DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 73 <-- 73 --> PDF |
gde pojedina slova imaju ista značenja kao i u prethodnim izrazima.* Iz ovih formula se vidi da se prema željenom broju biljaka po jedinici površine srazmerno menja i potrebna količina semena (plodova) i obrnuto, što se u praktičnim radovima može koristiti. Međutim, kako u stvari retko kada imamo veće kojičine apsolutno čistog semena te kako nikada ne iznikne sve posijano klijavo seme (štete od suše, mraza, vlage, životinja, insekata i t. d.) to treba u navedene kalkulacije uneti još jedan faktor čija vrednost zavisi od vrste semena (plodova), ekoloških i drugih prilika. Time prve dve jednačine dobijaju još po jedan multiplikator, a druge dve još po jedan divizor. U tom slučaju primaju ove formule i praktični karakter. Osim navedenih slučajeva, poznavanje težinskih i volumnih svojstava semen ja i plodova šumskih vrsta omogućuje nam pravilno planiranje transporta semenske robe, veličine manipulativnih i skladišnih prostorija, racijonalniji utrošak semena pri setvi i t. d. U prilog ovog navodimo sledeći primer. Mali šumarsko-tehnički priručnik donosi na strani 460. među podacima o semenju i plodovima raznih šumskih vrsta i količinu semena alepskog bora koja se sije na 1 tm. a koja iznosi 10 gr. Polazeći od podatka o broju semenki ove vrste u 1 kg. koji je naveden u istoj tabeli (65.000) ili od onog koga smo mi ustanovili (51.000) proizlazi da se po tm. gredice sije cea 650, odnosno 500 semenki. Računajući i ovde prosečnu klijavost semena alepskog bora sa 75% (podatak iz priručnika) i pretpostavljajući da od posijanog klijavog semena neće iznići ili će biti uništene 20%, izlazi da ćemo ipak imati po 1 tm. cea 390 (650 X 0)75 X 0,80) odnosno 300 (500 X 0,75 X 0,80) klijavaca, što je suviše. To dokazuje da se pri setvi često neracionalno upotrebljava seme. Analognim putem može se dokazati da se i kod drugih vrsta ponekad setvom neekonomično troši semenska roba, sa kojom ponekad oskudevamo ili do koje teško dolazimo. Iz navedenih, a i mnogih drugih, praktičnih razloga kao i sa čisto teoretske strane čini nam se potrebno istraživanje kvalitetnih osobina semenja i plodova raznih šumskih vrsta te kontroliranje i korigiranje već postojećih podataka, koji su najčešće preuzeti iz strane stručne literature. U ovom članku se nadalje prikazuju rezultati vlastitih istraživanja težinskih i volumnih odnosa semenja i plodova nekih mediteranskih (uglavnom domaćih) vrsta te nekih drugih koje prirodno dolaze i u našem primorju (vidi tabelu). Istraživane vrste su južno-dalmatinske provenijencije, odnosno potiču iz dubrovačke okoline (Dubravica, Brsečine, Trsteno, Orašac, župa, Konavlje, Lopud i t. d.). Za merenje je upotrebljeno semenje i plodovi od uroda iz 1951. i 1952. godine. Napominje se da je 1952. godine vladala izuzetno velika i duga suša dok je 1951. god. u ovom pogledu bila znatno povoljnija, premda je i ona usledila posle sušne (1950) god. Ovo je potrebno imati u vidu obzirom da klimatske prilike utiču na urod, krupnoću, jedrinu pa prema tome i težinu semenja i plodova. * Kod primene ovih formula za setvu plodova treba imati u vidu broj semenki u plodovima. |