DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1953 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Resume L´ auteur expose les resultats de ses recherches sur certains proprietes physi ques et mecaniques du bois du sapin de Douglas (Pseudotsuga taxifolia var. viridis Asch, et Gr.). Les experiences sont effectuees a F Institut de la technologie du bois de la Faculte agronomique et forestiere ä Zagreb (Directeur Prof. Dr. Ing. Aleksan dar Ugrenović). Dans F introduction F auteur expose en quelques mots le but de ses recherches et a note les recherches qui sont effectuees jusq´a present sur les proprietes techni ques du bois du sapin de Douglas. Dans le second chapitre F auteur a decrit la region, le choix des materiaux et les caracteristiques de peuplements. Les recherches ont ete faites sur le 5 tiges. Pour etablir la largeur de couches annuelles, la zone du bois d´ ete, le poids specifique nominal et la retractibilite lineale et volumetrique on servit 62 eprouvettes. Le poids specifique du bois sec ä F air on ete obtenus par des experiences faites sur 197 eprouvettes, le poids specifique de siccite absolue ont ete obtenus par des experiences faites sur 196 eprouvettes. La compression axiale est examinee sur 135 eprouvettes, la flexion stataque sur 67 eprouvettes et la resilience sur 65 eprouvettes. Le nombre total des eprouvettes est 587. Les resultats de recherches sont les suivantes: 1. La largeur du couches annuelles 1,38 . . . 3,53 . . . 10,00 mm, la pourcentage de la zone du bois final 27 ... 7,7 .. . 72%. 2. Le poids specifique a) ä F etat sec ä F air 0,442 ... 0,590 . . . 0,787 g/cm3, b) ä V etat completment sec 0,419 . . . 0,564 . .. 0,769 g/cm3, c) nominal 0,402 . . . 0,486 . .. 0,593 g/cm3. 3. La retractibilite est radiale 4,24 ... 5,70 . . . 7,46% tangentielle 5,00 . .. 8,65 . .. 11,09%, volumetrique 9,78... 14,39... 18,38%. 4. La relation moyenne entre la retractibilite et le poids specifique nominal est ov =29,6 tn. Les coefficient de la retractibilite sont: radial 0,19, tangentiel 0,29 et volumetrique 0,49. 5. La retractibilite jusq´a F humidite du bois sec ä F air est radiale 2,27. .. 3,33... 4,46%, tangentielle 2,64... 5,11... 6,45% et volumetrique 5,78... 8,67... 10,63%. 6. La compression axiale est 374. .. 559 . . . 816 kg/cm2, la flexion statique 1001 . . . 1302 . .. 1808 kg/cm2, et la resilience 0,369 . .. 0,793 .. . 1,460 mkg/cm2. DVOULAZNE DRVNOGROMADNE TABLICE ZA POLJSKI JASEN Ing. B. Emrović, Zagreb Naša šumarska praksa služi se njemačkim drvnogromadnim tablicama publiciranim uGrundner-Schwappac h1-ovoj zbirci. U toj zbirci nema međutim tablice za jasen, pa smo redovno prinuđeni da upotrebimo tablice za hrast. Upotrebom tih tablica dobivaju se prosječno za cea 20% previsoki rezultati. Posljedica je to različitog oblika donjeg dijela debla kod jasena i kod hrasta. Podnožje debla (pridanak, žilište) slično je prikraćenom neiloidu. Taj neiloidični dio je kod hrasta relativno kratak, pa deblo kod prsne visine (1,3 m iznad tla) već ima oblik valjka ili paraboloida, a pad promjera je relativno malen. Kod jasena taj neiloidični dio — ili čunjasti dio koji se nadovezuje na podnožje — ide vrlo visoko (2 do 3 metra). Kod jasena pad promjera od 1,3 m do 2,3 m iznad tla iznosi vrlo često i do 10 centimetara. Radi toga mjeri se katkada promjer ne u prsnoj visini već u visini 2 m iznad tla, pa se sa takovim promjerom |
| ŠUMARSKI LIST 3/1953 str. 13 <-- 13 --> PDF |
