DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 26 <-- 26 --> PDF |
carskog šumarstva, jer su se u Austriji i u Njemačkoj još u prošlom stoljeću pojavljivali glasovi protiv stvaranja i održavanja jednodobnih čistih šuma, a ta nastojanja u ovom stoljeću dobivaju sve veći broj pristaša nakon što su se uvidjele vrlo loše posljedice stvaranja monokultura za šumarstvo tih zemalja. Konačno smatram svojom dužnošću da istaknem neobičnu, upravo prijateljsku susretljivost mnogih švicarskih kolega, napose prof. Leibundguta, direktora Burgera i dr. Badoux-a, koji su mi pomogli da se upoznam sa radom tamošnjih šumarskih ustanova i sa njihovim šumama. Die Wälder und Forstwirtschaft in der Schweiz Nach seinem längeren Aufenthalt i der Schweiz hat der Verfasser in kurzen Zügen folgendes beschrieben: Oekonomische und historische Verhältnisse in der Schweiz, Fläche und demographische Angaben, die Wälder, Organisation der Forstverwaltung, Administration, Forsteinrichtung, Waldbau, Transportanlagen, Forstreservefonds, Forstbenutzung, Wissenschaft und Unterricht, Forstvereine, Rolle des schweizerischen Forstwesens heute in Europa. JOŠ 0 POJMU DIFERENCIJALNE RENTE POLOŽAJA Ing. Nenad Prokopljević, Beograd Na kraju diskusije po pitanju »diferencijalne rente položaja u šumarstvu«, ing. M. Š.* izveo je zaključak da postoje dve diferencijalne rente položaja: jedna prava koju — po njemu — treba »u interesu pravilne politike cena izostaviti« i druga »moja« koju kao »kompromisnu« treba prepustiti samoj sebi (str. 150). Sa ovakvim tretiranjem diferencijalne rente položaja ja se ne bih mogao složiti. Stoga ću pokušati da pojam diferencijalne rente položaja još jedamput objasnim i da dokažem da je diferencijalna renta položaja uslov »sine qua non« u šumarstvu. S tim u vezi upotrebiću podatke iz ranije dokumentacije s tom razlikom, što ću sada koristiti te podatke po jedinici mere t. j . po 1 m3. Analizu u tom smislu ranije (Š. 1. br. 10 i 11 1952) nisam pravio iz razloga, jer sam pretpostavljao da će dato objašnjenje naići na razumevanje. Međutim, kako ing. M. Š. inzistira na svom gledištu citirajući dvojicu autora (dr. Plavšića i ing. Trifunovića) u svoju korist, smatram da će ovaj osvrt nesumnjivo pomoći da se pojam diferencijalne rente položaja u šumarstvu pravilno shvati. Neosporno je, da bi reč pomenutih autora doprinela, da se objasne i još neka druga pitanja iz ove teme. Pravilno tumačenje i određivanje diferencijalne rente položaja u šumarstvu važno je radi održanja i unapređenja šumske proizvodnje (proizvodnje drveta na panju) kod šumskih gazdinstava. I. Diferencijalna renta položaja u šumarstvu formira se — kako je poznato — kao razlika između društvene (tržne) prodajne cene i individualne cene proizvođača (š. 1. br. 10 i 11/52 str. 402). Njena struktura vidi se iz sledeće tablice: * Ing. Mirko Špiranec: O pojmu »diferencijalne rente položaja«, šumarski list br. 3, 1953. g. Zgb. |
