DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1953 str. 20     <-- 20 -->        PDF

LITERATURA


1.
Delevo y G.: A propos de la Systematique de Pinus Nigra Arnold. Ministers
de ^Agriculture Administration des Eaux et Forets Station de Recherches de
Grocnendaal 1945.
2.
Đordevi ć P.: Pinus Nigra Arn. var. gočensis, n. var. Izdanje Ministarstva,
šuma i rudnika, Beograd 1931.
S.
Harlo w W. M.: The identification of the pines of the United States, native and
introduced, by needle structure. Bulletin of the New York State College of Forestry
at Syracuse University 1931.
4.
Hue t M.: Determination de differentes especes de Pins par l´etude anatomique
de 1´aiguille. Bull. Soc. Centr. Forest. Belgique, No. 2, 3—4. Bruxelles 1933.
5.
Kirchner, Loew, Scrhoter: Lebensgesch. Blutenpfl. Mitteleuropa, Bd. L,
Abt. 1. — Die Coniferen und Gnetaceen Mitteleuropas, Stuttgart 1906.
6.
Mahler t A.: Beitrage zur Kenntniss der Anatomie der Laubblatcer der Coniferen
mit besonderer Beriicksichtigung des Spaltoffnungs-Aparates. Bot. Centralbl.
XXIV. 1885.
7.
Ronnige r K.: tjber den Formenkreis von Pinus nigra Arnold. Verh. Zool.-bot.
Ges. LXXIII. (1923). Wien 1924,
8.
Schwar z O.: Uber die Systematik und Nomenklatur der europaischen Schwarzkiefern.
Notizblatt des Bot. Gartens zu Berlin — Dahlem XIII. No. 117.
9. Vidakovi ć
M.: Prilog poznavanju anatomije iglica nekih srodnih borova. Glas.
za Šum. pokuse br. 11, 1952. (u štampi).
10.
VV i Ih e lm - H e mp e 1: Die Baume und Stršiucher des Waldes. I. Abo. 1889.
11.
Zan g W.: Die Anatomie der Kiefernadel und ihre Verwendung zur systematischen
Gliederung der Gattung Pinus. Dissert. Giessen 1904.
NAŠE POŠUMLJAVANJE


Ing. D. Afanasijev, Sarajevo


U
U
naše doba šuma je dobila u životu čovječanstva mnogo veći značaj
nego ranije, kada je služila isključivo za proizvodnju drvne mase. Velike
katastrofe, i poplave, zatrpavanje miliona hektara plodne zemlje u
SAD, nerodice u Rusiji, sve je to izazvano devastacijom šuma. Tek nedavno,
u posljednjim decenij ama čovječanstvo je shvatilo da je proćerdalo
šumsko bogatstvo i da ga mora ponovo steći. Ali kako je bilo lako trošiti a
kako je teško stvarati! Lako je posjeći za nekoliko dana velike šumske
komplekse, naročito savremenom mehanizovanom tehnikom, ali za uzgoj
ovakovih šuma su potrebne dugačke decenije.
Ali savremeno čovječanstvo ne može čekati decenij ama, ne može
toliko dugo čekati na obnovu velikih upropašćenih površina plodne zemlje.
Stoga se odmah nakon rata u SAD i SSSR i drugim državama pristupilo
podizanju brzo rastućih šuma u početku posredstvom hibridizacije pojedinih
vrsta, a po tome primjenom visoke agrotehnike. U tom cilju naučno
istraživačke ustanove ne štede ni truda ni sredstava, jer postoji mnogo
slučajeva, kada je potrebno što prije — za jednu, dvije godine — podići
visoku šumu bez obzira na troškove.


U isto vrijeme kod nas u pošumljivanju postoje dva pravca, jedan
primitivni, reklamnog karaktera, a drugi ozbiljni i na naučnoj osnovi.


Primitivni pravac se ispoljava u trčanju za količinom pošumljenih
hektara bez obzira na uspjeh i rezultate. Ing Jovković u svom obrazloženom
članku ubr.l /1950 g. »Narodnog šumara« ovako konstatira ža