DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE GODIŠTE 77 FEBRUAR GODINA 1953 O KONTROLNIM METODAMA UREĐIVANJA PREBIRNIH ŠUMA Dr. Ing. Rudolf Pipan U U Jugoslaviji se i pre rata mnogo raspravljalo o kontrolnoj metodi uređivanja prebirnih šuma, ali u praksi (uređivanja državnih i javnopravnih šuma) ta načela nigde nisu bila primenj ivana. Iskusni i priznati taksatori su izražavali mišljenje, da opšte stanje naše šumarske službe kao i stanje uređajne službe — taksacije — za sada još ne dozvoljava, da bismo mogli početi sa uređivanjem prema načelima kontrolnih metoda. Nastaje zaista čudna situacija, da imamo opsežnu literaturu o uređivanju prebirnih šuma, veoma oštroumne i duhovite komentare o rezultatima kontrolne metode, a do posle Oslobođenja nismo poznavali nijedan državni šumski objekt, kod kojeg bi se prilikom uređivanja uzela u obzir načela kontrolne metode. Za naša rasmatranja i analize prebirnih šuma obično uzimamo podatke inostranih autora, naročito švajcarskih pokusnih stanica. Na drugoj strani treba da se setimo, da je Jugoslavija upravo tipična zemlja prebirnih šuma. Od Triglava pa do Crne Gore nalazimo na geološkoj podlozi Krša naravnu smesu jele, bukve i smrče, koje rastu u sastojinama prebirne strukture. Prebirne šume pretstavljaju najveći deo našeg šumskog bogatstva; a u njima se stvara najveći deo prirasta drvne mase. Smatramo da ovakvo stanje nije normalno. Nešto u našoj šumarskoj politici nije u redu. Uzroke takvom stanju nalazimo donekle u našoj tehničkoj zaostalosti, koja se pokazuje na neki naročiti način: Mi smo u pogledu teoretskog znanja dorasli inostranstvu, no u pogledu organizacije i tehnike provađanja određenih mera daleko smo iza naprednijih zemalja. Pored toga ne smemo izgubiti iz vida i neke subjektivne momente. Naime, neki naši šumarski stručnjaci, koji su stekli velik autoritet na području uređivanja šuma, nisu bili skloni primeni kontrolnih metoda. Tu ne možemo da izostavimo ime D. h. c. Leopolda Huf nagla, koji je imao, a donekle još i danas ima ogroman uticaj na razvoj teorije i prakse uređivanja prebirnih šuma kod nas. Miletić (Osnovi uređivanja prebirnih šuma, str. 160 — II, knj.) piše o njemu: »Treba istaknuti da je ovaj metod (t. j . t. zv. prvi Hufnaglov metod) ponikao u našim prilikama i da je primenjivan u kočevskim šumama Slovenije. Zato ga, i pored stranca autora, unekoliko možemo smatrati našim«. Korisno je da se nešto podrobnije upoznamo s ulogom koju je Hufnagl odigrao u našem šumarstvu, pošto to može da nam pruži jasniju 57 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 4 <-- 4 --> PDF |
sliku o ćelom pitanju. On je prvi uredio kočevske šume, koje su tada bile vlasništvo Auersperga. Te šume leže na izrazitom kraškom terenu. Nije dan se šumarski stručnjak koji oseća odgovornost pred budućnošću ne može oteti pitanju, kako bi se moglo sprečiti pretvaranje ovih šuma u kraške goleti. Seče na golo zbog toga uopšte ne mogu da dođu u obzir. Pa i postupne seče, oplodni način seča u takvim prilikama pretstavlja suviše riskantan pothvat. Nije preostalo ništa drugo nego ove šume treti rati kao neke vrste zaštitnih šuma, u kojima su dozvoljene samo prebirne seče. Prebirni način gazdovanja je prema tome bio uveden zbog toga, što drugog izlaza nisu našli. Huf nagla je pripala teška i odgovorna dužnost, da nađe način, kako bi se ove šume uključile u redovno gazdovanje, da sastavi uređaj ni elaborat za kočevske šume. Pošto su bili odbačeni prethodni pokušaji, da se ove šume urede prema šestarskim metodama, počeo je sa radom u godini 1890, a elaborat je dovršen u godini 1892. Na svaki način je pri tome izvršen velik pionirski rad. On je lično u vezi sa tim radovima razvio svoja stručna naziranja i stvorio svoju teoriju uređivanja prebirnih šuma. Uza sve to za njega je ostala normalna šuma — normalna