim zemljama, i najzad iz potrebe za određenim
količinama oblog celuloznog drveta, koje se nisu mogle dobiti u
drugim republikama.


-u cifri od 2,040.000 m3 obuhvaćena je i ona masa koju je iMR Srbija sekla u
NR ´Crnoj Gori.
102




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 17     <-- 17 -->        PDF

Treće, da je udeo celuloznog drveta u ukupnoj drvnoj masi u iznosu
od 3,8% vrlo nizak u odnosu na svetski prošek od 23°/o. Ovo nam ujedno
pokazuje, naročito kad isključimo eksportovane količine, na nerazvijenost
naše proizvodnje celuloze i drvenjače prema svetskoj proizvodnji.


b) Proizvodnja celuloznog drveta liščara.


Svetsk a proizvodnja . Prema podacima Međunarodne organizacije FAO
ti 1948 godini proizvedeno je celuloznog drveta


a) po kontinentima b) po zemljama


Mil. m>
9,6


-9,6 10
9 -0,3 Ost. kontinenti . 4% 1,0 Ost. zemlje . . 11%
-1,2
Evropa . . . . 12°/o 0,5 Nemačka . . . 5%


Kanada ´. . . 15%)


-8,1 1,5
Amerika S. . . . 84°/o


6,6 SAD 63%.


Slično kao u proizvodnji celuloznog drveta četinara tato i u ovoj proizvodnji


S. Amerika sa svojim isključivim proizvođačima SAD i Kanadom nalazi se na čelu
svetske proizvodnje sa preko 4/s.
Proizvedena količina od 9,6 mil. m3 učestvuje u ukupno proizvedenoj količini
sortimenata sa 3,8 procenata, a odnos ove proizvodnje prema proizvodnji celuloznog
drveta četinara iznosi samo 10%, što pokazuje da je primena celuloznog drveta
liščara tek u razvoju. Za sada se ovo celulozno drvo upotrebljava u glavnom za
proizvodnju tekstilnih drvnih vlakanaca i nitro celuloze, dok se u manjem obimu
kod zemalja sa slabije razvijenom sirovinsfcom bazom četinara upotrebljava u proizvodnji
sulfitne celuloze, odnosno za izradu lošije vrste hartije (naročito Nemačka),


Proizvodnj a u FNRJ. Proizvodnja celuloznog drveta liščara, koja u stvari
pretštavlja bukovo celulozno drvo, bila je:
u 000 m3


Isp oručeno (eksport.) cei. drveta % učešća


Ukupno


*
N. R. posečena
masa
1947—50
1947 1948 1949 1950
1947Piros.
—59
svega iL S SO 3 g
NR iproiz.
c. dr.
Hrvatska 18.454 56 64 116 98 84 334 1,8 40
B.iH .
Slovenija
Srbija
C. Gora
Makedonija
13.287
11.612
23.330
2.836
1.016
´
59
24
3

38
22
11

55
54
44
3
58
49
61
3
52
37
30
2
210
149
119
6
1,6
1,3
0,5
0,2
27
18
14
1
FNR J 70.535 142 135 272 269 205 818 1,2 100


Iz odnosa proizvedenog celuloznog drveta prema ukupno posečenoj masi liščara
u iznosu od 1,2% viđamo da smo u proizvodnji ovog sortimenta daleko od svetskog
prošeka (3,8%). Pored toga, ukupna proizvodnja ovog drveta eksportovana je u


103




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 18     <-- 18 -->        PDF

susedne zemlje — Italiju, Nemaoku i Austriju gde je u glavnom upotrebljena za
proizvodnju drvnih vlakanaca. Međutim, kako smo jedan deo proizvodnje ovih vlakanaca
uvozili iz pomenutih zemalja i plaćajući vrlo visoke transportne troškove
ovako kabaste robe i zarade stranim proizvađačima, mi smo u stvari dobijali naše
drvo samo u prerađenom obliku.