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Tablica 1. — (Vrednost jed. mere u din.) a a> Ui N CS Formiranje diferencijalneEksploatacija šuma rente položaja Raspodjelajalne rente diferencipoložaja ´5 O a u > Troškovi proizvodnje seča i izrada izvoz (I) AF (višak rada) i4 ili društ i tržna cena) Razlika (6-5) ili difer. renta I^ax- Ikon (NRH) Super višak rada (7-8) Svega (8 + 9) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 I 100 130 400 630 1.660 1.030 800 230 1030 II III IV V 100 100 100 100 330 530 730 930 400 400 400 400 830 1.030 1230 1.430 1.660 1.660 1.660 1660 830 630 430 230 600 400 200 0 :3n 230 230 230 830 630 430 230 Primera radi, troškovi proizvodnje sadrže samo vrednosti radne snage. Iz gornje tablice vidi se: — da veličina diferencijalne rente položaja zavisi od troškova proizvodnje i društvene (jugoslovenske) prodajne cene koja se formira dejstvom ekonomskih zakona na slobodnom tržištu; — da akumulacija i fondovi zavise od troškova proizvodnje najnepovoljnijeg položaja (Imax) ; — da diferencijalna renta položaja najnepovoljnijeg položaja (Imax) u NR Hrvatskoj iznosi faktično 230 din po 1 m3 kao i to, da je ovo posledica razlike između društvene (jugoslovenske) prodajne cene i individualne prodajne cene proizvođača (NRH), naime, razlike 1.660 — 1.430 = 230 din; da bi teoretski diferencijalna renta položaja najnepovoljnijeg položaja u NR Hrvatskoj, trebala da bude jednaka 0 (nuli) iz razloga, jer se cena drveta na panju određuje, slično, cenama poljoprivrednih proizvoda t. j . prema uslovima proizvodnje sa najlošije i najudaljenije zemlje. Usled toga kupac drveta na panju u najpovoljnijim uslovima, ostvaruje ekstra-dobit koja nije ništa drugo nego diferencijalna renta položaj a ili razlika između društvene (tržne) i individualne prodajne cene proizvođača. Na taj način kupac dolazi u mogućnost da plati šumskom gazdinstvu izračunatu diferencijalnu rentu položaja ili kako se to kaže »šumsku taksu« (ŠT) na ime kupovine. Prema tome, utvrđuje se da je diferencijalna renta položaja najnepovoljnijeg položaja u šumarstvu NR Hrvatske veća za 230 din. od teoretske. To je posledica hrvatskih troškova proizvodnje (posebno izvoza, jer su seča i izrada, i akumulacija i fondovi jednaki u FNRJ) i tržne (jugoslovenske) prodajne cene od 1660 dinara. Pošto diferencijalna renta položaja najnepovoljnijeg položaja u FNRJ mora biti i teoretski i praktično jednaka 0 (nuli), sledi da su jugoslovenski troškovi izvoza veći za iznos od 230 din. po 1 m3 od troškova izvoza NR Hrvatske, što se vidi iz sledeće tablice: |
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Tablica 2 — (Vrednost jed. mere u din.) Forminnje difcenc jalne renie p< ložaja u IM N M Troškovi U Raspodjela diferencija ne rente Rzlika proizvodnje položaja ´5 AF društ (vi-ak rada) Individualna pro lai cena proizvođača (t´žna cena) (6-5) ili diier. t/t ImaxS Super višak u seča i Iz> oz Svega (8-9) k ft) u* n izrada (I) renta (FNRJ) rada > 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 I 100 360 400 860 1.660 800 800 800 11 III 100 100 560 760 400 400 1060 1260 1 661) 1.660 600 400 600 400 — 600 400 IV 100 960 400 146U 1.660 200 200 200 V 100 1160 400 1660 1.660 0 0 0 Iz ove, kao i prve tablice vidi se da su diferencijalne rente položaja u šumarstvu u pojedinim vrednosnim razredima u FNRJ: u I vrednosnom razredu 800, u II vrednosnom razredu 