DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 61     <-- 61 -->        PDF

spoljne ili unutarnje prirode (starost, obrast i sklop stabala, godinu rada,
ekspoziciju, stanište, nadm. visinu, anatomske promene na i u blizini belenice,
dinamiku curenja i dr.). Utvrditi početne i krajnje povoljne temperature
za početak i završetak belenja kod odnosnih vrsti i za određena
veća smolarska područja.


S obzirom na veoma intenzivna istraživanja koja se danas provode
u svetu u oblasti smolarenja, ne bi nas trebalo čuditi ako budućnost
kolektivne suradnje biologa specijalista (dendrologa, fiziologa šumara)
i kemičara donese još veća naučna otkrića na polju iskorišćavanja borovih
sastojina putem smolarenja stimulacijom.


Ovaj članak ima jedini cilj da ukaže na jedan dio u inostranstvu
postignutih rezultata, koji s obzirom na privredni značaj smolarenja kod
nas — zaslužuje da im poklonimo mnogo veću pažnju.**


LITER TUR A:


1. Angulo Y. F. Najera-Lamprecht, R. P. M.: Resinacion con stimulantes quimicos
I. Madrid, 1951.
2. David R: L´activation du gemmage modifie-t-elle la vitalite du Pin maritime?
Bordeaux, 1952.
L´activitation du gemmage et ses consequensess sur la vitalite du Pin maritime,
Bois et Resineux, 1951.
2a. Čokl M.: Uredba kern, sredstev pri sodobnem smolarjenju. Goz. ves. Ljubljana
1950.


3. C. Dorsey Dyer: Acid treatment of turpentine timber, Georgia. 1950.
Working trees for naval stores; Agricultural Extension Service University of
Georgia, Bull. 532-1951.


4. Dudić, M. Radosavljević: Glasnik kemijskog društva, Beograd, 1949. g.
5. Hessenland M.: Angewandte Chemie, 48/40, 636—639.
6. Gruschow G. F.: Acit-treated turpentine butts yield quality saw timber,
Jacksonville, Fa., 1950.
7. Kublun H.: Kiefernharznutzung mit chemischen Reizmitteln, Neudamm 1936.
8. Lasschuit A. J.: Het gebruik van chemische Stimulantia ter vernoging van
de balsemproductie van Pinus-tarvlakken in de USA en de waarde hiervan voor teopassing
in indonesie. Tectona 1950.
9. Loycke H. J.: Harzung der Kiefer mit chemischen Reizmitteln in der grossbetrieblichen
Praxis-Forstarchiv, Hannover, 1938.
10. Machado P. O.: Estudo do aumento do exsudacao de gema no pinheiro bravo
pela aecao estimulante do acido sulfurico e de novos processos de resinagem. D. G.
d. S. F. E. A, Vol. XVIII. Lisboa 1951.
11. Mazek-Fiala K.: Die Harzgewinnung in Oesterreich, Wien 1947.
12.
Oudin A.: Activation chimique de la production resiniere, Helsinki 1950.
Etude sur la possibilite de modernisation du gemmage, 1948.
Activation de la production de gemme par vaporation de solutions d´acide sul
furique. R. F. F. No. 2. Nancy, 1952.


13. Radimir D.: Smolarenje stimulacijom, Šum. list br. 1/3 i 12-1952.
14. Schmied H.: Ein Harzungsversuch mittels chemischer Reizmittel an der
Schwarzkiefer. Z. f. g. F. Wien, 1938.
15. Snow A.: Effect of sulfuric acid on gum yields from slash and longleaf
pines. Aschewille, 1952.
16. Splitter H.: Ein Weg zur Eingenversörgung Deutschlands mit Naturharzen.
Naudamm, 1937.
17. Naval Store Review i razno brošure izdate od strane: Florida Forest Service
i Georgia Agricultural Extension service, 1949—1953.
** Smolarenje može i kod nas da bude rentabilno samo ako se rezultati novijih
istraživanja budu primijenjivali u praksi.