DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 19 <-- 19 --> PDF |
područje. Osnovni principi gospodarenja sa sumama. Usporedba sa Švicarskim nacionalnim parkom. Rekreacia. Putevi i ceste. Izgradnja za potrebe šumarstva, zaštite, naučnih istraživanja, rekreacie, ugostiteljstva i turizma. Potrebno cea 600,000.000.— din. kako treba graditi na području nacionalnih parkova. Dva gledišta — turizam i zaštita u suprotnosti. Iskustva iz USA. Dosadanji radovi na zaštiti i naučna istraživanja. Zaključna napomena. LITERATURA: 1. Brunies Stefan: »Der Schweizerische Nationalpark« Basel; 2. Brzezinski Waclaw: Nowa polska ustawa o ochronie przyrody« Chronmy przyrode, Ojezysta br. 7/8 God. 1949; 3. Feiss Carl: »National park and monument planning in the United States«. The Town Planning Review vol. XXI No 1 april 1950; 4. Hausendorff: »Schorfheide« Zeitschrift für Weltforstwirtschaft, knjiga III, sveska 11/12 god. 1936; 5. Koch Ferdo: Tumač geološkoj karti Plitvice razmjera 1:75.000; 6. Meisinger Augustin: »Praktische Naturdenkmalpflege«. Natur und Land — sv. 1/2 god. 1952; 7. Mikulski St. Jözef: »Projekt miedzynarodowej nomenklatury pojeć ochrona przyrody«, Ochrona przyrody — Krakov 1950; 8. Papanek František: »Lesne Hospodarstvo v USA« god. 1948; 9. Parke N. William: »Proper Planning of Campgrounds and Picnie Areas«, Journal of Forestry — god. 1952. broj 8; 10. Petitmermet M: »Les forets du Pare national Suisse«, Schweizerische Zeitschrift für Forstwesen Nr. 8/9 God. 1951; 11. Pevalek Ivo: »Biodinamika Plitvičkih Jezera i njena, zaštita«, »Zaštita istraživanjima oko Plitvičkog Ljeskovca, Velike Poljane i Jezera Ciginovac na poprirode « sv. 1., god. 1938; 12. Pevalek Ivo: »Oblici fitogenih inkrustacija i sedre na Plitvičkim Jezerima i njihovo, geološko znamenovanje«, Spomenica u počast prof. dr. Gorjanović Krambergera; 13. Poljak Josip: »Izvještaj o izvršenim geološkim druČju nacionalnog parka Plitvička Jezera; 14. Rüedi K.: »Moderne Waldwirtschaft und Naturschutz«, Sweizerische Zeitschrift für Forstwesen Nr. 8/9, god. 1951; 15. Simm Kazimierz: »Ekologia a ochrona przyrody«. Ochrona Przyrody — Krakov 1950-16. Vischer Wilhelm: »Naturschutz in der Schweiz«, Sweizerische Naturschutzbücherei band 3-1946. Ing. Pavle Rupert; JEDNA RACIONALNA METODA POŠUMLJAVANJA LAKIH TALA Ovim svojim kratkim prikazom htio bih pokazati kako se može pojeftiniti pošumljavanje peskulja i lakih šumskih zemljišta, sadnjom bagrema (Robinije pseudoaceacije), a iskorišćavajući pravilno njegova biološka svojstva. Ovaj metod rada predviđa sadnju bagrema na pruge većih međusobnih rastojanja, i kasnije kompletiranje tako stvorene kulture prerezivanjem te povređivanje žila radi dobijanja izdanaka i stvaranja potpunog sklopa. Pre nego što bi prešao na objašnjenje metodike rada po ovome predlogu, mislim da je potrebno da ukazem na izvesna svojstva koja poseduje Rohnija. Poznato je da je Robinija sadena na terenima:, koji odgovaraju njenim biološkim zahtevima na tlo i klimu, veoma brzorasna vrsta. Samim 451 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 20 <-- 20 --> PDF |