600, u III vrednosnom razredu 400, u IV vrednosnom razredu 200 i u V vrednosnom razredu 0´ (nula) — (Tablica 2) -— dinara po 1 m3, a u NRH: u I vrednosnom razredu 1030, u II vrednosnom razredu 830, u III vrednosnom razredu 630, u IV vrednosnom razredu 430 i u V vrednosnom razredu 230 (Tablica 1) — dinara po 1 m3. Manje diferencijalne rente položaja u FNRJ za 230 din po 1 m3 u poređenju sa hrvatskim moguće su i razumljive usled unapređenja tehničke opremljenosti šumarstva NR Hrvatske (komunikacije, mehanizacija i si.). Otuda diferencijalna renta položaja u NR Hrvatske sadrži u pojedinom vrednosnom razredu: extra - dobit (višak rada) t. j . jugoslovensku diferencijalnu rentu roložaja i super do b i t (višak rada) od 230 dinara po I m3 kao razliku između individualne (NRH) i društvene (FNRJ) diferencijalne rente položaja u šumarstvu (Tablica 1). Meni se čini da ing. M. Š. nije sagledao odnose koji se vide iz sledeće tablice: Iz tablice se vidi da društvena (tržna) prodajna cena (realizacija) od 1660 dinara, u NR Hrvatskoj obezbeđuje: — u I vrednosnom razredu: individualnu prodajnu cenu (eksploatacije šume) od 630 din. plus diferencijalnu rentu položaja od 1030 din, koja se raspoređuje na: CDNP (NRH) = 630 din (gajenje šuma) više ostatak -f- 400 din. koji treba uložiti u društvenu akumulaciju; — u II vrednosnom razredu: individualnu prodajnu cenu od 830 din (kao gore) plus diferencijalnu rentu položaja od 830 din., koja se raspodeljuje na: CDNP (NRH) = 630 din. (kao gore) više + 200 din, koji treba uložiti u društvenu akumulaciju; — u III vrednosnom razredu: individualnu prodajnu cenu od 1030 din. (kao gore) plus diferencijalnu rentu položaja od 630 din, koja se raspoređuje na: CDNP (NRH) = 630 din. (kao gore) bez ostatka; — u IV vrednosnom razredu: individualnu prodajnu cenu od 1230 din (kao gore) plus diferencijalnu rentu položaja od 430 din. na ime CDNP (NRH). Pošto diferencijalna renta položaja u ovom vrednosnom |
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Tablica 3 — (Vrednost jed. mere u din.) Od toga ot jack i na: Rdspode a društv. (tržne) pr adajne cene 1— trn a cn os 1-1 co o o a. c cts a IH vffl 0) 5 ™ K as 7. c X 3 a es E rta aIM CL 3 73 + no SB > co 0> ~; o Q. DL c ILK z a. z QO 5 g. i=,S « ^ o so 1 IO CTJ EvJ c3 IM « a 3 T3 oD. es c > a c IM CL T3 > 0 -a <^ Oda a ccd lm -S ™" toga o + CN cd OJ > to otp da ns ca c .13 -a o IH .5 ° II E as o : tome n + cd M > CO i rt CS 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 I 1030 800 230 1030 630 + 400 1660 630 1030 1660 630 630 1260 + 400 II 830 600 230 830 630 + 200 16f0 830 830 1660 830 630 1460 + 200 III 630 400 2?0 630 630 — 1(60 1030 630 1660 1030 630 1660 — IV 430 200 220 430 630 —200 1660 1230 430 1660 1230 630 1860 —200 V 230 0 230 230 630 —400 1660 1430 230 1660 1430 630 2060 -40 0 i razredu sama po sebi nije dovoljna da bi podmirila CDNP (NRH), razumljivo je da manjak od 200 din. treba uzeti iz društvene akumulacije u koju su uloženi viškovi sredstava iz prva dva vrednosna razreda. U protivnom, ne bi se mogli podmiriti troškovi proizvodnje gajenja šuma odnosno CDNP (NRH) koja iznosi 630 din. Zbog toga potreba da se diferencijalnoj renti položaja od 430 dinara iz ovog razreda doda 200 din. iz društvene akumulacije; i — u V vrednosnom razredu: individualnu prodajnu cenu od 1430 din (kao gore) plus diferencijalnu rentu položaja od 230 din. kojoj se dodaje 400 din iz društvene akumulacije t. j . 