Proizvodnja celuloze i drvenjače


Svetska proizvodnja. Tempo razvitka proizvodnje celuloze i drvenjače
vidi se iz sledećeg pregleda (mil. tona):


godina cei. drv. svega °/o
1913 4,5 3,9 8,4 100
1939 16,2 11,3 27,5 327
1946 16,2 8,1 24,3 290
1947 17,4 8,7 26,1 311
1948 19,1 9,5 28,6 340


Iz ovih podataka vidimo tri bitne stvari. Prvo, da se za 25 godina
(1913—1939) obim proizvodnje celuloze i drvenjače više no utrostručio,
drugo, da je tek u 1948 godini dostignut predratni nivo proizvodnje —s
tim da je proizvodnja drvenjače ostala niža od predratne — i treće da
je posleratna proizvodnja u porastu.


Pored podataka o ukupnoj svetskoj proizvodnji podaci po proizvodnim zemljama
ukazaee nam na neke vrlo karakteristične momente. Kao primer uzećemo 1948 godinu
u kojoj je proizvodnja celuloze i drvenjače bila:


u mil. tona


Vo učešća


Zemlja Celuloza
i drv. Celuloza Drvenjača cei.
drv. drv. cei. i
Ukupno 28,6 19,1 9,5 100 100 100
S. Amerika 18,7 12,7 6,0 65 66 65
Evropa 7,1 4,7 2,4 25 24 25
Ost. kont. 0,6 0,3 0,3 2 2 2
Neevident. 2,2 1,4 08 8 8 8
Od toga:
SAD 11,7 9,7 2,0 41 51 22
Kanada 7,0 3,0 4,0 24 16 43
Švedska 3,0 2,3 0,7 11 12 8 ´
Finska 1,7 1,1 0,6 6 6 6
Norveška 0,8 0,4 0,4 3 2 4
Ost. zemlje 4,4 2,6 1,8 15 13 15


Iz gornjeg pregleda se vidi:


Prvo, da se SAD sa V« od ukupne svetske proizvodnje nalazi na prvom mestu
u proizvodnji celuloze, kao što se Kanada sa 4/io od ukupne svetske proizvodnje
drvenjače nalazi na prvom mestu u ovoj proizvodnji, tj, da obe zemlje, uzete zajedno,
imaju u svojim rukama oko -h svetske proizvodnje celuloze i drvenjače.


104




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 19     <-- 19 -->        PDF

Drugo, da pet zemalja: SAD, Kanada i tri skandinavske zemlje (Švedska,
Finska i Norveška) drže u svojim rukama gotovo ukupnu svetsiku proizvodnju celuloze
i drvenjače — *l*.


Uzimajulći u obzir da se pored´4/5 svetske proizvodnje celuloze i drvenjače
u rakama ovih pet zemalja nalazi i odgovarajuća sirovinska baza kao i postrojenja
za dalju preradu ovog produkta (sem za količinu od 2,2 mil. tone — 9°/o, koja se
iz proizvodnje ovih pet zemalja, u glavnom iz skandinavskin zemalja, izvozi u
ostale zemlje) onda nam je jasno da ovih pet zemalja u ovoj vrsti proizvodnje drže
monopol. Stoga je i naša zemlja kaiko pre tako i posle rata bila primorana da za
uvezene količine celulloze, novinske hartije, natron vreča i si. daje svoje sirovine
(celulozno drvo) po vrlo niskim: cenama.


Proizvodnja a FNRJ. Proizvodnja celuloze i drvenjače kretala se:
u 000 tona


Godina
Slov.
celuloza
Hrv. B.iH . FNRJ
drvenjača
Slov. Hrv. FNRJ
cei. i
drv.
Procenat
cei. drv. c. drv.
1938
1947
1948
1949
1950
9,5
14,8
17,1
17,7
19,1
5,0
5,6
5,1
5,1
5,4
17,5
1,8
32,0
20,4
22,2
22,8
26,3
8,0
9,2
13,4
16,9
18,0!
1,0
1,1
1.2
1,1
1,1
9,0
10,3
14,6
18,0
19,1
41,0
30,8
36,8
40,0
45,4
100
67
70
71
82
100
114
16B
200
212
100
75
89
100
111
Svega
47—50 68,7 21,2 1,8 91,7 57,5 4,5 62,0 153,7 71 172 94
Presek 17,2 5,3 *0,4
22,9 14,4 1,1 15,5 38,4 71 172 94