time što se nadzemni delovi biljke veoma brzo razvijaju, proporcionalno je i brzina razvoja njenog koirenovog sistema. Poznato je da Robinija pod normalnim uslovima razvija jaku žilu srčanicu. Pored ove žile razvija se veoma jak splet Horizontalnih žila, koje se prostiru na dubljim na cea 25—30 cm pod površinom tla. Promatrajući u Deliblatskom pesku, konstatovao sam da se postrane žile Robinije kod jednog starijeg stabla razvijaju u potporne žile u dužini od 1,5—3 metra duljine i da vrše mehaničku funkciju konsole, te usled itoga, presek prima oblik nepravilnog elipsoida/, dok produljenje tih žila zadržava skoro kružni presek i vrši mehaničku funkciju zateznih užeta (konopa). (Vidi sliku 1.) Slika i. Obzirom na to da je Robinija otporna prema vetru, a pored toga što je brzorasna vrsta koja ima veliki otrošak na hranjivim tvarima, duljina positranih je žila na tlu srednjeg boniteta skoro ravna visini stabla. Posmatrao sam na Deliblatskom pesku da su rubna stabla sastojina koja su stajala na III. i IV. bonitetu tla (po Ajtaju), razvijala postrane žile do 20 m duljine, dok je srednja visina stabla bila oko 16 m. Ako posmatiramo kako se razvijaju žile kod stabla Robinijiei koja raste usamljeno, videćemo da se postrane žile, njih 4—7 na broju, zvezda-. sto razilaze od stabla, premašujući znatno rub krošnje. Ako pak posmatramo razvoj žila u drvoredu Robinije ili kod ruba sastojine, videćemo da se žile uglavnom razvijaju u pravcu površine okolnog tla, koje nije obraslo drvećem. (Vidi sliku 2 A i B.) 452 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Opće je poznata stvar, da svaka ozleda žila kod Robinije izaziva razvoj jednog ili više izbojaka. Tako se može videti na oranicama koje su ograđene živom ogradom bagrema, da nakon svakog jesenjeg ili proljetnog oranja izbiju brojni izbojci u jednom pojasu širokom 5—8 m duž ograde. Drugi jedan interesantan slučaj imamo na području šumarije u Deliblatu, gdje se vršilo pašarenje na čistinama »u brazdi« t. j . površine na kojima je bila dozvoljena paša, svakog proljeća su bile- omedavane brazdom, izorane plugom. U koliko je ta brazda izorana duž ruba bagremovih sastojina, u brazdi svake godine pojavljivao se niz brojnih bagremovih izbojaka, nastalih iz prorezanih žila. Kako su na ovaj način, pred početak II. Svetsokg rata, više godina omeđavana ispašišta, to se je paralelno rubu bagremovih sastojina pojavljivao pomladak, nastao iz prerezanih žila, koji je bio tim niži što je bio na udaljenijoj brazdi od ruba sastojine. (Vidi sliku 3.) Na ovaj su način postepeno proširivane kulture bagrema. Dobijene mladice bile su dobrog kvaliteta. Pokazivale su dobar Slika 2 A, Slika 2 B uzrast, što je zavisilo od boniteta tla. Nije se zapažalo propadanjie mladica usled negativnih klimatskih prilika (suša), dok su u takvim slučajevimaj büli znatni gubici u mladim kulturama. Isto tako redovito se događa da nakon izvršene čiste seče jedne bagremove sastojine, pogotovu ako se vrši keslovanjem, izbijaiju brojni izbojci iz žila, ne samo na površini posječene sastojine nego i na čitavom pojasu naokolo, doklegod dopiru žile rubnih stabala. Ako bismo hteli jednu površinu pošumiti bagremom, do sad se vršilo to obično sadnjom sadnica u jamama ili jarku na celoj površini. Uobičajena distanca sadnje je red od reda 2,0 m, a sadnica u redu 1,0—1,50 m. Po jednom ha potrebno nam je kopati 3.750 jamica (ili jaraka) i posaditi sadnice. Utrošak radne snage, iznosi dnevno, računajući da jedan radnik iskopa dnevno *00 jamica i zasadi 100 sadnica 37,5 nadnica po 1 ha površine. 