DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1952 str. 15 <-- 15 --> PDF |
lipeappiiill sekret ose, polloženo jaje i kasnije izvaljena Ićičinika sa svojim specijalnim sekretima, draže tkivo na stvaranje išliSke na biljcđ S akumulaciju trijesloivini© u njoj. Šiška sei sastoji od unutrašnjeg i vanjstkog dijela, ikoji nisu uvijek otšro odvojeni. Unutrašnji dio sastoji se od slojai tkiva, bogatih hranjivim .materijama, (bjelančevina, ulje i šećer) i zaštitnog sklerenhimskog sloja. Na taj unutrašnji dio nadovezuje se vanjski, oid paremhrJmsikih stanica ...... venih epidermom. Ldjčiinki. ose, šiška služi kao izvoir hrane i zaštita od neprijatelja, i atmoferilija, trijeslovCna u šiški imade zaštitnu funkciju iza ličinku li kukuljicu, Rijetki su insekti i ptice, koji napadaju šiške zbog ishrane lliičinkama i ikukulj´Jcama, koje se nalaze u njima. Izlužene šiške (ekstrahirane) ...... vole vaditi kukuljice i Ličanke ptice i perad, a jede je i stoka. U uvodu je rečeno, da kod šiškei hrasta razlikujemo šilške i ibabuške. (vidi »liku br. 1, i br,, 2.) Baibuške su oblika boba, koje nastaju1 ubodom raznih osa šišlkarica JU listove, pupove ili izdanke hrastova. Hrastove šiške su nepravilne ozrasiltoe, kvrgastog oblika, sa promjerom oko 2´0 mim. One nastaju ubodom ose šiškarice (Cynips quercus cailicis Burgsid.) u plodnicu ženskoga cvijeta lili mladi plod hrastova, a najčešće kod hrasta lužnjaka. U kožarskoj: i taminiskoj industriji, kao štavna sirovina, za; diiirektnu stavu i eks trakciju, upotrebljava se samo hrastova šiška izazvana navedenom osom šiškaricoim. U praksi, kada. se govori o šišku kao bi-iljmorri štaviiilu il oiai šiškarici, .misli se> uvijek samo šilšku, koja nastaje na žiru i na osu, (Cynips quercus calicis) koja je prouzrokuje. U nastavku ovoga članka razmotrit ćemo samo ovu1 hrastovu šišku. ´ Hrastova šiška Postanak šiške vezan je uz hrast i osu. Partenogenetska generacija ose izaziva šišku. Ubodom ose šiškarice u zametaik žira počinje razvoj šiške. Vrijeme odlaganja jaja ose- šiškarice ovisno je o dobi cvatnje hrasta (svibanj i početak lipnja). Šiška rodi u svim krajevima naše zemlje i na svim hrastovima. Najbogatiji urodi su na hrastu lužnjaku. Prvi tragovi začeća šiške vide se voć na sasvim mladom plodu hrasta. Šiška obrašćuje mjadil žir sa jedine ili sa svih strana. Kod pojedinih šišaka žir´ je normalno razvijen i jasno vidljiv. Rede je obrašćen sa´ svih strana, tako da sei uopće ne vidi. Do´ potpunog obrasta žira često dolazi od jednotg, uboda ose. Događa se također, da je žar napadnut od dvije ili više osa sa raznih strana. Od svakog tog uboda razvija se zasebna šiška i konačno se sve međusobno sirastu i potpuno obaviju žir. Prema tome načinu razvitka šiške se dijele u dvije vrste. Po t p u n e šiške, koje obrastu žir sasma ili većim dijelom i polušiške, koje se razviju s jedne strane žira i žir je dobro razvijen i dobro vidljiv. Prve, potpune šiške sadrže 2—4% manje štavnih tvari od polušišaka, Sasvim mlada šiška imade valjkasti ili kuglasti oblik, koji se kasnije deformira u nepravilne izrasline. U početku je žute boje, a do podpunog razvoja postane tamno smeđa. Izrasla, imade promjer 15—25 mm., a teška je oko 0.80—4,50 grama. Urod po godinama jako varira. U rodnim godinama je za oko pet puta veći od prosječnog godišnjeg uroda. Dobra berba može se očekivati u onim godinama ikada hrast bogato cvate i kada je istodobno jalki nalet osa i povoljno vrijeme. Dugotrajne kiše i jaki vjetrovi utiču nepovoljno na oplodnju hrastovog cvijeta i raspoloženje osa za odlaganje jaja. Često, zbog toga, ubadanje osa nije pravovremeno. U doba začetka šiške potrebno je toplo, ali ne presuho vrijeme. Kod velike vrućine i suše, kao i kod mokrog i hladnog vremena, malo imade šiške koja 315 |