DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1953 str. 19     <-- 19 -->        PDF

nica na konveksnoj strani iglice, a Pinus nigra 2—5 slojeva tih stanica.
Isto tako Schwarz, Huet i Delevoy između ostalog detaljno opisuju hipodermu,
smolenice i širinu iglica kod prikaza pojedinih nižih sistematskih
jedinca crnoga bora. I baš ta staničja su im služila kao važni dokaz za
pojedine oblike crnog bora određene na osnovu vanjske morfologije i
anatomije iglica. Delevoy je crni bor podijelio u dva subspeciesa i to
Occidentalis i Orientalis. Ovi se međusobom razlikuju između ostalog i
u građi hipoderme. Sspec. Occidentalis ima 1—2 sloja hipodermalnih stanica
na konveksnoj strani iglice, a sspec. Orientalis 2—5 slojeva tih stanica.
Interesantno je, da i alepski bor kod nas pokazuje sličnu razliku u
građi hipoderme kao što to Delevoy i Ronniger iznose za crni bor. Ako
anatomija iglica ima vrijednost kod sistematike crnog bora, a isto tako
i kod planinskog bora* onda vjerojatno ima vrijednost i kod sistematike
.alepskog bora što se već i iz ovih izlaganja vidi.


Zaključak


1. češeri alepskog bora koji kod nas dolazi nisu uvijek istog oblika.
Postoje dva ekstremna oblika češera kao i prelazi između njih.
2. Anatomija iglica također nije uvijek jednaka. Naročite razlike
postoje u građi hipoderme i broju smolenica, dok su manje razlike u broju
puci i širini poprečnog presjeka iglica. Na osnovu tih razlika u anatomiji
iglica postoje kod nas 2 oblika alepskog bora. Jedan oblik ima između
ostalog veći broj smolenica i manji broj hipodermalnih slojeva na konveksnoj
strani iglice. Kod toga oblika dolaze češeri i jednog i drugog
oblika. Drugi oblik ima na konveksnoj strani iglice manji broj smolenica
i veći broj hipodermalnih slojeva, a češeri su sa ravnim štitićem.
3. Pošto alepski bor kod nas ima dva oblika češera, a građa iglica mu
nije uvijek potpuno jednaka, vjerojatno da postoje svojte alepskog bora,
koje bi trebalo detaljno istražiti. Isto tako bi trebalo komparirati naš
alepski bor sa onim koji dolazi u zapadnom dijelu Sredozemlja i na istoku
li Grčkoj i Maloj Aziji, kako bi dobili jasnu sliku o vrsti Pinus halepensis.
Zusammenfassung


Beitrage zur Kenntnis der Formen von Pinus halepensis Mili.
In dieser Arbeit wird auf den verschiedenen anatomischen Aufbau
der Nadeln sowohl auch der Zapfen von Pinus halepensis in FVR Jugoslawien
hingewiesen.


1. Es bestehen zwei extreme Formen der Zapfen, Bei der einen
Form ist der Schuppenschild flach (Bild No 1) und bei der anderen
deutlich gewolbt (Bild No 2).
2. Auch in der Nadelanatomie bestehen bedeutende Unterschiede
(Bild No 3 und 5). Ein Teil der Exemplare hat auf der konvexen Seite
des Blattes einen 1—2 reihigen Hypoderm und auf dem Querschnitt
4—8 Harzgange. Andere Exemplare haben auf der konvexen Seite einen
2—4 reihigen Hypoderm und 2—4 Harzgange auf dem Querschnitt. Eine
genauere Erforschung ist im Gange.
* Vidaković: Prilog- poznavanja anatomije iglica nekih srodnih borova. Glas. za
Sum. pokuse br. 11 (u štampi).
17