230 + 400 = 630 dinara — CDNP (NRH). Objašnjenje je identično onome u IV vrednosnom razredu. Razlik e između društvene (tržne) prodajne cene, s jedne strane, i troškova proizvodnje (eksploatacije šume) plus troškovi proizvodnje (gajenja šuma odnosno CDNP), s druge strane, potrebno je da se ulože odnosno dobiju iz društvene akumulacije. Samo tako se i nikako drugačije može da tumači moja analiza u članku: »Prilog pitanju strukture cene drvetu na panju«, »šumarstvo« br. 6, 1950 g. str. 233, koja ide za tim da obezbedi preduzećima za eksploataciju šuma koja rade pod različim uslovima, jednake uslove rada i zarade. Zbog toga stalno inzistiram na tom, da se kategorija »cene drveta na ranju« — CDNP koja odražava odnos između rashoda (utrošenih materijalnih sredstava i radne snage — društveno potrebnih troškova za proizvodnju drvne materije na panju) i rezultata proizvodnje (količinske) bez obzira na bonitet zemljišta, vrstu drveća, asortiman i udaljenost šume od tržišta, diferencira od pojma »šumske takse« — ŠT odnosno diferencijalne rente položaja kao novčanog izraza vrednosti drveta na panju u konkretnim uslovima. Samo na toj osnovi se omogućava pravilna raspodela društvenog produkta šumarstva i sagledavanje društveno-ekonomskih odnosa u šumar |
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 30 <-- 30 --> PDF |
stvu. »šumska taksa« — ŠT sama po sebi kao pojam cene drveta na panju u konkretnim uslovima proizvodnje ne obezbeđuje pravilnu raspodelu društvenog produkta u šumarstvu. Usled toga je bilo potrebno uvođenje kategorije »cene drveta na panju« — CDNP, kako je gore objašnjeno. Prema tome prosečna cena drveta na panju NR Hrvatske koja je dobijena po metodu ing. M. š. je diferencijalna renta položaja u šumarstvu NRH., ali u toj diferencijalnoj renti ing. M. Š. nije sagledao njena dva dela: ekstra i super dobit. Da bi se shvatila prava diferencijalna renta položaja moraju se sagledati dve vrste diferencijalnih renta položaja: jugoslovenska i hrvatska, i utvrditi, da je jugoslovenska diferencijalna renta položaja društvena t. j . prava, a hrvatska u poređenju sa jugoslovenskom da obezbeđuje neopravdano brži tempo razvoja i inače naprednog šumarstva NR Hrvatske. Kako može biti sada govora o razvoju šumarstva ostalih narodnih republika kod kojih su diferencijalne rente položaja ispod jugoslovenskog prošeka? One su osuđene ili da stangiraju ili da padnu na teret društva. Prema tome, šumarstvo NR Hrvatske pod uslovima jugoslovenskog tržišta ostvaruje super dobit koji se s gledišta jugoslovenskog šumarstva neopravdano ulaže u inače napredno šumarstvo NR Hrvatske. Ukupni iznos ovog super viška iznosi 4,000.000 m3 X 230 = 920 mil. dinara. Ovaj super višak ing. M. š. nije video, ali je zato meni imputirao da moj metod povećava cene! Jugoslovenska diferencijalna renta položaja i njena raspodela vidi se iz sledeće tablice: Tablica 4 — (Vrednost jed. mere u din.) us Od toga otpada na: Raspodela društv. (tržne) prodajne cene .TS >N Od toga otpad a na O eis o p. E as 7 spod ferei nte žaja a U tome: rt T3 -a t-i a c a > C rt a pin C o CO 3 C s S rt T 3 us as >co p- h trt ?r~ + rt > CO os a v og-at-S *"5 z a. H H a O CD" I O rt 73 us IH Ot-i *HS, US a I H > l i US a ul a I H r us a « .su ut C rt u u g CL) . „ 5 ™ o + o US !M) CD > CO rt C us a oIH O. us . C .5 ° ^ 5 04 Z 0L| QZ ro + 1 ) > CO "f Jj rt « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 I 800 800 _ 800 400 + 400 1660 860 800 1660 860 400 1260 + 400 II 600 600 — 600 400 + 200 1660 1060 600 1660 1060 400 1460 + 200 III 400 400 — 400 400 — 1660 1260 400 1660 1260 400 1660 — IV 200 200 — 200 400 —200 1660 1460 200 1660 1460 400 1860 —200 V 0 0 — 0 400 —400 1660 1660 0 lb60 1660 400 2060 —400 Da se ne bih ponavljao utvrđuje se, da društvena (jugoslovenska) prodajna cena (realizacija) u iznosu 1.660 po 1 m3 obezbeđuje: individualnu prodajnu cenu proizvođača (eksploatacija šuma), zatim cenu dr |
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 31 <-- 31 --> PDF |
veta na panju — CDNP (gajenje šuma) i razliku između društvene (tržne) cene i prva dva zbira, kako se vidi iz sledeće tablice: Tttbica 5 — (Vrednost jed. mere u dinarima) Od toga otpada na: DruU tome diferen´ 5 štvena Ind. cijalna (tržna prodajna retita Svega indiv. CDNP Svega Razlika cena 3 + 4 prodajna cena položaja (FNRJ) (6 + 7) (5-8) cena ili „ŠT" 1 2 3 4 5 6 7 8 9 I 1660 860 800 1660 860 400 1260 + 4d0 II 1660 1060 600 1660 1060 400 1460 + 200 IH 1660 1260 400 1660 1260 400 1660 IV 1660 1460 200 1660 1460 400 1860 —200 V lb60 16o0 0 1660 1660 400 2060 —400 Zaključci ove diskusije — u odnosu na zaključke ing. M. š., — bili bi sledeći: 1. Ostajem kod toga da se cena drveta na panju — CDNP određuje na bazi troškova proizvodnje u gajenju šuma (induktivni metod), a šumska taksa — ŠT ili diferencijalna renta položaja na bazi troškova proizvodnje eksploatacije šuma (deduktivni metod) ; da se razlike u rezultatima između oba metoda imaju uskladiti. U protivnom, nastupila bi ekonomska protivrečnost da šumarstvo ima veće ili manje društveno potrebne troškove proizvodnje u odnosu na društvene (tržne) prodajne cene (realizaciju). U prvom slučaju šumarstvo bi palo na teret društva, u drugom, ostvarivalo neopravdane zarade u jednoj od svojih grana delatnosti t. j . u gajenju šuma ili u eksploataciji šuma. Objektivni proizvodni troškovi grane 811 samo su oni koje društvo priznaje kroz cene proizvoda na tržištu (deduktivni metod)´. 2. Za mene je cena drveta na panju — CDNP jedna kategorija, a šumska taksa — ŠT ili diferencijalna renta položaja, druga kategorija, šumska taksa — ŠT sadrži u sebi cenu drveta na panju — CDNP i plus ili minus razliku vrednosti kako sam to gore objasnio. Slažem se sa ing. M. š. da je diferencijalna renta položaja razlika između troškova izvoza najudaljenije i konkretne šume, s tom razlikom, što se ona teoretski definiše kao razlika između društvene (tržne) cene i individualne prodajne cene proizvođača. Ova poslednja diferencija je jedino i pravilna, pošto se na taj način utvrđuje eventualna super-dibit koja ne potiče od živog rada, već od cena. Ovi viškovi po mom mišljenju (konkretno u NRH) ne bi pripadali šumarstvu NR Hrvatske, već društvenoj zajednici, odnosno šumarstvu FNRJ, gde su specifični uslovi proizvodnje nepovoljniji od NR Hrvatske. 