DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 26 <-- 26 --> PDF |
L´economie de la production et de la consummation du bois en Europe et notre exportation d´apres guerre. L´auteur expose et analyse des donnees sur la production et la consummation; du bois en Europe dans les pays deficitaires (groupe A) d´une part et les pays ayant un bilan actif en bois d´autre part. On donne tout particulierement une analyse d& l´exportation d´apres-guerre des produits forestiers et de l´industrie du bois yougo slaves. L´auteur en tire la conclusion que la Yougoslavie ne joue sur le marche du bois europeen qu´un role de second ordre du ä la structure du fonds forestier et ligneux d´une part et ä son economie insuffisamment developpee d´autre part. On souligne tout specialement la structure defavorable d´exportation caracterisee par un gros pourcentage du bois de chauffage, du bois ä päte et d´autres produits de qualite inferieure. Etant donne que les produits forestiers et ceux de l´andustrie du bois exportes representent 1/s de toutes les exportations du pays, il est evident que l´amelioration de la structure dans ce domaine ameliorerait sensiblement la structure de l´exportation toute entiere. Tous ces efforts sont etroitement liees avec le progres general de l´industrialisation et de l´electrification et on doit les considerer comme tres importants. dans la lutte pour l´accroisement du pouvoir economique du pays. PROIZVODNOST MAŠINA I ISKORIŠĆAVANJE PREDMETA RADA Vujičić Ing. Lazar, Boljevci/ Srem I I skorišćavanje predmeta rada posmatra se sa stanovišta količinskog, kvalitetnog i ekonomskog iskorišćavanja. Ako bi se iskorišćavanje predmeta rada posmatralo samo sa ekonomskog stanovišta koje je osnovni pokretač u kapitalizmu, onda bi iskorišćavanje predmeta rada bilo najracionalnije u onom preduzeću, u kome se na jedan dinar vrednosti utrošenih sirovina, materijala i svih ostalih vrednosti, uz ostale jednake uslove, postigne najveća vrednost gotovih proizvoda. Međutim, u socijalističkoj organizaciji proizvodnje u jednakoj meri polazi se od najvećeg i najboljeg i količinskog i kvalitetnog i ekonomskog iskorišćenja predmeta rada i to kako sa gledišta narodne privrede kao celine, tako i sa gledišta svakog preduzeća kao jedinke. U vezi sa ovim momentima, socijalistička organizacija proizvodnje treba da obezbedi: 1. da se maksimalno iskorišćuju one vrste sirovina i materijala, koje su najviše zastupljene u prirodnim izvorima i koje imaju najpovoljnije uslove za iskorišćavanje kako sa materijalne strane, u pogledu dobave i tehnološke prerade, tako i sa ekonomske strane — u pogledu troškova proizvodnje i plasmana gotovih proizvoda; 2. da se postigne maksimalno količinsko, kvalitetno i ekonomsko iskorišćenje predmeta rada i to tako, da se na njima kod neposredne upotrebe ili ne vrši nikakva obrada, ili ako obrada mora da se vrši, tada ovakvi poluproizvodi treba da odgovaraju najpovoljnijim uslovima i zahtevima naredne upotrebe tako, da svaki prethodni oblik predmeta rada odgovara kvalitativnim zahtevima narednog oblika. Maksimalno iskorišćenje sirovinskih i materijalnih izvora zavisi s jedne strane od kvaliteta organizacije proizvodnje i planiranja u samome preduzeću, a s druge strane od kvaliteta planiranja u eksploataciji |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 27 <-- 27 --> PDF |