453 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Površinu koju želimo pošumiti a da pritom štedimo´ radnu snagu, možemo izvršiti na slijedeći način. Na površini određenoj za pošumiljavanje sadimo bagremove sadnice u jame ili jarke, time da udaljenost sadnica u redu iznosi 1,00—1,50 m ili kao što je to uobičajeno za dotični predjel. Redovi se polažu na udaljenost od cea 10 meltiara. Ta distanca zavisi od boniteta tla kao i o vremenu kada želimo* da nam bude ćela površina pošumljena. Ovako rukom, posađene sadnice ostave se da rastu dogod njihova visina ne dostigne polovinu rastojanja reda od reda (5 m). Ako uzmemo da je prosečni visinski prirast bagrema 1 m godišnje, tu bi visinu dobili već u petoj godini. U to doba možemo očekivalti da će se i žile stabala susadnih redova doticati. Kada smo dostigli ovu fazu, povlačimo plugom, (kome smo zamemili raonik crtalom), brazde na razmaku od 2 m, te time presecamo ili povredimo sve bagremove žile i žilice. Na svakom tako povredenom mestu pojaviće se novi izbojci i time smo uspeli zašumiiti ćelu površinu, (Vidi sliku 4 i 5.) U istoj godini nakon izvršenog prerezivanja žila, mo´že se pristupiti vađenju sađenih stabala putem keslovanja te bi dobili posve jednodobnu sastojinu, a ujedno će nam to pospešiti razvoj izbojaka, koji je naročito bujan nakon izvršenog keslovanja. Nakon sječe keslovanjem izbojci se naročito jako razvijaju, a pored toga se pojavljuju i izbojci sa nepovređenih žila iz adventivnih pupova. 454 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 23 <-- 23 --> PDF |
ručnog pošumljavanja. Površina koja se pošumlijuje .prorezivafijem žila, ne podleže toliko negativnom uticaju klime ni lošoj tehnici rada (manipulacija sadnicama, loša sachija i dr.) Dobijeni izbojci, koji imaju već formirana -J_ 2 „»ni. _}, Z..1H —j_ 2 e.\a. ^f- 2-o.ia. —f— 2««ii f -D» 10,%0-tia. Na ovaj način umanjujemo utrošak radne snage potrebne za sadnju za cea 80%, ako je distanca redova 10 m. Ako uzmemo da za prorezivanje žila utrošimo samo 5°/o od ukupnog utroška radne snage potrebne za pošumljavanje 1 ha, što odgovara Vs plužne nadnice, to nam izlazi ušteda od okruglo 75%. Ako uzmemo da za njegu kultura moramo vršiti okopavanje i pljevljenje mladica kroz 2—3 godine, imamo daljnju uštedu na raidnoj snazi, jer okopavanje i pljevljenje oko izbo:aka uopšite nije potrebno, pošto im je brzina rasta za 3—5 puta brža no za .sadnice dobijene iz sjemieina. Ovaj način pošumljavanja ne samo da nam pojeftinjava celokupan rad, već i smanjuje i riziko — eventualne gubitke, — koji nastaje ugibanjem sadnica. Gubici se smanjuju proporcionalno obdelanoj površini sisitem žila, otporni su protiv suše, a eventualna loša manipulacija sadni-´ čama i loša izvedba pošumljavanja za ove površine posvema otpadaju. Napred opisani način pokazuje nam kako možemo doći do racionalnog ošumljenja površina stvarajući jednodobne sastojine. Ovaj islti princip rada., koristeći biološka svojstva Robinije, možemo primeniti i u cilju stvaranja raznodobnih sastojina- Postupak bi bio sle 455 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 24 <-- 24 --> PDF |
deći. Sadnja se ima vršiti u redove kao i u prvom slučaju. Distanca redova sadnje zavisi u ovom slučaju od željene ophodnje, t. j. ukoliko nam je ta ophodnja dulja, u toliko bi i distanca redova bila veća. Ako uzmemo da će nam biti red od reda zarezivanja 2,0 m, to moramo čekati nakon sadnjie 2—3 godine, predpostavljajući da će duljina žila za to vreme iznositi oko tri metra. Daljnja prorezivanja imaju se izvršiti svakih 1—2 god. Rezati tlo i žile na manjem irastojanju od 2,00 m, od zadnjih redova nije preporučljivo, jer bi se u tom slučaju prerezale žilei u onom delu, koji se kod odraslog stabla pretvara u potpornu žilu, a to bi smanjilo njihovu stabilnost. Kod