gospodarska jedinica jednodobnih šuma — ishodište njegovih teorija i osnovni kriterij za rešavanje problematike prebirnog gazdovanja. Komparativna analiza teorije normalne jednodobne šume te prebirne šume u svetlu Hufnaglovih ideja pružila bi nam veoma interesantne zaključke. Tako je na pr. zanimljivo pitanje, zašto Huf nagi prelazno vreme (temp de passage) ne naziva tim imenom, već imenom »relativne starosti «. Iako se je na jednoj strani odrekao upotrebe dobnih razreda, njega ipak interesira koliko su pojedini debljinski razredi stariji jedan od drugoga. Ti njegovi debljinski razredi u stvari nisu ništa drugo nego maskirani dobni razredi, koji se odlikuju time, što im trajanje nije unapred određeno, već je dužina određena vremenom koje je potrebno da stablo preraste iz jednog debljinskog razreda u viši. Dakle koliko imamo debljinskih razreda, toliko imamo u stvari dobnih razreda, koji međusobno nisu jednaki u pogledu dužine trajanja. Pa i način određivanja prinosa prebirne šume vuče svoje poreklo iz teorije jednodobne normalne šume. Huf nagi polaže veliku pažnju tačnom određivanju trajanja ophodnjice. Prema savremenom shvatanju je dužina obhodnjice ovisna od toga, kada nastaje potreba da se čovek umeša u prirodnu utakmicu drveća za svetlošću. Dužinu ophodnjice prema tome određuje čisto biološko uzgojni momenat. Drugi je momenat ekonomske prirode: dužina ophodnjice je ovisna od mogućnosti izvoza, dakle od mreže šumskih prometnih sredstava. Nijedan od gore pomenutih momenata nije bio odlučan za određivanje Huf naglo ve vezane ophodnjice, već su za njega bili merodavni jedino princip stroge godišnje potrajnosti i mogućnost kontrole te potrajnosti. Kao što se kod seštarslih metoda seče upravljaju prema dobnim razredima, tako se prema t. zv. prvoj Hufnaglovoj metodi seča upravlja prema debljinsldm razredima — maskiranim starosnim razredima. Seče se zrelosni razred, čim se je formirao. Mogli bismo nastaviti sa teoretskim ispitivanjem i u upoređivanjem, ali držim da je važnije da našu pažnju usmerimo jednim drugim pravcem. U Sloveniji se ne moramo ograničiti na teoretsku kompilaciju Hufnaglovih stručnih knjiga, već imamo mogućnost da promatramo rezultate |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 5 <-- 5 --> PDF |
njegovog praktičnog rada. Na našim terenima se nalaze šume, kojima je on odredio smernice gazdovanja, i sa kojima je kasnije kao generalni direktor upravljao. Mi možemo proučavati šume, kojima je on udario svoj pečat i možemo iz toga izvoditi potrebne zaključke u pogledu upotrebljivosti njegovih metoda uređivanja prebirnih šuma. Proučavanje Huf naglo vih uređaj nih elaborata je vanredno interesantno. Širina njegovih koncepcija, sjajan stil, duboko shvatanje opšte ekonomske problematike mora da zadivi svakog stručnjaka. I na užem području šumarske tehnike je bio ispred svojih savremenika. Njegova metoda utvrđivanja tekućeg prirasta u prebirnim šumama još i danas je posvema savremena. Jedino bi mu se moglo prigovoriti, da se zadovoljavao sa suviše malenim brojem primernih stabala. Iako se ne moramo slagati sa njegovom teorijom relativne starosti prebirnih sastojina, ne možemo poricati zanimljivost njegove zamisli. No pored svih tih i još mnogih drugih prednosti nailazimo i na shvatanja, koja ne možemo prihvatiti. Nabrojit ću nekoliko podataka o ureditvenom elaboratu za šume gospodarske jedinice, »Goteniško pogorje« u površini 6.787 ha. U poznatom obrascu, koji označuje t. zv. prvu Hufnaglovu metodu, određuje se godišnji prinos ili etat na taj način, da se odredi drvna masa najvišeg, to je zrelosnog razreda i pored toga drvna masa stabala koja se izluče u pojedinim nižim debljinskim razredima. Iz toga bismo mogli zaključiti, da uređivač predviđa, da će se etat sastojati iz stabala, koja pripadaju svim debljinskim razredima. Međutim to nije