DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 4 <-- 4 --> PDF |
sliku o ćelom pitanju. On je prvi uredio kočevske šume, koje su tada bile vlasništvo Auersperga. Te šume leže na izrazitom kraškom terenu. Nije dan se šumarski stručnjak koji oseća odgovornost pred budućnošću ne može oteti pitanju, kako bi se moglo sprečiti pretvaranje ovih šuma u kraške goleti. Seče na golo zbog toga uopšte ne mogu da dođu u obzir. Pa i postupne seče, oplodni način seča u takvim prilikama pretstavlja suviše riskantan pothvat. Nije preostalo ništa drugo nego ove šume treti rati kao neke vrste zaštitnih šuma, u kojima su dozvoljene samo prebirne seče. Prebirni način gazdovanja je prema tome bio uveden zbog toga, što drugog izlaza nisu našli. Huf nagla je pripala teška i odgovorna dužnost, da nađe način, kako bi se ove šume uključile u redovno gazdovanje, da sastavi uređaj ni elaborat za kočevske šume. Pošto su bili odbačeni prethodni pokušaji, da se ove šume urede prema šestarskim metodama, počeo je sa radom u godini 1890, a elaborat je dovršen u godini 1892. Na svaki način je pri tome izvršen velik pionirski rad. On je lično u vezi sa tim radovima razvio svoja stručna naziranja i stvorio svoju teoriju uređivanja prebirnih šuma. Uza sve to za njega je ostala normalna šuma — normalna gospodarska jedinica jednodobnih šuma — ishodište njegovih teorija i osnovni kriterij za rešavanje problematike prebirnog gazdovanja. Komparativna analiza teorije normalne jednodobne šume te prebirne šume u svetlu Hufnaglovih ideja pružila bi nam veoma interesantne zaključke. Tako je na pr. zanimljivo pitanje, zašto Huf nagi prelazno vreme (temp de passage) ne naziva tim imenom, već imenom »relativne starosti «. Iako se je na jednoj strani odrekao upotrebe dobnih razreda, njega ipak interesira koliko su pojedini debljinski razredi stariji jedan od drugoga. Ti njegovi debljinski razredi u stvari nisu ništa drugo nego maskirani dobni razredi, koji se odlikuju time, što im trajanje nije unapred određeno, već je dužina određena vremenom koje je potrebno da stablo preraste iz jednog debljinskog razreda u viši. Dakle koliko imamo debljinskih razreda, toliko imamo u stvari dobnih razreda, koji međusobno nisu jednaki u pogledu dužine trajanja. Pa i način određivanja prinosa prebirne šume vuče svoje poreklo iz teorije jednodobne normalne šume. Huf nagi polaže veliku pažnju tačnom određivanju trajanja ophodnjice. Prema savremenom shvatanju je dužina obhodnjice ovisna od toga, kada nastaje potreba da se čovek umeša u prirodnu utakmicu drveća za svetlošću. Dužinu ophodnjice prema tome određuje čisto biološko uzgojni momenat. Drugi je momenat ekonomske prirode: dužina ophodnjice je ovisna od mogućnosti izvoza, dakle od mreže šumskih prometnih sredstava. Nijedan od gore pomenutih momenata nije bio odlučan za određivanje Huf naglo ve vezane ophodnjice, već su za njega bili merodavni jedino princip stroge godišnje potrajnosti i mogućnost kontrole te potrajnosti. Kao što se kod seštarslih metoda seče upravljaju prema dobnim razredima, tako se prema t. zv. prvoj Hufnaglovoj metodi seča upravlja prema debljinsldm razredima — maskiranim starosnim razredima. Seče se zrelosni razred, čim se je formirao. Mogli bismo nastaviti sa teoretskim ispitivanjem i u upoređivanjem, ali držim da je važnije da našu pažnju usmerimo jednim drugim pravcem. U Sloveniji se ne moramo ograničiti na teoretsku kompilaciju Hufnaglovih stručnih knjiga, već imamo mogućnost da promatramo rezultate |