i sa totalnom visinom uz upotrebu hrastovih tablica navodno mogu dobiti relativno dobri rezultati. Dobro bi bilo kad bismo imali specijalne dvoulazne tablice za jasen koje bi bile izrađene na temelju naših podataka. Bivše direkcije šuma u Vinkovcima, Gradiški iSr. Mitrovici sekcionirale su jasenova stabla, ali se taj materijal koristio samo za izradu jednoulaznih tablica. Takove su tablice koje je publicirao Lj . Markov i ć2 (šum. list 1931 str. 625—640). Materijal po kojem su izrađene te tablice nažalost nije publiciran; iz članka se jedino može konstatirati da je bilo 78 jasenovih stabala sa područja Lipovljana, 248 stabala iz Jasenovc a i jedna neiskazana količina stabala iz Trstike . Ovdje donesena tablica (tabela 2) izrađena je na temelju 162 modela jasenovih stabala izmjerenih na području fakultetske šumarije L ipovl j an i u godini 1951/52. Broj modela je dakako premalen, a osim toga izmjerena su stabla uzeta iz uskog područja (iz 4 odjela). Prema tome te tablice imaju značaj prvog pokušaja, a kasnije će se poboljšati novim izmjerama.* Stabla su sekcionirana na 2 metra. Kubatura modela određena je grafičkim i računskim putem. Prve dvije sekcije kubisane su grafički tako, da su visinama promjera kao apscisama nanesene pripadne kružne plohe kao ordinate. Tako dobivene točke spojene su glatkom krivuljom, a površina ispod te krivulje ( = kubatura) određena je planimetriranjem. Ostale sekcije kubisane su računski po Huberovoj formuli. Uzeta je uobzir drvna masa krupnog drva (deblje od 7 cm). Visina panja određena je kao Yz prsnog promjera. Visina je totalna visina od površine tla do vršnog pupa. Izjednačenje podataka provedeno je računskim putem (metoda najmanjih kvadrata) uz upotrebu Schumacher´-ov e logaritamske formule. log M = a + b log d + c log h Dobiveni rezultati korigirani su još po M e y e r4-ovoj metodi.** U tabeli 1 iskazana je struktura materijala koji je poslužio kao baza za izradu tablica. U tabeli 3 donesena je usporedba sa podacima Lj . Markovića-i sa podacima Schwappac h-ovih dvoulaznih tablica za hrast. Markovićevi su podaci za cea 7% (tabela 3 — Prosječno) preniski, a ta razlika je i još nešto veća ako se uzme u obzir, da se Ma r- k o v i ć e v i podaci odnose na drvnu masu deblju od 4 cm — dok se naša tablica odnosi na krupno drvo (deblje od 7 cm). Razlog tome može biti taj, što je 162 modela premalen broj, ali može biti i u tome da su Markovićev i podaci netočni uslijed premalog broja modela debljih od 30 cm — kako to sam autor napominje. S c h w a p p a c h-ove tablice za hrast daju otprilike za cea 20% previsok rezultat. * Dobro bi bilo kad bi modeli za nadopunu tih tablica bili sa svih terena na kojima pridolazi poljski jasen ili barem sa svih terena u dolini Save. Šumarije i Šum. gospodarstva, koja žele da te tablice budu izrađene i na temelju modela sa njihovih terena, mogla bi izvršiti izmjere ili iskoristiti već gotove izmjere i dostaviti ih Zavodu za dendrometriju . poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu. Korisno bi bilo da se zainteresirani po toj stvari prethodno dogovore sa Zavodom, kako bi izmjere bile jednoobrazne. ** Terenske poslove obavilo je osoblje Lipovljani. Laborantske poslove (crtanje, planimetriranje; rad sa računskom mašinom) obavili su studenti šumarstva Radaković Des a, Pečovnik Vlado i Domaćin Ante. 115 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1953 str. 14 <-- 14 --> PDF |
TabaJa i l^k li-, IS 16-20 21-2S 26-30 31-35 36-40 4/-45 46-30 51-SS 56-60 61-6S 66 L 1*,1S 1 1 16,17 18,19 -1 1 2 20,21 1 2 3 22,23 -2 2 24,25 --2 3 1 1 7 26,27 --1 2 5 3 3 1 ----15 28,29 ----7 12 10 2 ----31 30,31 ---2 3 15 12 9 7 ---*8 52,33 --— -1 6 a 7 8 10 1 1 40 34,35 --— --1 ´t- 7 1 --13 ž 2 5 * 7 17 38 is 19 22 11 1 1 162 - d Lipovljani h M,\M,\ M, Jasenovac h M, Mt M, h Trstika Mi M2 M, h Prosjeino Mi M, »3 cm m m» m m´ m m´ m m> 1lt 15-0 0.11 0.09 0.11 175 0.12 0.H 0.12 16.3 0.11 0.10 0.12 16 16.8 0.15 0.1* 0.16 18.6 0-16 0.16 0-17 17.7 0 15 0.15 0.17 178 0-15 0.15 O.17 18 18.1 020 0.19 0.22 19.5 0.22 0.21 024 19.7 0 19 022 0.25 19.1 0.20 0.21 0.2* 20 19 * 025 026 030 20.3 029 0.28 032 21.3 027 029 0.33 203 027 028 0-32 22 20.6 0.32 0.33 039 211 0.37 0.3* 0*0 22.5 035 037 0.43 211 033 0.35 0.U1 24 21-6 0-1*0 0*2 0*9 21.9 0.