slučaj. Uređaj ni elaborat propisuje, da se kao glavni etat imaju šeći samo zrela stabla, to je četinari preko 50 cm, a lišćari preko 40 cm prsnog premera. Administrativnim propisima je bilo određeno, koji se najniži promeri smeju doznačivati. Ti faktično dozvoljeni promeri bili su za bukvu 46 cm, za jelu 56 cm. Drvna masa je bila razvrstana u debljinske razrede i to: I. dob. razred 15 — 29 cm II. „ „ 30 — 39 „ III. „ „ 40 — 49 „ IV. „ „ 50 — 80 „ Stabla iznad 80 cm promera nisu uzimana u račun niti kod obračuna masa niti u posebnoj sečnoj osnovi. Takvih je stabala bilo vrlo mnogo, jer su kočevske šume u to vreme bile u fazi prelaza iz prašume u uređenu gospodarsku šumu. U pomenutoj gospodarskoj jedinici bilo jeizbrojeno preko 10.000 ovakovih predebelih stabla jele. Treba podvući činjenicu, da uređaj ni elaborat ne sadrži nikakvih propisa u pogledu seče ovih stabala, koja su zasenjivala stabla nižih. debeljinskih razreda, a u isto vreme sve su više propadala u kvalitetu. Huf nagi se posvema pridržava razlikovanja seče na glavne i međutimne užitke. Glavne ili redovne seče, za koje se obračunava etat, zahvataju. stabla zrelosnog razreda. U prorede uvrštava sva stabla iznad 80 cm promera kao i stabla nižih debljinskih razreda, koja se izlučuju iz pojedinih debljinskih razreda. Za redovne ili glavne seČ3 bile su sastavljene osnove, obračunan je etat, te su vršene revizije u godinama 1912 i 1930. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Za prorede nije nikada bila sastavljena sečna osnova, pa se takva stabla, koja bi bilo potrebno izvaditi proredom, praktično nisu ni sekla. Moglo bi se pomisliti, da se nekako zaboravilo na sastav prorednih osnova, ali to ne stoji. Razlog treba tražiti na komercijalnom području. Uređaj ni elaborat sadrži ovakva uputstva u pogledu načina izvođenja seča: »može i mora se šeći (»man kann und soll«) tamo gde se nađe kupac za drvo«. Pošto su šume bile slabo otvorene, to su kupci tražili pre svega samo jače trupce za bordonale. Još jače i slabije Sortimente u opisanim prilikama nije bilo moguće unovčivati. Jasno je da kod ovakvih smernica ne postoji mogućnost niti za najosnovnnije mere nege sastojina Iako su šume bile slabo otvorene, ipak se preterano štedilo kod izgradnje šumskih puteva i cesta. U desetgodištu 1892—1901 bilo je predviđeno 14.000 forinti za izgradnju i održavanje puteva, ma da su u tom razdoblju očekivali 428.700 for. bruto, od toga 271.980 čistog dohotka. Prema tome su za ceste predvideli jedva nešto preko 3,3% od bruto dohodaka ili 5,1% od čiste šumske rente. Interesantan je i stav uređivača u pogledu trajnosti gazdovanja. Ovde pada u oči preterani strah pred narušavanjem stroge potrajnosti gazdovanja. U šumi, u kojoj propada desetak hiljada stabala preko 80 cm debelih, gde je utvrđen godišnji prirast u iznosu 31.624 m3, određen je pomoću formule austrijske kameralne takse godišnji etat u iznosu od 27.788 m:s, a gotovo potpuno jednaki rezultat dao je obračun po t. zv. prvoj Hufnaglovoj metodi. Do takvog rezultata je došao pretpostavljajući 150 godišnju ophodnju. Na temelju takve ophodnje je pomoću tablica prihoda i prirasta za jednodobn e šum e obračunata »normalna drvna zaliha« u iznosu 2,371.800 ms, dok je stvarna drvna zaliha bila 1,796.332 m3, dakle za 575.468 m3 manja od »normalne«. Na osnovu takovih računa je uređivač donio odluku, da se mora faktična drvna zaliha povisiti na »normalnu«, a zbog toga se godišnje seklo blizu 4000 m3 manje no što je iznosio prirast. Moramo si opet predočiti sliku prestarele šume, da bismo uvideli svu apsurdnost takvog načina uređivanja šumskog gazdovanja. Samo u dimenzijama iznad 80 cm promera je u toj šumi propadalo i uzalud zauzimalo mesta desetak hiljada jela. Verovatno je bilo i predebelih bukava, ali o tome nam elaborat ne kaže ništa. I u IV. debljinskom