DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 5 <-- 5 --> PDF |
njegovog praktičnog rada. Na našim terenima se nalaze šume, kojima je on odredio smernice gazdovanja, i sa kojima je kasnije kao generalni direktor upravljao. Mi možemo proučavati šume, kojima je on udario svoj pečat i možemo iz toga izvoditi potrebne zaključke u pogledu upotrebljivosti njegovih metoda uređivanja prebirnih šuma. Proučavanje Huf naglo vih uređaj nih elaborata je vanredno interesantno. Širina njegovih koncepcija, sjajan stil, duboko shvatanje opšte ekonomske problematike mora da zadivi svakog stručnjaka. I na užem području šumarske tehnike je bio ispred svojih savremenika. Njegova metoda utvrđivanja tekućeg prirasta u prebirnim šumama još i danas je posvema savremena. Jedino bi mu se moglo prigovoriti, da se zadovoljavao sa suviše malenim brojem primernih stabala. Iako se ne moramo slagati sa njegovom teorijom relativne starosti prebirnih sastojina, ne možemo poricati zanimljivost njegove zamisli. No pored svih tih i još mnogih drugih prednosti nailazimo i na shvatanja, koja ne možemo prihvatiti. Nabrojit ću nekoliko podataka o ureditvenom elaboratu za šume gospodarske jedinice, »Goteniško pogorje« u površini 6.787 ha. U poznatom obrascu, koji označuje t. zv. prvu Hufnaglovu metodu, određuje se godišnji prinos ili etat na taj način, da se odredi drvna masa najvišeg, to je zrelosnog razreda i pored toga drvna masa stabala koja se izluče u pojedinim nižim debljinskim razredima. Iz toga bismo mogli zaključiti, da uređivač predviđa, da će se etat sastojati iz stabala, koja pripadaju svim debljinskim razredima. Međutim to nije slučaj. Uređaj ni elaborat propisuje, da se kao glavni etat imaju šeći samo zrela stabla, to je četinari preko 50 cm, a lišćari preko 40 cm prsnog premera. Administrativnim propisima je bilo određeno, koji se najniži promeri smeju doznačivati. Ti faktično dozvoljeni promeri bili su za bukvu 46 cm, za jelu 56 cm. Drvna masa je bila razvrstana u debljinske razrede i to: I. dob. razred 15 — 29 cm II. „ „ 30 — 39 „ III. „ „ 40 — 49 „ IV. „ „ 50 — 80 „ Stabla iznad 80 cm promera nisu uzimana u račun niti kod obračuna masa niti u posebnoj sečnoj osnovi. Takvih je stabala bilo vrlo mnogo, jer su kočevske šume u to vreme bile u fazi prelaza iz prašume u uređenu gospodarsku šumu. U pomenutoj gospodarskoj jedinici bilo jeizbrojeno preko 10.000 ovakovih predebelih stabla jele. Treba podvući činjenicu, da uređaj ni elaborat ne sadrži nikakvih propisa u pogledu seče ovih stabala, koja su zasenjivala stabla nižih. debeljinskih razreda, a u isto vreme sve su više propadala u kvalitetu. Huf nagi se posvema pridržava razlikovanja seče na glavne i međutimne užitke. Glavne ili redovne seče, za koje se obračunava etat, zahvataju. stabla zrelosnog razreda. U prorede uvrštava sva stabla iznad 80 cm promera kao i stabla nižih debljinskih razreda, koja se izlučuju iz pojedinih debljinskih razreda. Za redovne ili glavne seČ3 bile su sastavljene osnove, obračunan je etat, te su vršene revizije u godinama 1912 i 1930. |