DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Prosečno Tekući Godina inverta-Drvna zaliha Trajanje periode poseceno godišnji rizacvje m3/ha godina godišnje prirast m3/ha m3/ha 1909 47,46 1919 99,56 10 1,58 6,79 1928 124,47 9 5,33 8,10 1938 149,70 10 5,92 8,44 1949 241,60 11 2,72 11,07 Držim da će svako priznati, da je u 40 godina postignut upravo odličan uspeh. Podrobnim proučavanjem sastojinskih prilika dolazimo do zaključka, da je t. zv. »ekonomska zaliha« u glavnome već postignuta ali je moguće postići još bolji raspored stabala u sastojini. Zbog toga je opravdano očekivanje, da će se prirast još nekoliko povećati. Danas se seče na posedu u površini od 185 ha prosečno oko 2.000 ms godišnje, a da je kod toga potrajnost potpunoma osigurana. Pitamo se, na koji način je gotovo devastirana šuma u toku 40 godina posvema regenerirana i daje tako visoke potraj ne prihode? Osnovni razlog svakako nije u tome, što je u toj šumi zavedeno .gazdovanje prema načelima kontrolne metode, već je u tome, što je posednik strpljivo i sa puno razumevanja pratio razvoj sastojine te je preduzimao sve uzgojne mere u cilju da se omogući slobodan razvoj prirodnih proizvodnih snaga. Kroz 40 godina nije poseceno nijedno stablo koje nije sam doznačio. Nijedno stablo nije bilo poseceno zbog toga što mu je bio neki Sortiment potreban. Sve doznake su vršene prema načelu: Ukloni iz šume ona stabla koja smetaju u rastu boljem stablu. U toj relativno maloj šumi izgrađeno je tokom 40 godina preko 12 km šumskih puteva. Mada osnovni razlog uspeha leži u sferi šumarskog rada, ipak je nesumnjivo, da je primena načela kontrolne metode mnogo k tome doprinela. Dala je podstreka da su se gospodarske mere dosledno provodile, pokazala je uspehe ili neuspehe pojedinih mera. Kao u svakom drugom gospodarstvu tako je i u šumskom potrebno, da se pomoću knjigovodstva prate poslovni događaji i to ne samo oni koji se mogu izraziti u novčanim iznosima, već i promene u naturalnim pokazateljima. Kontrolna metoda uređivanja prebirnih šuma po mojem nije samo neki naročiti način uređivanja šuma, već je pre svega specifično šumarski metod računanja uspeha u gospodarenju. Kontrolni metod nije sam po sebi toliko interesantan, nego je važan kao pomoćno sredstvo koje treba da nam olakša postignuće ovih šumarsko privrednih ciljeva: a) Poznavanje faktičnog (tekućeg) prirasta u našim prebirnim šumama. Ovaj cilj nećemo postići, ako budemo osnovali nekoliko pokusnih stanica, izlučili nekoliko pokusnih površina. Naša privreda i naša šumarska politika traže masovne podatke, kakve nam može dati samo taksacija, kada bude u većoj meri upotrebljavala kontrolni metod. b) Poznavanje prirasta, odnosno mogućnost da se prati razvoj prirasta, ujedno je i preduslov za sistematsko preduzimanje mera za |