DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 16 <-- 16 --> PDF |
JEDNO OD NAJAKTUELNIJIH PITANJA ŠUMSKE PRIVREDE FNRJ: USKLAĐIVANJE POTROŠNJE ČETINARSKIH PROIZVODA SA SEČIVIM MOGUĆNOSTIMA ČETINARSKIH ŠUMA Ing. B. Stamenković — Beograd Opšte napomene P P osleratni privredni razvoj Jugoslavije karakteriše visoko ulaganje sredstava u bazičnu industriju, kao mere za stvaranje solidne energetske, sirovinske i tehničke baze za razvoj prerađivačke industrije. U daljem razvitku jedan deo ovih sredstava daće se za razvoj poljoprivrede, saobraćaja, stambene izgradnje i za industrisku proizvodnju robe za potrebe širokih potrošača. Isto tako i šumska privreda Jugoslavije imaće na raspoloženju veća sredstva nego do sada, što će joj, pored smanjenja zahteva, koji su do sada pred nju bili postavljani, omogućiti brži i pravilniji razvitak. Ovakav razvoj i sadanje stanje pružaju dovoljno elemenata, na osnovu kojih je moguće sagledati buduće odnose u šumskoj privredi Jugoslavije i njen odnos prema ostaloj privredi zemlje. — Ali, izvesne pojave u sektoru šumarstva i drvne industrije u novom privrednom sistemu kao i tendencija njihovog proširenja su u suprotnosti sa onim faktorima, bez kojih je otklanjanje nepovoljnih odnosa u šumskoj privredi nemoguće. Konkretno, odnos između seča četinarskih šuma i potrošnje četinarskih proizvoda, odnosno njihove zamene drugim proizvodima, ne samo da se ne poboljšava, već postoji bojazan za njegovo pogoršanje ukoliko se potrebne mere ne bi sprovele na vreme. Odnos proizvodnje i potrošnje lišćarskog i četinarskog drveta Razvoj potrošnje drvnih proizvoda, kao i njezin odnos prema sečivim mogućnostima šuma, gledano kroz bližu, a pogotovu dalju perspektivu, za lišćarsko i četinarsko drvo potpuno su različiti. Povećanje proizvodnje uglja za oko tri puta i električne energije za oko četiri puta u bližoj perspektivi prema predratnoj proizvodnji, eventualno masovnija proizvodnja plina, kao i široka primena industriskih proizvoda, kojom se upotrebom omogućuje racionalno korišćenje gorivog materijala, pružaju povoljnu perspektivu za smanjenje dosadašnje vrlo visoke potrošnje ogrevnog drveta. Pored toga, promena načina života stanovništva, pogotovu seljačkog, kao najjačeg potrošača ogrevnog drveta i promena odnosa prema šumi, kao rezultat opšteg i kulturnog razvitka zemlje, isto tako su faktori, koji će uticati na smanjenje potrošnje ogrevnog drveta. Najzad, treba uzeti u obzir, da ogrevno drvo učestvuje u ukupnoj potrošnji drveta Jugoslavije sa "I-i, da je potrošnja tehničkih proizvoda iz lišćarske sirovine relativno niska i da nema tendenciju porasta i da se preko polovine ovih proizvoda izvozi, što znači da van sektora šumske privrede postoje svi uslovi, koji će uporedo sa naprednijim gazdovanjem šumama i racionalnijim korišćenjem drveta u industrijskoj preradi, omogućiti u ne tako dalekoj budućnosti usklađivanje potrošnje lišćarskog drveta sa sečivim etatom lišćarskih šuma. Nasuprot smanjenju potrošnje lišćarskog drveta, potreba za tehničkim sortimentima četinara, koji u ukupnoj potrošnji četinarskog drveta |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Jugoslavije učestvuju sa 9/io, ima tendenciju porasta. Stalno povećanje proizvodnje uglja i pored zamene jednog dela četinarskog jamskog drveta lišćarskim ili drugim materijalom, ili smanjenjem potrošnje putem promene načina proizvodnje uglja (dnevni kop), zahtevaće samo nešto manje ili jednake količine jamskog drveta četinara koje su se dosada trošile. Povećanje proizvodnje celuloze postavlja pred šumski fond četinarskih šuma zahtev za znatno većim količinama celuloznog drveta nego do sada. Isto tako, povišenje životnog standarda, razvoj robnog prometa i dr. iziskivaće povećanje građevne delatnosti, proizvodnje ambalaže i t. d., t. j . povećanje potrošnje meke rezane građe. Uzmemo li u obzir da je sadašnji obim seča četinarskih šuma potrebno što pre reducirati bar za 1/3 onda nam je jasno, da usklađivanje potrošnje četinarskih proizvoda sa sečivim