razredu je nužno morao biti znatan broj stabala koja su takođe propadala. I u takvoj šumi uređivač propisuje, da treba drvnu zalihu povisiti za preko pola milijuna m3. Biološki efekat takve odluke je taj, da se u sastojini sve više sakupljaju prestarela i propadajuća stabla, vrši se dosledna — negativna selekcija. Mogli bismo očekivati, da je Huf nagi, pošto je uočio negativne posledice svog načina uređivanja šuma. pristupio reviziji. Imao je mogućnost da to učini, jer je sa položaja kočevskog taksatora prešao na položaj generalnog direktora i na tom položaju ostao do 1937 godine. Međutim to se nije desilo. Uređajni elaborat, kakav je bio sastavljen godine 1892 ostao je na snazi bez bitnih promena sve dok ove šume nisu prešle u državne ruke. U međuvremenu su bile izvršene tri revizije, ali se kod toga sistem nije menjao. Kočevske šume predstavljaju danas jedan od najtežih uzgojnih i eksploatacionih problema Slovenije. Retka mreža šumskih puteva, ne |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 7 <-- 7 --> PDF |
ugodni uslovi pomlađivanja, abnormalno velik broj prestarih i defektnih stabala, opasnost da će bukva istisnuti jelu, sve su to posledice gotovo pedesetgodišnjeg sistema gospodarenja. Opšta fizionomija kočevskih šuma danas je posle 60 godina odkad su »uređene« veoma slična šumama poluprašumskog karaktera. Ovo nije slučaj. Osnovna linija Hufnaglovog uređenja je bila, da zadrži i još poveća postojeću drvnu zalihu, a kod toga je sasma izgubio iz vida strukturu šume koju je uređivao. Postavlja se pitanje, kako je moglo doći do tako krupnih grešaka, kad smo napred isticali visoku stručnu spremu autora tih uređaj nih elaborata. Pokušaću da skrenem pažnju na neke momente, koji olakšavaju razumevanje stava Huf nagla u pogledu uređivanja prebirnih šuma. Pre svega treba uzeti u obzir, da je on bio u službi veleposednika, koji je prema propisima za fiđeikomise bio vezan na najstrožu godišnju potrajnost. Potrajnost gazdovanja je morala biti dokumentovana i to na opšte priznati način. Iako je Huf nagi tvorac posebnog načina obračunavanja etata, ipak je morao predložiti i obračun prema obrascu austrijskeykameralne takse. Svi znaci govore, da je kod toga svoj postupak u tolikoj meri akomodirao rezultatima kameralističkog računa, da je dobio gotovo posvema jednak rezultat. Pošto kameralna taksa operira sa ophodnjom, Huf nagi je smatrao da mora i on interpolirati ophodnju, iako na drugom mestu tvrdi da je ophodnju ili relativnu starost u prebirnoj šumi veoma teško odrediti. Pokušavao je tu nametnutu ophodnju skratiti koliko je mogao, ali ipak je i kod ophodnje od 150 godina dobio kao rezultat veoma visoku »normalnu drvnu zalihu«. Ovo su momenti koji su taksatora silili da se akomodira postojećim propisima. Pored toga treba upozoriti na još jedan momenat, a to je neki naročiti, rekli bismo bezdušni odnos uređivača spram šume kao biološke zajednice. Taksator često puta više veruje apstraktnim normama, koje je sam deducirao iz kompleksa prirodnih pojava, no što se interesira za kompleksnu pojavu šume sa svim njezinim normiranim i nenormiranim komponentama. Samo neke vrste zanešenjaštvo i šlepa vera u apstraktne matematičke formule može da dovede do toga, da se u tolikoj meri izgubi iz vida stvarnu šumu. U uređajnim elaboratima kočevskih šuma su biološka pitanja bez sumnje najmanje obrađena, taksator je pokazivao najmanji interes baš za ta pitanja. Da bismo mogli upoređivati Hufnaglov način uređivanja prebirnih šuma za uređivanjem po kontrolnoj metodi, neka mi bude dozvoljeno da opišem prvi primer primenjivanja tih načela na uređivanje šuma u Slovenij i. Ovaj primer je interesantan zbog toga, što njegov osnivač nije šumarski stručnjak po zvanju i školovanju, već bankovni činovnik, poreklom seljački sin iz Notranjske, gde su najlepše seljačke prebirne šume u Sloveniji. Godine 1909 kupio je u Lehnu na Pohorju šumski posed u površini od 185 ha. šuma je bila je u vrlo lošem stanju, jer ju je bivši — prezaduženi — posednik suviše isekao. Da bismo bolje shvatili budući razvoj ovog šumskog gazdinstva moramo uzeti u obzir dve stvari. Posednik, poreklom seljački sin, je još kod svoje kuće naučio kako treba postupati sa prebirnom šumom. U trgovačkoj školi je stekao znanje iz opšte ekonomike i knjigovodstva. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Na temelju svoje komercijalne naobrazbe i prakse zahtevao je potpuni pregled o svom imovinskom stanju. Zato je šumski kompleks od 185 ha podelio na 15 parcela u površini od 6 ha pa do 25 ha, već prema konfiguraciji terena. Inventarizaciju drvne zalihe je izveo prema tim parcelama, koje bismo mogli nazvati ođelenjima. Punom klupacijom je izmerio sva stabla iznad 13 cm promera. Promer nije merio u visini 1,30 već 2 m iznad zemlje. Prva inventura je bila izvedena 1909 godine a ponovljena je 1919, 1928, 1938 godine. Poslednja inventarizacija je izvršena 1949 godine, kada je taj posed na osnovu agrarne reforme prešao u državno vlasništvo te je sada u upravi Instituta za šumarstvo. Bivši vlasnik je sada vođa pokusne stanice. Kao knjigovođa je bio Pogačnik naučen, da je knjižio svaki tekući poslovni događaj. Zato knjiži po ođelenjima i prema promerima svako stablo, koje je posečeno u pojedinim godinama. Svaki trgovac i uopšte svaki poslovni čovek znade, da tekuće knjigovodstvo ne može da pruži potpunoma tačnu sliku o imovinskom stanju. Takvu sliku može da daje jedino godišnji bilans u vezi sa inventarizacijom. Pošto u šumarstvu nije moguće svake godine inventarizirati drvne zalihe, jer treba razmak između pojedinih bilanca rastegnuti. Pogačnik se je u glavnome pridržavao desetgodišnjeg roka. Upoređivanjem dviju uzastopnih inventarizacija i uzimanjem u račun korišćenja u međuvremenu, može se dobiti pregled o uspehu poslovanja, u konkretnom primeru o uspehu gazdovanja sa šumom. Obrazac za godišnji tekući prirast: z = 2 Z7__Yi j e u kon n kretnom primeru konstruisan ne na temelju dendrometrijskih, već na temelju opšte ekonomskih kalkulacija. Napominjem da je Pogačnik sastavio svoje originalne tablice drvnih masa prema promerima u visini 2, m koje daju korisnu drvnu masu. Te tablice nije kasnije men jao. Vrednost i upotrebljivost rezultata je donekle umanjena time, što kod pojedinih inventarizacija nije uvek uzimao istu polaznu tačku. Godine 1909 su izbrojena i izmerena sva stabla iznad 13 cm promera. U godinama 1919 i 1928 su izmerena samo stabla iznad 25 cm promera, a 1938 su merena od 15 cm na više. Zbog toga imamo neprekinutu sliku o razvoju sastojina samo za drvnu masu sa promerom iznad 25 cm. Radi tačnijeg pregleda dajem nekoliko podataka za odelenje III. koje treba smatrati tipičnim za čitav posed. Ovo odelenje je bilo pre 1909 godine prekomerno isečeno, tako da je kod prve inventarizacije drvna zaliha stabala, čiji je promer bio veći od 25 cm (u visini 2, — m), bila samo 47,46 m3 po ha. Drvna masa stabala sa promerom od 13—25 cm promera je iznosila 50, — m3 po ha, ukupno dakle 97,46 m3 po ha. Donja tabela prikazuje daljnji razvoj ove sastojine. Svi podaci o masama se odnose na drvnu masu stabala iznad 25 cm promera i to na jedinici površine, to je na 1 ha. 62 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Prosečno Tekući Godina inverta-Drvna zaliha Trajanje periode poseceno godišnji rizacvje m3/ha godina godišnje prirast m3/ha m3/ha 1909 47,46 1919 99,56 10 1,58 6,79 1928 124,47 9 5,33 8,10 1938 149,70 10 5,92 8,44 1949 241,60 11 2,72 11,07 Držim da će svako priznati, da je u 40 godina postignut upravo odličan uspeh. Podrobnim proučavanjem sastojinskih prilika dolazimo do zaključka, da je t. zv. »ekonomska zaliha« u glavnome već postignuta ali je moguće