Iz podataka ovog pregleda vidimo:


Prvo, da ni u 1950 godini nismo dostigli predratni nivo proizvodnje
celuloze, iako je proizvodnja celuloze u Hrvatskoj ostala na predratnom
nivou, a u Sloveniji se sa rekonstrukcijama postojećih pogona udvostručila,
jer gubitak fabrike celuloze u Drvaru nije mogao biti nadoknađen.


Drugo, da je proizvodnja drvenjače već u 1949 godini dva puta veća
od predratne, što je omogućilo da je ukupna proizvodnja celuloze i drvenjače
već.u 1949 godini dostigla predratni nivo. No i pored toga uvoz
celuloze je nastavljen i posle rata. Ali novo podignuta fabrika celuloze
u Prijedoru omogućuje da se već od 1951 godine pojavimo kao izvoznik
ovog proizvoda.


Za izvršenje iskazane proizvodnje celuloze i drvenjače utrošeno je:


Godina
celuloznog drveta četinara
Slov. Hrv. B.iH . FNR J
Pilan.
okraj.
Vo otpad.
: cei. dr.
!´ 1947
1948
1949
1950
115
137
142
154
31
28
30
33 12
146
165
172
199
1
2
6
5
0,5
1,0
3,5
2,5
1947/50 548 122 12 682 14 2,0


105




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 20     <-- 20 -->        PDF

Upoređujući količine utrošenog drveta i dobijenih proizvoda vidimo;
prvo, da je normativ utroška drveta znatno veći nego u svetskoj proizr
vodnji celuloze i drvenjače i drugo, da su se proizvođači celuloze orijentisali
isključivo na potrošnju čamovog ceduloznog drveta. Međutim,
angažovanjem neznatnih sredstava za nabavku strojeva potrebnih za
usitnjavanje pilanskih okrajaka kao i pravilnim klasiranjem istih u pilar
nama udeo pilanskih okrajaka u ukupnoj potrošnji drveta mogao bi biti
veći — i do 10°/o. Pored toga može se kod izrade loših vrsti hartije upotrebiti
i celuloza dobijena iz bukovog drveta — novih 10°/o. Samim tim


omogućilo bi se smanjenje potrošnje čamovog tehničkog drveta, čiju
potrošnju-usled ograničenog fonda četinarskih šuma moramo strogo
racionisati.


Proizvodnja i potrošnja hartije


Svet ska proizvodnja i potrošnja. Svetska proizvodnja hartije u
1948 godine bila je:
i". .u mil. tona.


Zemlja Ukupno novinska
hartija
ost. hart.
i karton
°/o učešća
u kup. n. har. OSt !
Ukupno 33,8 7,1 26,7 100 100 100
S. Amerika
Evropa
Ost. kont.
Od toga:
25,8
7,0
1,0


5,4
1,6
0,1
20,4
5,4
0,9
76
21
3
76
22
2
76
21
3
SAD
Kanada
Skand. zemlje
Ost. zemlje
20,0
5,4
2,2
6,2
0,8
4,2
0,8
1,3
19,2
1,2
1,4
4,9
60
16
6
18
11
60
11
18
72
4
5
19


, Visoki obim proizvodnje hartije pet zemalja — glavnih proizvođača (SAD,
Kanada i tri skandinavske zemlje), a specijalno SAD u ukupnoj proizvodnji hartije
i Kanade u novinskoj hartiji), a koje drže 4/s ulkupne svetske proizvodnje omogućuje
im: prvo, da u spoljnoj trgovini diktujoići cene na svetskom tržištu ostvare vrlo
ve);ke profite (npr, od ukupne vrednosti eksportovane hairtije u 1948 godini u issnosu
od »26 mihona dolara ovih pet zemalja je ostvarilo 801 milion dolara, odnosno 87°/o


od ukupne vrednosti izvoza hartije) i drugo, da u svojim zemljama omoguće
potrošnju hartije, koja je znatno veća nego u drugim zemljama.


