DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 25 <-- 25 --> PDF |
i kapilarnu poroznost koja ima osnovno značenje za vodeni režim zemljišta. Na opštu poroznost osobitu pažnju je ukazao B a man n i smatrao ju je kao merilo strukturnosti zemljišta. Nopp e je pridavao naročito značenje kapilarnoj strukturi zemljišta, takođe kao merilu plodnosti zemljišta. K opezk y je prvi uveo pojam o luftkapacitetu u današnjem razumevanjuisto tako ukazao je na važnost ovog elementa za poljoprivredna zemljišta. Važnost istog značenja za šumska zemljišta dokazao je Burger . Pošto je svaki od elemenata fizičkih osobina zemljišta vezan ili sa vodom, ili sa vazduhom, i pošto su oba ta elementa biljci potrebna, to se u svakom konkretnom slučaju, obzirom na stepen važnosti naglašavao jedan ili drugi. Naročito je važno istaći, kako ukazuje akademik K. K. Gedroje , da u pogledu zahteva, koje biljka traži od zemljišta u odnosu na vodu ili vazduh, postoji antagonizam. On kaže: »Čim veća rezerva vode u zemljištu, tim je bolje biljci, ali pod uslovom da u zemljištu ostane dovoljna rezerva vazduha, jer se aeracija zemljišta vrši sa dovoljnim intenzitetom samo u prisustvu tih uslova« Zemljišni hemijski i mikrobiološki procesi trebalo bi da budu takvi, da se dobije maksimum moguće rodnosti odnosnog zemljišta. Obično pak svi ti uslovi u zemljištu nisu ispunjeni i uvek nedostaje ili voda ili kiseonik, U prvom slučaju biljka strada od suše a u drugom se uguši (1). Pošto se svi procesi asimilacije kod biljaka vrše uz obavezno sudelovanje vode, to je nužna količina vlage u zemljištu neophodno potrebna. Međutim, takve vlage u zbijenom zemljištu, kakve su naše goleti, sa jakim stepenom degradacije, ima veoma malo. To je zbog toga što atmosferska vlaga usled zbijenosti i nagnutosti terena brzo otiče. Vlaga u zemljištu može se zadržati, konzervirati, samo u strukturnom — mrvičastom zemljištu. Takvo zemljište stvara se samo agrikulturnim merama t. j . pomoću obrađivanja zemljišta. Prethodna obrada zemljišta i jeste u suštini takvo* obrađivanje, koje stvara mogućnost, da zemljište primi maksimum atmosferske vlage. U tom pogledu moderna pedološka shvatanja ovako se formulišu: »Mora se uočiti i shvatiti osnovna načela kojima se priroda služi da stvara svoje raznovrsne pojave. Jedno od tih načela, s kojim se stalno susrećemo u pedologiji, jeste struktura zemljišta. Ono nas svuda prati pri proučavanju zemljišta, jer je to jedno od najosnovnijih načela prirode — načelo izgrađivanja « (17 A. Stebut). Iz napred izloženog možemo izvući zaključak, da se u prethodno obrađenom zemljištu za veštačko pošumljavanje stvaraju i aktiviraju činioci njegove plodnosti kao: vlaga, vazduh, toplota i život mikroorganizama. Prethodnom obradom šumsko zemljište postane strukturno i u njemu će mlade biljke za svoj život naći približno iste uslove kakve su imale u šumskom rasadniku do presađivanja. Kod neposredne setve šumskog semena na terenu u zemljište sa prethodnom obradom, koren ponika brže i dublje prodire u zemlju, gde će naći potrebnu hranu, a klica semenke lakše izbija na površinu kroz pokrivač zemljišta sa dobrom strukturom. Uticaj prethodne obrade zemljišta na mikroboiloški život u njemu i metabolizam biljaka. U mikrobiološkom pogledu »svako zemljište je složena prirodno-istorijska sredina dinamičkog karaktera, u kojoj živi i radi posebna mikroflora i mokrofauna (edafon) u naročitim međusobnim odnosima. Tamo ta mikropopulacija nalazi najpovoljnije uslove za svoj opstanak, pa se otuda i razvija u ogromnim količinama, što zaista daje zemljištu izraz »žive sredine« (19 Tešić). Savremeno poljoprivredno zemljište, pored toga, velikim je delom nastalo i održava se pod svesnim uticajem čoveka kao 369 |