DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE GODIŠTE 77 FEBRUAR GODINA 1953 O KONTROLNIM METODAMA UREĐIVANJA PREBIRNIH ŠUMA Dr. Ing. Rudolf Pipan U U Jugoslaviji se i pre rata mnogo raspravljalo o kontrolnoj metodi uređivanja prebirnih šuma, ali u praksi (uređivanja državnih i javnopravnih šuma) ta načela nigde nisu bila primenj ivana. Iskusni i priznati taksatori su izražavali mišljenje, da opšte stanje naše šumarske službe kao i stanje uređajne službe — taksacije — za sada još ne dozvoljava, da bismo mogli početi sa uređivanjem prema načelima kontrolnih metoda. Nastaje zaista čudna situacija, da imamo opsežnu literaturu o uređivanju prebirnih šuma, veoma oštroumne i duhovite komentare o rezultatima kontrolne metode, a do posle Oslobođenja nismo poznavali nijedan državni šumski objekt, kod kojeg bi se prilikom uređivanja uzela u obzir načela kontrolne metode. Za naša rasmatranja i analize prebirnih šuma obično uzimamo podatke inostranih autora, naročito švajcarskih pokusnih stanica. Na drugoj strani treba da se setimo, da je Jugoslavija upravo tipična zemlja prebirnih šuma. Od Triglava pa do Crne Gore nalazimo na geološkoj podlozi Krša naravnu smesu jele, bukve i smrče, koje rastu u sastojinama prebirne strukture. Prebirne šume pretstavljaju najveći deo našeg šumskog bogatstva; a u njima se stvara najveći deo prirasta drvne mase. Smatramo da ovakvo stanje nije normalno. Nešto u našoj šumarskoj politici nije u redu. Uzroke takvom stanju nalazimo donekle u našoj tehničkoj zaostalosti, koja se pokazuje na neki naročiti način: Mi smo u pogledu teoretskog znanja dorasli inostranstvu, no u pogledu organizacije i tehnike provađanja određenih mera daleko smo iza naprednijih zemalja. Pored toga ne smemo izgubiti iz vida i neke subjektivne momente. Naime, neki naši šumarski stručnjaci, koji su stekli velik autoritet na području uređivanja šuma, nisu bili skloni primeni kontrolnih metoda. Tu ne možemo da izostavimo ime D. h. c. Leopolda Huf nagla, koji je imao, a donekle još i danas ima ogroman uticaj na razvoj teorije i prakse uređivanja prebirnih šuma kod nas. Miletić (Osnovi uređivanja prebirnih šuma, str. 160 — II, knj.) piše o njemu: »Treba istaknuti da je ovaj metod (t. j . t. zv. prvi Hufnaglov metod) ponikao u našim prilikama i da je primenjivan u kočevskim šumama Slovenije. Zato ga, i pored stranca autora, unekoliko možemo smatrati našim«. Korisno je da se nešto podrobnije upoznamo s ulogom koju je Hufnagl odigrao u našem šumarstvu, pošto to može da nam pruži jasniju 57 |