šuma, u mehaničkoj i hemiskoj preradi drveta, a sa treće strane i od privredne politike društvene zajednice kao celine. Maksimalno količinsko i kvalitetno iskorišćenje predmeta rada zavisi od organizacije proizvodnje u preduzeću i od pravilne kooperacije različitih vrsta preduzeća za preradu drveta, čija je proizvodnja sukcesivno povezana. Maksimalno ekonomsko iskorišćenje predmeta rada u preduzeću zavisi od njegove organizacije proizvodnje, odnosno od povećanja proizvodnosti rada uz istovremeno maksimalno iskorišćenje sirovina i materijala. Porast proizvodnosti rada treba forsirati sve dotle, dok sa uštedom mašinskog i živog rada raste ili ostaje nepromenjen procenat količinskog i kvalitetnog iskorišcenja predmeta rada. Ako procenat količinskog i kvalitetnog iskorišcenja pada, tada i proizvodnost rada i pored ušteda mašini živog rada, može da opada, odnosno povećanje proizvodnosti može da bude samo prividno, a u stvarnosti da bude negativno. Ušteda na mašinskom i živom radu — uz istovremeni pad procenta količinskog i kvalitetnog iskorišcenja može se tolerisati samo u izuzetnim prilikama i to> samo do granice ekonomičnosti, čim se dostigne ova granica, ušteda na mašinskom i živom radu na teret količinskog i kvalitetnog iskorišcenja mora se obustaviti. Granica ekonomičnosti može se kontrolisati pomoću formule za izračunavanje stvarne proizvodnosti, koja glasi: p 0 o (tp + trn) 7-^-T + th S Kip ka gde su: Ps = stvarna proizvodnost mašinskog i živog rada, Q = izrađena količina proizvoda, tp== količina prethodnog rada uloženog u jedinicu polaznog materijala do ulaza u mašinski tehnološki proces u časovima. tm = količina tekućeg mašinskog rada po jedinici predmeta rada u časovima, kjB ^.koeficijent količinskog iskorišcenja sirovina i materijala, k u = koeficijent kvalitetnog iskorišcenja, th = količina živog rada potrebno za posluživanje mašina u svakoj smeni tekućeg rada u časovima, S = broj mašinskih smena za obradu odnosne količine proizvoda — Q. Količina izrade mašina u jednoj smeni — P računa se po formuli: Ps-s Količina srednje izrade radnika po 1 času — Ph izračunava se po formuli: th S Značenje za Q, S i th navedeno je posle formule za izračunavanje stvarne proizvodnosti. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Ako se uporede rezultati stvarne proizvodnosti gatera jedne strugare za rezanje četinarskog drveta sa 2 gatera pre i posle povećanja proizvodnosti dobiće se slika prikazana u sledećem pregledu Pre Posle Elementi obračuna povećanja proizvodnosti mašina 1. [/rezana količina oblovine — Q 1000 1000 m3 2 Prethodni rad po 1 m3 — tp 4 4 h 3 Mašinski rad po 1 ma — tm 0,16 0,104 h 4. Količ nski koeficijent iskorišćenja — kip 0,65 0,60 5. Kvalitetni koeficijent iskorišćenja — kq 1,00 0,90 6. Količina živog ljudskog rada za 1 smenu — th 56,00 64,00 h 7. broj smena za izradu 1000 m3 — S 20,00 13,00 smena Izrada mašina — Ps = -=-= ^-50,00 I™ = 77,00 m3/S J00* 1000 Srednja izrada radnika Ph = ? = 0S93 ´ - 1,202 nm ; U´SJd 64,1364,13 th -b Proizvodno strada Ps = n = 0,133 0,118 m8/h (tp tm) j- .- tp S Kip Kq Iz ovoga pregleda se vidi, da je smenska izrada, upravo smenska proizvodnost gatera posle povećanja proizvodnosti, porasla od 50 na 77 m3/s ili za okruglo 54% i da je srednja izrada radnika porasla od 0,893 na 1,202 m3/h ili za okruglo 35%. Međutim i pored ovoga porasta stvarna proizvodnost mašina je opala od 0,133 na 0,118 m3/h. ili za okruglo 11% zbog toga, što je količinski procenat iskorišćenja pao od 65 na 60% ili za 5% i kvalitetni procent iskorišćenja pao od 100 na 90% ili za 10%. Iz ovoga se primera dalje vidi, da i srazmerno malo sniženje količinskog i kvalitetnog iskorišćenja predmeta rada u odnosu na maksimalne moguće iskorišćenje, može da izazove osetne ekonomske gubitke u preduzeću