postići još bolji raspored stabala u sastojini. Zbog toga je opravdano očekivanje, da će se prirast još nekoliko povećati. Danas se seče na posedu u površini od 185 ha prosečno oko 2.000 ms godišnje, a da je kod toga potrajnost potpunoma osigurana. Pitamo se, na koji način je gotovo devastirana šuma u toku 40 godina posvema regenerirana i daje tako visoke potraj ne prihode? Osnovni razlog svakako nije u tome, što je u toj šumi zavedeno .gazdovanje prema načelima kontrolne metode, već je u tome, što je posednik strpljivo i sa puno razumevanja pratio razvoj sastojine te je preduzimao sve uzgojne mere u cilju da se omogući slobodan razvoj prirodnih proizvodnih snaga. Kroz 40 godina nije poseceno nijedno stablo koje nije sam doznačio. Nijedno stablo nije bilo poseceno zbog toga što mu je bio neki Sortiment potreban. Sve doznake su vršene prema načelu: Ukloni iz šume ona stabla koja smetaju u rastu boljem stablu. U toj relativno maloj šumi izgrađeno je tokom 40 godina preko 12 km šumskih puteva. Mada osnovni razlog uspeha leži u sferi šumarskog rada, ipak je nesumnjivo, da je primena načela kontrolne metode mnogo k tome doprinela. Dala je podstreka da su se gospodarske mere dosledno provodile, pokazala je uspehe ili neuspehe pojedinih mera. Kao u svakom drugom gospodarstvu tako je i u šumskom potrebno, da se pomoću knjigovodstva prate poslovni događaji i to ne samo oni koji se mogu izraziti u novčanim iznosima, već i promene u naturalnim pokazateljima. Kontrolna metoda uređivanja prebirnih šuma po mojem nije samo neki naročiti način uređivanja šuma, već je pre svega specifično šumarski metod računanja uspeha u gospodarenju. Kontrolni metod nije sam po sebi toliko interesantan, nego je važan kao pomoćno sredstvo koje treba da nam olakša postignuće ovih šumarsko privrednih ciljeva: a) Poznavanje faktičnog (tekućeg) prirasta u našim prebirnim šumama. Ovaj cilj nećemo postići, ako budemo osnovali nekoliko pokusnih stanica, izlučili nekoliko pokusnih površina. Naša privreda i naša šumarska politika traže masovne podatke, kakve nam može dati samo taksacija, kada bude u većoj meri upotrebljavala kontrolni metod. b) Poznavanje prirasta, odnosno mogućnost da se prati razvoj prirasta, ujedno je i preduslov za sistematsko preduzimanje mera za |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 10 <-- 10 --> PDF |
njegovo povišenje. U prebirnim šumama su date mogućnosti, da se uzgojnim merama i pravilnim doznačivanjem stabala u velikoj meri poveća prirast. Gornji primer nam pokazuje, kako je prirast u toku 40 godina gotovo utrostručen. U knjizi Miletića: »Osnovi uređivanja prebirnih šuma« je naša šumarska struka dobila veoma potreban priručnik za sva pitanja tehnike uređivanja prebirnih šuma kao i za svu problematiku u vezi sa tim pitanjima. Jedino mi se čini, da bi bilo potrebno, da se je autor osvrnuo i na radove ing. šurića i na njegova uputstva, jer su imala velik praktičan utjecaj na formiranje državnih prebirnih šuma. No i pored toga nije mi poznata nijedna knjiga na bilo kojem jeziku, koja bi toliko duboko zahvatila svu problematiku prebirnih šuma. Držim da bi tu knjigu morao nabaviti svaki šumar, koji ima posla sa prebirnim šumama. Ipak mi se čini, da bi citirana knjiga bila još mnogo bolja, ako se ne bi u tolikoj meri osećao uticaj Hufnaglovih teorija. Možda sam subjektivan, ali na svaki način sam iskren, kada tvrdim, da sam kod studija ove knjige neprestano imao osećaj, kao da je Huf nagi onaj sudija koji autoritativno ocenjuje sve teorije i metode uređivanja šuma. Rezultati Hufnaglovog rada u Sloveniji nikako ne opravdavaju ovakav stav. Njegov uticaj je bio u prošlosti suviše jak te je kočio u mnogom pogledu naprednije tendencije u šumarstvu. Nemamo nikakvog razloga da takav uticaj produžujemo i u budućnost. Stav u pogledu upotrebljivosti kontrolnih