keslovanja pokazalo se također da su bolji i jači izbojci koji izbijaju na većoj udaljenosti od izvađenog panja. Ovo nam ukazuje da su izbojci koji izbijaju iz zateznih — tanjih žila, boljeg kvalitelta. U ovom slučaju moglo bi se uvesti jedan vid prebornog gospodarenja, odnosno seča na pruge. Ovaj način gospodarenja^ u_ bagremovim sastojinama je moguć, jer velika je zabluda da isti ne trpi zasenu, kao vrsta svetla. Kao dokaz za ovu svoju tvrdnju navodim slučajeve iz Deiiblatskog peska i to: sastojinu belog bora na mestu »Široka Torina« stara danas cea 90—J00 godina, koja je imala godine 1939/40 sklop od 0,8. U ito je vreme ćela ta sastojina bila gusto podrasla bagremom koji se bez uticaja debljinu od oko 15—18 cm u prsnom promeru, Isto takav slučaj imali smo analizu ovih bagremovih stabala i da je uporedio priraste, sa prirastom stabala bagrema, koja su rasla na istim bonitetima a van zasene borova, čoveka uselio u ovu kulturu. Pojedini primerci bagrema imali su prosječnu u borovoj sastojim na m. zv. »Dolina« podignutu između godine 1815—20, gdje se je isto uselio bagrem, nakon izvršene sječe pojedinih stabala bagrema iz suseststva ove kulture, Nije mi pozuato da je iko do danas izvršio 456 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Mene je nažalost spreči© rat da ovo ispitivanje i uporedenje izvršim, ma da me to pitanje jako zanimalo. Ako imamo u vidu da u Deliblatskom pesku ni danas nije u cei ost i izvršen zadatak pošumljavanja, to mi za taj konkretni slučaj nemamo jeftiniju metodu proširivanja bagremovih kultura, nego metodom koju sam napred izneo. U prošlom stoljeću od 1858 god. oitlpočelo se sadnjom bagrema na tome području. Za pošumljavanje uzimala su se uglavnom najbolja staništa, a ka,ko se međutim tamo bonitet tla menja od koraka na korak, stvorio se čitav niz bagremovih kultura veličine od cea 1—2 ha pa i više, a koje su proslt´orno razdeljene zatravljenim čistinama. Sve ove čistine možemo pošumiti sa minimalnim utroškom radne snage i finantsiskih sredstava na taj način, što bi preudešenim plugom zarezivali tlo na dubljinu od 35—40 cm, tako da se to vrši paralelno rubu sastojine, a u pojasu sirokoinia do dvogube visine rubnih stabala ili u prošeku od cea 20 m širine. xh Ako uzmemo da je dnevni učinak pri oranju za 1 par konja ha, a izorana brazda 0,25 m široka, znači da * par konja pređe na dan pod plugom 20 km. Prema prednjem obračunu učinak kod proširivanja bagremovih ikulltkira putem zarezivanja žila, za razmak reda zarezivanja od 2 m, po 1 paru konja iznosi 4 ha ili pod plugom 20 km. Ovaj učinak će se povećati za´ najmanje 20% pošto se raonik ima zameniti crtalom, što znatno olakšava rad konja, te bi se time postigao ukupni dnevni učinak od 5 ha na dan. Oko uzmeimo da nas na lakom tlu košta pošumljavanje oko 10.000 dinara po 1 ha, to bi za 5 ha trošak iznosio 50.000 Din. dok bi primenjujući gornji način rada trošak izneo> maksimum 2.000 Din. za istu površinu ili po 1 ha na 400 dinara, odnosno 4°/o. Ako imamo u vidu da je bagrem odlična vrsta kao pretkultura, te da četinari kao i razne listače vrste senke i polusenke vrlo dobro uspevaju pod njegovim krošnjama, očigledno je da bi upotreba prednje metode bila vrlo lukratiivna u primeni kod pošumljavanja većih kompleksa. Ako imamo u vidu da kod nas iz godinei u godinu raste potražnja za rudnim w |
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 26 <-- 26 --> PDF |