i u materijalu i u vrednosti izrađenih proizvoda i pored prividnog porasta proizvodnosti mašinskog i živog rada. Na osnovu navedenog može se doći do zaključka, da povećanje proizvodnosti mašinskog i živog rada treba forsirati sve dotle, dok se sa povećanjem proizvodnosti povećava količinsko i kvalitetno iskorišćavanje predmeta rada do maksimalne granice, a iznad ove granice povećanje proizvodnosti ekonomično je dotle, dok predmeti rada i proizvodi zadržavaju standardni ili uobičajeni ili ugovoreni kvalitet. čim maksimalno količinsko i kvalitetno iskorišćenje počinje da pada znači, da je granica ekonomičnosti vrlo blizu, pa daljnje forsiranje povećanja proizvodnosti može |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 29 <-- 29 --> PDF |
se vršiti samo izuzetno i to samo do granice ekonomičnosti, koju treba najtačnije proračunati, a za proračunavanje mogu se primeniti i napred date formule. 0 izračunavanju količinskog i kvalitetnog iskorišćenja ovde se neće govoriti, jer je to predmet posebnog rada. NEKI PROBLEMI FRUKTIFIKACIJE I C/N TEORIJA Glavač ing. Mladen, Zagreb U U VOD. Prije nekoliko godina objavljene su u našem listu rasprave ing. Panova »Načelna razmatranja o fruktifikaciji šumskog drveća«, i ing. Špiranca »Još o početnoj fiziološkoj zrelosti šumskog drveća«, u kojima se tretiraju za naše šumarstvo neobično važni i do sada nenačeti problemi. Autori u njima prije svega ukazuju na značenje ovog pitanja za našu privredu, zatim na nemogućnost korištenja inozemnih podataka u našoj zemlji, problematiku cijelog niza pojava i načelne smjernice i metode proučavanja plodonosnosti. Svrha ovog članka nije razmatranje centralnog problema, t. j . poznavanja plodonosnosti našeg drveća, nego prikaz nekoliko pitanja, koja spomenuti autori ostavljaju najvećim dijelom otvorena (a ističu važnost njihovog rješenja), u svjetlu jedne vrlo zanimljive teorije koja zauzima u najmodernijoj botaničkoj i šumarskoj literaturi dosta prostora. Ova se pitanja sastoje od slijedećih točaka: 1. Da li fiziološka zrelost nastupa ranije na boljim ili lošijim tlima 2. Kakav je odnos između visinskog prirasta i rađanja sjemena 3. Utjecaj požara i mehaničkih povreda na fruktifikaciju 4. Utjecaj biljaka i životinja koji ometaju normalan razvitak drveća Svako ovo pitanje je vrlo složeno, jer općenito uzevši život drveća a i svaki fiziološki proces kao na primjer plodonosnost, rezultat je kompleksa unutarnjih (najvećim dijelom nasljednih) i vanjskih, ekoloških faktora. Svaki pojedini od tih faktora sastavljen je opet od mnoštva elemenata, koji su po svom kvalitetu i intenzitetu upravo neshvatljivo raznolični, ovisni i isprepleteni ne samo međusobno nego i sa elementima ostalih faktora. Nadalje svaki od tih činilaca počevši od koncentracije iona u tekućoj fazi tla pa nadalje, podvrgnut je neprekidnim promjenama u vremenu. Broj kombinacija njihovog skupnog djelovanja je beskonačan. Svaki pojedini individuum karakterizira jedna od tih kombinacija, t. j . ona daje specifičnost svim njegovim životnim fenomenima. Drveće koje ima približno jednake unutarnje i vanjske faktore, pokazuje i približno iste životne fenomene. Za mnoge svakodnevne probleme prakse, koji su odraz fizioloških procesa u drveću (a koju smo složenu prirodu istaknuli), nemamo zadovoljavajuće rješenje. Osnovni uzrok ovome je to, što je fiziologija drveća još uvijek na žalost mutno područje, a možda i nije pretjerano reći »terra incognita« (pokusi se rijetko vrše na šumskim vrstama zbog dugog trajanja životnog ciklusa). Zato se često ne samo praksa nego i šumarska |