metoda, kojeg zauzima Miletić, je po mom i suviše sličan onome, kojeg je zauzimao Hufnagl. Pre svega navodi analogno kao Hufnagl, da se ovaj metod ne može upotrebi ti za veće šumske komplekse. U vezi s tim je interesantan razvoj koji su prešli neki bivši feudalni veleposedi na teritoriji Slovenije. Kao što je poznato, Hufnaglov uticaj nije se protezao samo na kočevske šume, već je on bio stručni savetnik svih veleposednika, koji su imali šume na Kršu. Pre svega su to Schönburg-Waidenburg i Windischgraetz, čiji su bili šumski kompleksi Snežnik, Javornik, Hrušica i t. d. I ovi poseđi su bili fideikomisi. Kod prvog uređenja je utjecaj Hufnaglovih teorija toliko očit, da se morao pitati da li nije i lično sarađivao kod sastava tih elaborata. No kasniji razvoj ide drugim pravcem. Kod snimanja sastojina načelno su odbacivali metode primernih površina, već su se služili punom klupacijom u cilju utvrđivanja drvne zalihe. Sem toga se na tim posedima vodila stroga evidencija o posečenim stablima po odeljcima i godinama. Nekako samo po sebi došlo je do toga, da su postepeno preuzeli načela kontrolnog metoda. Iako su u elaboratima još uvek figurirale Huf naglo ve formule za određivanje potraj nog etata, ipak se je sve veća pozornost posvećivala prirastu, koji je izračunan po kontrolnoj metodi. Smatram da ne stoji tvrdnja, da se kontrolni metod ne može upotrebljavati u većim šumskim kompleksima. Prirodno je da moramo i kod kontrolnog metoda razlikovati viši ili niži stepen preciznosti intenziteta gazdovanja. Tvrdi se dalje, da je kontrolni metod težak i skup. U Sloveniji smo u zadnjim godinama organizovali veći broj ekskurzija na pokusnu stanicu u Lehnu, kojom upravlja drug Pogačnik. Cilj ovih ekskurzija jeste, da se u prirodi pokažu metode gazdovanja prema kontrolnoj metodi. Od učesnika takvih ekskurzija više puta čujemo pri 64 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 11 <-- 11 --> PDF |
medbe, da nije neka naročita umetnost urediti šume prema kontrolnoj metodi. Glavno je da se pravilno doznačuju stabla za seču. Držim da imaju ti kritičari pravo. Po mojem je kontrolna metoda najjednostavniji način uređivanja šuma. Osnovna načela su toliko jednostavna, da ih može shvatiti i manje školovano stručno osoblje. I u pogledu troškova smatram da nisu preterani. Glavni i najveći trošak se sastoji u troškovima inventarizacija. Predamnom su podaci o punoj klupaciji kočevskih šuma u godini 1952. Kako je već rečeno te su šume veoma slične šumama poluprašumskog karaktera. Klupirana su sva stabla iznad 15 cm prsnog promera na površini 2.814 ha. Kod toga je utrošeno 1626 radnih dana, a ukupan trošak je iznosio 396.956 Din ili 141 Din po ha. Na jednog zaposlenog radnika uključno sa vođom manuala otpalo je na dan od 1,48 ha pa do 2,40 ha, već prema terenskim prilikama. Ako predpostavljamo, da je puna klupaža potrebna svakih 10 godina, onda otpada na hektar i godinu trošak od 14 dinara. Kod provađanja pune klupaže se troši u veoma maloj meri kvalifikovana radna snaga. Inženjersko osoblje je uposleno jedino kao kontrolno. Svu pažnju i brigu treba posvetiti pitanju izbora radnih ekipa. Ne traži se veliko znanje, ali se traži apsolutna pouzdanost. Prema našim iskustvima je najbolje, da se za vođe manuala kod klupacije postavi u pravilu dobre lugare, kojima treba priznati poseban terenski doplatak. Službenik, koji je u trajnom službenom odnosu, ima mnogo jači osećaj odgovornosti. Najbolje bi bilo, kada bi isti organi, koji vode klupaciju, vršili i doznaku stabala, jer su prilikom brojanja stabala do u tančine upoznali sastojinu. Nije potrebno niti je korisno, da se inventarizacija šuma izvrši najednom na velikim površinama. Po mojem mišljenju mnogo je bolje da se jedne godine klupiraju samo oni odeljci, koji iduće godine dolaze do seče. Konačno sam mišljenja, da bi bilo