drvetom, te kako je za te svrhe bagrem veoma cenjen, mi nemamo bolji, jeftiniji i brži način da proizvodimo traženi Sortiment, od napred opisanog načina. t Izlažući prednju tezu, neminovno nam se nameće pitanje gde i u kom opsegu možemo primeniti ovaj metod. Kod nas dolaze u obzir Deliblatski — Subotički i Đurđevački pesci, ognomne površine slatinastih tala u Vojvodini i Slavoniji. U inozemstvu od cea tri miliona akra degrađiranih prerijskih tala, u U. S. A., duž atlantske obaie Francuske u području Duna i t. d. Jednom reci meitod se može primeniti na svim tlima gde možemo upotrebiti plug i gde nema u tlima krhotina kamenja, koji bi nam onemogućili upotrebu crtala. Interesantno bi b:lo pitanje, da li se ovaj metod može primenjivati i na druge vrste drveta. Mislim da bi bilo uputno ispitati Populuse iz sekcije alba, johe, sofom i druge. Smatram da bi bilo umesno napred izložene predloge proveriti putem ogleda, i ubeden sam, da bi oni dali pozitivne rezultate;, što bi dovelo do znatnih ušteda kod pošumljavan^a lakih tala. EINE RATIONELLE METODE ZUR AUFFORSTUNG VON LEICHTEN BÖDEN Da sich die Robinie als eine vorzügliche Art zur Aufforstung unserer leichflein Böden gezeigt hat, schlägt der Autor diesses Artikells eine neue rationelle Aufforstungsmetode vor. Durch Beobachtung stellte der Autor fest, dass sich in Ackerfurchen, die längs von Robiniemhecken oder lägns von Bestandsränder von Robinien, gezogen werden, Schösslinge bilden, die durch Vurzelbeschädigung entstehen. Auf der Fläche die man aufforsten will, pflanzt man Robinien in Reihen von cca 10 m Kntferung. Die Pflanzweite in etoner Reihe beträgt 1.5—2,00 m. Da die Wurzellange der Robinie auf Böden mittlerer Güte, gleich der Baumhöhe ist so muss man die Zeit abwarten bis die Baumhöhe den halben Reihenabstand erreicht hat. Wenn dieser Zeitpunkt eintritt, durchschneidet man den Boden auf 2 meter Abstand mit dem Pflügen, bei dem man die Pflugschaar mit dem Pflugraasser auswechselt. Mit diieser Arbeit erzielt man dass durchschneiden der Baumwurzeln, und als Folge, bilden sich an den ledierten und durchschnittenen Stellen WurzeLschössknige, Hiermit erzielt man eine vollständige Aufforstung der Fläche Auf solche Art erzielt man nennenswerte Arbeitsersparnisse. Wenn wir annehmen dass die Investitionen zur Aufforstung eines Hektars 100% betragen, dann ergibt sich aus dem vorhergesagten, die Kosten der gepflanzten Keih´ein zu 20%, die Arbeit des Pfuges beim Durchreisten de« Bodens und Durchschneiden der Wurzeln, zu 5%. Die erzielte Arbieterspairniss beträgt demzufolge iimsgesamt 75%. Nacht dem Durchschneiden des Bodens und der .Wurzeln werden die gepflanzten Bäume durch Kasselschlag entfernt. Dadurch erzielt man eine bessere Ent. wiklung der Wurzelschösslinge. Dor Autor macht weiter den Vorschlag zur Bildung vom Kulturen mrit Reihen verschiedener Altterssitufen. Die Reihen pflanzt man auf Distanz, die vom Schlagalter abhängt. Zwei bis drei Jahre nach der Pflanzung durchreisst man den Boden links und rechts von den gepflanzten Reihen, mit je einer Furche in 2 meter Abstand. Jährlich wiird je eine neue Furche gezogen, und sofort bis die ganze Fläche aufgeforstet äst. Diese Methode ist nach Ansicht des Autors anwendbar für alle leichtere Böden, die den Gebrauch von Pflug und Pflugmesser gestallten. Geeignete Gelände bei ums sind die Flugsandgebiete von Delilblato, Subotica, Đurđevac, Golubovac, und im Auslände die degradierten Präriegebieten in Miittelwesten der U. S, A., die Düntengebiete von Frankreich Atlantische Küste und s. w. 458 |