Proizvodnja i potrošnja u FNRJ. Proizvodnja svih vrsti hartije (sem
lepenke) kretala se:


Godina 000 tona /
1938 47,0 100
1947 51,9 110
1948 56,4 120
1949 57,5 x 122
1950 56,9 121


106




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 21     <-- 21 -->        PDF

Proizvedene količine hartije bile su nedovoljne za pokriće najminimalnijih
potreba, radi čega je i posle rata nastavljeno sa uvozom (1950
god. 21.000 tona: 27.000 tona u 1938 godini).


Sa uvezenom hartijom kao i hartijom iz domaće proizvodnje potrošnja
po jednom stanovniku ostala je na predratnom nivou i uvek vrlo niska
prema potrošnji hartije u ostalim razvijenim zemljama. Na primjer, od 5
kg hartije na jednog stanovnika u FNRJ otpada 1 kg novinske hartije,
dok je po jednom stanovniku potrošnja novinske hartije u SAD 38 kgf
Engleskog 26 kg, Francuskoj 6 kg, i t A w ´ . Sffi ^M^P


Perspektivna proizvodnja i potrošnja celuloznog drveta i njegovih
proizvoda u FNRJ i pitanje siroyinske baze za ovu prozivodnju


Pre nego što bismo doneli zaključak o perspektivnoj proizvodnji
odnosno potrošnji celuloznog drveta i njegovih proizvoda u FNRJ, potrebno
je uzeti u obzir sledeće najhitnije elemente:


1. Proizvodnja celuloznog drveta. kao i njegovih proizvoda nalazi se,
u glavnom», u rukama pet zemalja, koji koristeći svoj monopolski položaj
diktuju svetskim tržištem. Zemlje sa slabo razvijenom sirovinskom bazom
(naročito Italija, Nemačka i Francuska) traže izlaza u proizvodnji celuloze
iz jednogodišnjih biljaka (slama, kukuruzovina, trska-arundo donax
i t. d,), Usled visokih troškova transporta ove kabaste sirovine, nedovoljno
ispitanog ili čuvanog procesa proizvodnja, kao i angažovanja poljoprivrednog
zemljišta (ukoliko se radi o proizvodnji biljaka na plantažama)
ova vrsta proizvodnje je sada u nepovoljnijem položaju nego proizvodnja
celuloze iz drveta. Ostale zemije .koj^e su u nemogućnosti da na ovaj najčin
rese pitanje celuloze i drvenjače, moraju se povinovati ovako formiranom
tržištu,
2. Razlike u centama sirovine, poluprodukata i gotovih proizvoda, koji
se iz ove sirovine dobijaju, su vrlo velike, Upoređenjem vrednosti pojedinih
(proizvoda, koji sdrveta, to se jasno vidi (u 1000 dinara— novi devizni kurs):
bazuf da svoje drvne sirovine prerade proizvode.


1,000 m3 cam. cei, drv, 8,000 din.
´: i370 t
200 t
drvenjače
nebelj. cei
17.000
19,000

„ j
300 t roto papira 28.000 g
§2^´ 180 t natron vreća 29,000 i
Stoga je i razumljivo nastojanje onih zemalja koje imaju sirovinsku


same u gotove


3, Pored drvne sirovinske baze naša zemlja raspolaže sa svim ostalim
elementima, koji su potrebni za proizvodnju celuloze i drvenjače i to:
ugljenom, električnom energijom, kaolinom piritom pa čak i sirovinskom
bazom za proizvodnju kolofoniuma. Prema tome, ova proizvodnja seni
fabričke opreme, ne bi zavisila od uvoza, odnosno, ova bi zavisnost bila
vrlo mala (neznatne devize za održavanje pogona i dr).