3. Diferencijalna renta položaja o kojoj govori ing. M. š. kao »neopravdanoj «, po mom mišljenju ne postoji. Zbog toga joj doista nema mesta u šumarskoj ekonomici. Diferencijalna renta položaja koja je |
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 32 <-- 32 --> PDF |
identična sa šumskom taksom — ŠT (a ne CDNP!) je ekonomska kategorija koju treba usvojiti. 4. Ostajem kod razloga zbog kojih sam se prvi put osvrnuo na članak ing. M. š. (u š. 1. br. 10 i 11/52). Smatram da je neodrživo da se diferencijalna renta položaja prvo priznaje kao ekonomska kategorija u šumarstvu, a zatim kao takova izostavi zbog pravilne politike cena. Meni se čini, da se takvim interpretiranjem diferencijalne rente polorente položaja šumarstvu (Vidi š. 1. br. 10 i 11/52). Na kon žaja u šumarstvukategorije. ne približujemo, već udaljujemo od shvatanja ove REZIM E Autor dopunjuje ranije svoje objašnjenje o pojmu diferencijalne u osnovukretnih troškova proizvodnje NR Hrvatske i jugoslovenskih tržnih cena dokazuje postojanje i nužnost diferencijalne rente položaja u šumarstvu. Objašnjava njeno formiranje i raspodelu, kao i raspodelu društvenog produkta šumarstva (gajenje šuma i eksploatacija šuma zajedno) koji obuhvata i diferencijalnu rentu položaja. S tim u vezi zagovara dve kategorije u šumarstvu: »Cenu drveta na panju« — CDNP (induktivni metod određivanja cene drveta na panju, gajenje šuma) i »šumsku taksu« — ŠT ili diferencijalnu rentu položaja (deduktivni metod određivanja cene drveta na panju, eksploatacija šuma). Svoj predlog opravdava društveno-ekonomskim razlozima. PROIZVODNJA, POTROŠNJA I TRGOVINA DRVETOM U EVROPI, IZGLEDI U BUDUĆNOST Ing. D. Radimir, Zagreb N N a međunarodnoj konferenciji u Marijinim Lažnima 1947. godine procijenjen je kapacitet Evrope na rezanoj građi na 2,5 milijuna standarda t. j . 8,5 mhil. kubika, koju bi drvnu masu mogle zemlje izvoznice ustupiti zemljama uvoznicama na upotrebu (bez SSSR). Međutim njihova potrošnja se kretala između dva rata na oko 4,5 mil. stand, dakle za 2 0 mil. stand, više te je i proizvodnja drveta imala stalnu rastuću tendenciju, a pogotovu poslije Drugog rata, kada je nastupila potreba obnove i življe izgradnje. Tako se u Jugoslaviji pored etata od 14,1 mil. m3 — povećala godišnja sječa od 18,7 mil. m3 1945. godine na 28,0 mil. m3 1949. godine; u susjednoj Austriji od 8 5 mil. m3 u 1947. g. na 10,2 mil. m3 u 1951., u Zap. Njemačkoj je od 1946. do 1949. iskorišteno oko 177 mil m3 t. j . za 94 mil. m3 više od normalnog prirasta ili 217% više — prosječno godišnje 34,9 mil m3 ili 0,74 m3 po stanovniku. Prosječni prirast se kroz to vrijeme smanjio od 3,2 m3 na 2,8 m3 (ha godišnje), a drvna zaliha je pala od 738 mil. m3 u 1946. na 561 mil. kubika u 1949. godini. Ovakvom abnormalnom gospodarenju šumama mnogo su doprinijele izvanredno teške prilike u kojima se Zap. Njemačka nalazi. Uza 284 |