*7 0. 4} 0-50 23 5 0.44 O.Vf 0 54 224 OMU 044 0.51 26 22.6 0*8 0.52 0.61 22.6 056 052 0-61 24.4 ost, 0.57 0.66 232 053 034 063 28 23.6 0.58 0.63 07* 231 067 061 072 252 Oft OM 0-19 240 063 064 0-16 30 2*5 0.69 075 0.89 23.7 0.78 012 0 86 25-9 0.76 Oil 0.9* 24.7 074 075 090 52 25.4 0.81 0.89 1.06 2*3 0-91 0.04 1.01 265 0.90 Oil, 1-10 25 3 0.87 0.88 105 34 26-2 0.9* 1.0* 1.23 2*9 1.05 098 116 211 1.05 IM 1-2S 24.0 1.01 103 1.22 36 269 1.06 1-20 1*2 25* 1.20 1.11 13* 27 6 123 1.23 1*5 265 1.16 1.11 1*0 38 27* 1-22 1.36 162 26.0 135 12? 1.5* 27-1 1-29 1.3* 160 40 28.0 1*0 1.5* 1.83 265 151 1** 17* 275 1.1)5 1-50 I.80 42 28-6 158 17* 2.06 271 1.67 1-62 1 97 28.0 163 169 2o2 44 29.0 1-75 1-93 2-30 276 1.82 1.80 2 2o 26.* 1-78 189 2.26 46 29. 4 1-92 2.1* 2-56 28-6 192 20$ 2 50 49 297 2.10 2.3* 2.81 288 2-10 2-26 2-7* SO 29-9 2.28 256 3.09 29.0 2.28 2*6 3.01 Aff. Mi = kubatura po Morkov/davoj kubatura po novoj dvoulai tabe.li noj t 3 ablici % kubatura po Schwappach ovoj tab/ic i za I irast |
| ŠUMARSKI LIST 3/1953 str. 15 <-- 15 --> PDF |
117 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1953 str. 16 <-- 16 --> PDF |
LITERATURA: 1. Grundner-Schwappch: Massentafeln zur Bestimmung des Holzgehaltes stehender Waldbäume und Waldbestände, ili M. Š. T. priručnik tablice 6.1—6.6 2. Ing . Lj. Marković : Beleške iz slavonskih šuma. Šum. list 1931 str. 627—641. 3. S c h u m a c h e r, F. X. — Hali, F. D. S.: Logarithmic Expression of Timber- tree Volume. Journal of Agricultural Research Vol. 47, No 9. 1933 4. M e y e r, H. A.: A Correction for a Systematic Error Occurring in the Application of the Logarithmic Volume Equation. — The Pennsilvania State Forest School, Research paper No. 7., 1941. Tentative Volume-Tables for Field Ash (Fraxinus angustifolia, Vahl.) On the base of 162 trees, the volume-tables are constructed using Schumacher´s logarithmic formula and Meyer´s correction. M = volume in cubic meters of the entire stem with bark and branches, with diameter over bark greater than 7 cm. («D erbholz»). d = D.B.H.O.B. in centimeters, h == total height above soil - level in meters. Stump - height is l/z DBH. In tab. 1 there are numbers of sample trees and their distribution in diameter-height classes. In tab. 3 the amounts from the volume — table (M2) are compared with the data of some local-volume-tables (Mi) and with the data of S c h w a p p a c h´s volume-tables for oak (M;i). UTVRĐIVANJE KVALITETNE VRIJEDNOSTI STABALA I SASTOJINA Ing. Babogredac Đuro, (Vinkovci) Problematika U U šumskoj, kao uostalom i u svakoj drugoj proizvodnji, proizvedene vrijednosti promatramo i cijenimo dvovrsno: po kvalitetu i kvantitetu. Pojam kvantiteta je bez obzira na vrstu i karakter proizvoda lako shvatljiv, te se pomoću najrazličitijih mjernih sistema relativno točno i jasno određuje. Radi mogućnosti direktne komparacije taj pojam predstavlja danas bazu za određivanje kapaciteta svih vrsta proizvodnje. Međutim kvalitet proizvoda obično nije podložan direktnom sistematiziranju, zbog sastava koji je složen iz više vidova. U šumskoj proizvodnji kvalitet je rezultat djelovanja najrazličitijih ekoloških faktora i svojstava biotipa, pod usmjerenom tehnikom uzgoja. Uslijed toga pojam kvaliteta predstavlja ovdje zbroj mnogobrojnih komponenata kojih vrijednost ne mora biti stalna, što ovisi o načinu upotrebe ili iskorištenja stanovitog proizvoda u određenim ekonomskim uslovima. No svaki proizvod osim specifične kvalitetne vrijednosti obzirom na momentanu upotrebnu vrijednost, sadrži i svoju »općenitu kvalitetu«; furnirski trupac na primjer prije poznavanja tehnike rezanja furnira nije imao današnju kvalitetnu vrijednost i ako je imao sve komponente današnje opće kvalitete. Opća kvaliteta proizvoda ostaje uvijek nepromijenjena. |