107




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 22     <-- 22 -->        PDF

4. Industriski razvitak naše zemlje kao i povećanje robnog prometa
zahtevaće potrebnu ambalažu kalco u natron vrećama za transport
cementa, prehranbenih artikala, boja i t. df tako i kartona za druge proizvode-
Isto taiko razvitak kulturnih potreba tražiće sve veće količine
novinske hartije.
Uzimajući u obzir nužnost prekida uvoza uopšte, kao i potrebu za
narednih 5 do 15 godina, neophodno je izgraditi nove kapacitete za proizvodnju
sulfatne celuloze, natron vreća i si. i povećati sadanje kapacitete
za proizvodnju drvenjače i hartije* Pored toga, potreba proizvodnje drvnih


vlakanaca, a samim tim smanjenje uvoza tekstilnih materija, tražiće podizanje
fabrika za preradu bukovog celuloznog drveta.


Imajući u vidu, da će neposredni period od 5—15 godina tražiti potrošnju
hartije približno´ dva put veću od sadašnje, postavlja se pitanje
da li za tako uvećanu proizvodnju imamo sirovinsku bazu, t, j . da li će
šumski fond moći da obezbedi nove kapacitete.


Maksimalnom upotrebom pilanskih okrajaka kao i bukovog celuloznog
drveta u proizvodnji sulfitne celuloze, kao i upotrebom znatnih
količina pilanskih čamovih okrajaka i slabije kvalitetnog čamovog drveta
u potrošnji sulfatne celuloze, povećani obim potrošnje proizvoda celuloze
zahtevao bi novih 260—280.000 ms čamovog tehničkog drveta prema


200.000 m3 potrošenih u 1950 godini. (Celuloza koja bi se dobila iz jednogodišnjih
biljaka nije uzeta u obzir radi toga što postrojenja za ovu proizvodnju
ne bi mogla biti podignuta u nekoliko narednih godina* odnosno
da bi ona eventualno došla u obzir za dalje povećanje proizvodnje
celuloze).
Pored uvećanja potrebe za ovim drvetom treba uzeti u obzir i razvoj
rudarstva, te samim tim i uvećane potrebe na jamskom drvetu, kao i vrlo
visoki obim dosadanje eksploatacije naših šuma — specijalno četinjarskih


— koji je bio približno dvaput veći od prirasnih sposobnosti. Ali kako
´ postoje realne mogućnosti za straanjen/je obima doaadanjih seča kao i
saniranja šumskog fonda ovo bi se pitanje moglo povoljno resiti*


Pitanje čamovog celuloznog drveta po našem mišljenju ne može se
rešavati odvojeno od pitanja ukupnog šumskog fonda, odnosno da mere,
koje će doprineti najracionalnijem koriščenju´šumskog fonda (misli se u
glavnom na stručni nadzor nad svim šumama} treba da obezbede i potrebno
celulozno drvo. Pored ovog osnovnog pitanja treba uzeti u obzir i sledeće:
a) Smanjenje potrošnje drveta, a specijalno čamovog, kako putem štednje
tako i zamenom drugim proizvodima, Na primer, iz domena šumarstva i
drvne industrije; rezane građe četinara — pločama (nove fabrike, fazer i


novopan ploča), jaanskog drveta četinara ssa jamskim drvetom lišćara,
upotrebom lisćarskog drveta namesto četinarskog gde je to moguće i t, d
—« b) Pravilnim rukovođenjem eksporta četinarskih proizvoda obezbediti
domaću perspektivnu potrošnju sirovinama-— c) Podizanjem brzorastućih
šuma mekih lišcara i merama za poboljšanjem piriplodnih sposobnosti
sadašnjih šuma.


Ukoliko se pravilno rese postavljena pitanja, šume FNRJ imaju dovoljno
drvne mase za povećanu proizvodnju celuloze i drvenjače. Stoga,
a uzimajući u obzir snuanj^enije dosadanjeg obima s*eča kao i znatno po


108




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 23     <-- 23 -->        PDF

većanje proizvodnje celtiloznog drveta, možemo zaključiti da će dalje
iskorišćavanje naših šuma ići u pravcu modernije prerade — hemiske
prerade«


?