veoma korisno, kada bismo u celosti prihvatili Biolleyev »tarif fix«, a za svaki odeljak određivali vrednost silve u kubnim metrima. ÜBER KONTROLLMETHODEN Zusammenfassung Autor sucht Erklärung warum die Einrichtung der Plenterwälder nach der Kontrollmethode in Jugoslavien so wenig Verbreitung gefunden hat. Als Ursache bezeichnet er einerseits die ungenügende Entwicklung des staatlichen Einrichtungs-und Verwaltungsdienstes, anderseits aber auch die Tatsache, dass namhafte Autoritäten der Forsteinrichtung Gegner diser Methoden waren. Darunter ist vor Allem Dr. h. c. L. Hufnagl zu nenne, welcher im Einrichtungselaborat für die Wälder der Herrschaft Gotsche seine Theorien in die Tat umsetzte und anderseits als Generalgüterdirektor die Verwaltung derselben über 40 Jahre leitete. Autor ist der Ansicht, dass H. durch Anwendung der Gesetze des schlagweisen Normalwaldes die Natur des Plenterwaldes ergründen und meistern wollte. In seinem Einrichtungsoperate finden wir Vorschriften, die sich in der Folgezeit als SGhlädlich erwiesen. Bei der Hiebssatzberechnung schrieb er die Erhöhung des Holzvorrates vor, obwohl Tausende |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 12 <-- 12 --> PDF |
von überalten und siechenden Stämmen einen energischen Eingriff verlangten, um den jüngeren, lebensfrischen Bäumen Lebensraum zu sichern. Solche Vorschrift ist direkte Folge der Art, wie er den Normal vorrat — aus den Etragstafeln — berechnete. Einseitige Bevorzugung der rein kaufmänischen Interesse ist aus folgender Vorschrift ersichtlich: »Man kann und soll dort schlagen, wo das Holz einen Käufer findet. « Die Vernachlässigung der Bestandespflege und Missachtung der biologischen Natur des Plenterwaldes in der Vergagngenheit ist die Ursache, dass diese Wälder heute einen schweren waldbaulichen und transporttechnischen Problem darstellen. Als Gegenstück dazu berichter Autor über die Entwicklung des Waldes von E. Pogačnik in Lehen auf Pacherngebirge, welcher als erster in Slovennien — schonn im Jahre 1909 — auf Grundsätzen der Kontrollmethode eingerichtet wurde. Vor 40 Jahren ein ausgeplünderter Bauernwald mit Zuwachs etwas über 4 m3/ha jährlich, gibt heute einen dauernden Ertrag von über 11 nrVha. Nicht die Kontrollmethode als solche, sondern die intensive und sachgemässe Bestandspflege hat diesen Erfolg verursacht, doch auch die dauernde Kontrolle hat dabei eine wichtige Rolle gespielt. Autor behauptet, dass die Einrichtung der Wälder nach der Kontrollmethode weder schwierig noch besonders teuer sei. Um dies zu bekräftigen, gibt er einige Angaben über erzielte Durchschnittsresultate und Kosten bei den Einrichtungsarbeiten in 1952 in Slovenien dar. TABELE MASA v. LAER-SPIECKER Ing. S. šurić nakladi J. D. Sauerländelrs Verlag, Frankfurt a/M 1951. god. izažla U je knjiga pod originalnim naslovom »Massenberechnungstafeln zur Ermittlung von Vorrat und Zuwachs von Waldbeständen«. Pisci su Wilhelm von Laer i dr. Martin Spiecker. Drvne mase sastojina računaju se po debljinskim stepenima ili po debljinskim razredima na dva načina, i to: a) da se broj stabala jednog stepena odnosno razreda umnoži sa masom stabla tog stepena, odnosno sa masom srednjeg stabla tog razreda; b) da se kružna ploha temeljnice debljinskog stepena ili razreda umnoži sa oblikovisinom tog stepena ili razreda. Prema tome da li se masa računa iz broja i mase pojedinog stabla, ili iz kružne plohe temeljnica i oblikovisine, upotrebljavaju se tabele masa ili tabele oblikovisina. Tabele masa sastavio je Spiecker, a tabele oblikovisina v. Laer. Kako su imali isti sistem obrade i analogan način primjene, to su tabele zajednički izradili i izdali u jednoj knjizi. Knjiga ima ove dijelove: A) Računanje drvne zalihe. Sadrži uputstva za upotrebu tabela za ove glavne vrsti drveta: bukva, hrast, smrča, bor i jela. Tabele |