DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 10 <-- 10 --> PDF |
njegovo povišenje. U prebirnim šumama su date mogućnosti, da se uzgojnim merama i pravilnim doznačivanjem stabala u velikoj meri poveća prirast. Gornji primer nam pokazuje, kako je prirast u toku 40 godina gotovo utrostručen. U knjizi Miletića: »Osnovi uređivanja prebirnih šuma« je naša šumarska struka dobila veoma potreban priručnik za sva pitanja tehnike uređivanja prebirnih šuma kao i za svu problematiku u vezi sa tim pitanjima. Jedino mi se čini, da bi bilo potrebno, da se je autor osvrnuo i na radove ing. šurića i na njegova uputstva, jer su imala velik praktičan utjecaj na formiranje državnih prebirnih šuma. No i pored toga nije mi poznata nijedna knjiga na bilo kojem jeziku, koja bi toliko duboko zahvatila svu problematiku prebirnih šuma. Držim da bi tu knjigu morao nabaviti svaki šumar, koji ima posla sa prebirnim šumama. Ipak mi se čini, da bi citirana knjiga bila još mnogo bolja, ako se ne bi u tolikoj meri osećao uticaj Hufnaglovih teorija. Možda sam subjektivan, ali na svaki način sam iskren, kada tvrdim, da sam kod studija ove knjige neprestano imao osećaj, kao da je Huf nagi onaj sudija koji autoritativno ocenjuje sve teorije i metode uređivanja šuma. Rezultati Hufnaglovog rada u Sloveniji nikako ne opravdavaju ovakav stav. Njegov uticaj je bio u prošlosti suviše jak te je kočio u mnogom pogledu naprednije tendencije u šumarstvu. Nemamo nikakvog razloga da takav uticaj produžujemo i u budućnost. Stav u pogledu upotrebljivosti kontrolnih metoda, kojeg zauzima Miletić, je po mom i suviše sličan onome, kojeg je zauzimao Hufnagl. Pre svega navodi analogno kao Hufnagl, da se ovaj metod ne može upotrebi ti za veće šumske komplekse. U vezi s tim je interesantan razvoj koji su prešli neki bivši feudalni veleposedi na teritoriji Slovenije. Kao što je poznato, Hufnaglov uticaj nije se protezao samo na kočevske šume, već je on bio stručni savetnik svih veleposednika, koji su imali šume na Kršu. Pre svega su to Schönburg-Waidenburg i Windischgraetz, čiji su bili šumski kompleksi Snežnik, Javornik, Hrušica i t. d. I ovi poseđi su bili fideikomisi. Kod prvog uređenja je utjecaj Hufnaglovih teorija toliko očit, da se morao pitati da li nije i lično sarađivao kod sastava tih elaborata. No kasniji razvoj ide drugim pravcem. Kod snimanja sastojina načelno su odbacivali metode primernih površina, već su se služili punom klupacijom u cilju utvrđivanja drvne zalihe. Sem toga se na tim posedima vodila stroga evidencija o posečenim stablima po odeljcima i godinama. Nekako samo po sebi došlo je do toga, da su postepeno preuzeli načela kontrolnog metoda. Iako su u elaboratima još uvek figurirale Huf naglo ve formule za određivanje potraj nog etata, ipak se je sve veća pozornost posvećivala prirastu, koji je izračunan po kontrolnoj metodi. Smatram da ne stoji tvrdnja, da se kontrolni metod ne može upotrebljavati u većim šumskim kompleksima. Prirodno je da moramo i kod kontrolnog metoda razlikovati viši ili niži stepen preciznosti intenziteta gazdovanja. Tvrdi se dalje, da je kontrolni metod težak i skup. U Sloveniji smo u zadnjim godinama organizovali veći broj ekskurzija na pokusnu stanicu u Lehnu, kojom upravlja drug Pogačnik. Cilj ovih ekskurzija jeste, da se u prirodi pokažu metode gazdovanja prema kontrolnoj metodi. Od učesnika takvih ekskurzija više puta čujemo pri 64 |