ÜBER DIE PRODUKTION UND DEN VERBRAUCH DES ZELLULOSEHOLZES
UND DEREN PRODUKTEN BEI UNS UND IN DER WELT


Der Autor gibt die Angaben über die Produktion des Zelluloseholzes, dann


über die Produktion der Zellulose, des Holzstoffes und des Papiers bei uns
und in der Welt. Am Ende gibt er die Perspektive der Produktion und des Verbrauches
des Zclluloseholzes und deren Produkten in FNRJ.


Dass man die Frage der Rohstoffbase für diese Produkten lösen könnte, empfiehlt
der Autor Verminderung des Holzverbrauches besonders Nadelholzes durch
Sparen und Ersatz, mnt anderen Produkteen (Unvwechsel der Nadelholzschnittwerc mit
den Nadelholzplatten und des Grubennadelfaol´zes mit dem GrubenLaubholz usw.)
dann .mit dem richtigen Dirigieren des Exportes und ´mit dem Forssiren der schnellwaöhsenden
Holzarten.


Ing, Brixy Stjepan, (Zagreb)


PRILOG UNAPREĐENJU USPJEHA SJETVE PIT. KESTENA


Opće je poznato da je pitomi kesten vrlo korisna vrsta drveća, ne
samo zbog tehničkog drva, ogrjeva i sirovine za štavila, već i zbog ploda,
koji je izvrsna ljudska i stočna hrana. Pitomi kesten ima vanredno, gotovo
neograničenu ižbojnu snagu panja, Unatoč te odlike može se ustvrditi, da
je ta vrsta kod nas prilično zanemarena, naročito obzirom na znatno veće
mogućnosti rasprostranjenja na njenim prirodnim staništima.


Zbog nagle neracionalne sječe, oštećivanja debla udaranjem kod
stresanja ploda, prekomjernog; odnošenja listinca, a naročito zbog krčenja
kestenika i pretvaranja u poljoprivredno tlo — mnogi su naši kestenici
propali ili se nalaze u stanju degradacije, pa se njihov areal stalno smanjuje
(1),


Kestenici se xi nas obično obnavljaju vegetativnim´ putem t, j . »sječom na panj«,
a novi se podižu sjetvom- Vrlo rijetko nalazimo kestenike nastale prirodnim putem
iz sjemena. Stoga i v rijetko nalazimo prirodni pomladak (samonik) u čistim
kestenicima. Naći ćemo ga ipak ćešće u mješovitim sastojinatma m posve prirodnih
nazloga. Čim sjeorie kestena padne na zemlju postaje djelomično pCijen divljači,
vjeverica i miševa., a većim dijelom ga okolišno pučanstvo sabere za vlastitu potrebu
ili za prodaju. Na taj način do proljeća u Čistim kastenicima ne ostaje na tlu
odnosno u tlu za nicanje gotovo nijedna sjemenka, U mješovitim sastbjinama, gdje
se uz kesten nalazi na-pr. hrast kitnj&k, bukva i grab, tu ćemoT iako rijetko, ipak
»mnogo Češće naći prirodni pomladak kestena,. Ovdje životinje i ljudi plod teže
pronađu, jer je većinom pokriven tek otpalim ilistom drugih vrsta ili.se ukliještipokrije u raznovrsni pomladak i korov i na taj način baje"´ slučajeva u Koljači kod Karlovca, B Kremensfcoj Glavici kod Slunja, a mjestimično
u Petrovoj Gori i drugdje.


Iza oslobođenja naša operativa opravdano lorsira tu vrsttu drveća i
sadi godišnje prosječno oko 150-000 kg, što odgovara površini od 3,000 ha.
Ako -uzmemo u račun pošumljavanje samo u okviru Petogodišnjeg plana


109