etatom četinarskih šuma, pretstavlja jedno od vrlo ozbiljnih pitanja u sektoru šumske privrede Jugoslavije. Pogotovu, što je pitanje zamene četinarskih sortimenata sa proizvodima drugih privrednih grana ili ograničeno ili znatno teže i skuplje no njihovo dobij an je u se´ktoru šumske privrede. Isto tako, odnos potrošnje tehničkog drveta četinara prema lišćarima od 4 : 1, kako kod nas tako i u svetu, u korist četinara i odnos drvnog fonda četinarskih prema lišćarskim šumama u FNRJ od 25 : 75 u korist lišćarskih šuma, jasno ukazuje na buduće teškoće u rešenju ovog pitanja. Osnovne karakteristike proizvodnje i potrošnje četinarskih proizvoda u posleratnom periodu Za posleratnu seču četinarskih šuma i potrošnju četinarskih proizvoda karakteristične su tri međusobom različita trogodišnja perioda. Prvo, period obnove zemlje i početak planske privrede (1945—1947 god.) u kome je drvno-industriska proizvodnja bila u stalnom porastu, ali nedovoljno razvijena, radi čega je snabdevanje potrošača građevnim i drugim drvetom bilo velikim delom orijentisano na lokalne izvore (tesano i oblo drvo, lokalne i manje pilane, otkup i dr.) a izvoz drvnih proizvoda sve do 1947 god. nije postojao. Drugo, period ekonomske blokade Jugoslavije od strane zemalja Informbiroa i velikih naprezanja u izvršenju Petogodišnjeg plana (1948—1950 god.) u kome je obim seča četinarskih šuma bio permanentno vrlo visok; domaća potrošnja, naročito mekane rezane građe, znatno iznad normalne, a izvoz proizvoda četinara na najvišem nivou posleratnog perioda. Treće, period novog privrednog sistema (1951—1953 god.) u kome se obim seča četinarskih šuma znatno smanjio, potrošnja drveta prilično normalizovala a izvoz drvnih proizvoda sveo na realnu visinu, gledano kroz opštu situaciju zemlje (dve sušne godine, završetak ključne izgradnje). Podaci o proizvodnji, domaćoj potrošnji i izvozu rezane građe četinara, po osnovnom planu, koja je u ukupnoj drvnoj masi četinarskih proizvoda učestvovala sa oko 2/3, pružiće najbolju sliku kretanja i odnosa proizvodnje i potrošnje četinarskog drveta u posleratnom periodu. No, iako su se seča četinarskih šuma, a samim tim domaća potrošnja i izvoz četinarskih proizvoda u periodu 1951—1953 god. znatno smanjili |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 18 <-- 18 --> PDF |
prema prethodnom trogodišnjem periodu, ipak izvesne pojave i tendencije mogu biti i zabrinjavajuće. Seča četinarskih šuma, koja je od 1949 na 1951 godinu znatno opala, ostala je tokom čitavog trogodišnjeg perioda (1951—1953 god.) na istoj visini kao i u 1951 god., iako je potreba daljeg smanjivanja bila nužna. U prvom polugodištu 1953. god. u svim republikama bez izuzetka dolazi do povećanja proizvodnje rezane građe četinara prema I polugodištu 1952 god., a isto tako i prema I polugodištu 1951 god. (izuzev Slovenije), A5oo iooo 1^& V 4 8 k 9 50 51 52 -t95l .^ Zćrt^/cc fiatre&rvcy &relcm/ što ukazuje na tendenciju porasta eksploatacije četinarskih šuma. Izvoz meke rezane građe, koji je isto tako sve do 1953 godine bio u stalnom padu u 1953 god. beleži znatan porast, približujući se najviše dostignutom posleratnom izvozu, četinarska sirovina koja je upotrebljena za izradu izvoznih proizvoda četinara učestvuje sa preko Va u ukupno upotrebljenoj sirovini za izradu sortimenata za izvoz u 1953 god. Ako bi ove pojave hteli da protumačimo izuzetnim potrebama zemlje, ne bi to mogli učiniti. Potreba znatnog povećanja izvoza meke rezane građe i relativno visokih količina celuloznog drveta četinara, pored izvoza ostalih četinarskih proizvoda (tesana građa, jamsko drvo, ambalaža) radi ostvarenja nekih specijalnih potreba, i to baš proizvodima četinarskog drveta, kao i potreba povećanja potrošnje u zemlji, nisu postojali. Povećanje proizvodnje četinarskih proizvoda je u suprotnosti sa osnovnim proporcijama opštedržavnog plana za 1953 god., kojim je predviđeno |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 19 <-- 19 --> PDF |
smanjenje proizvodnje četinarskih proizvoda, kao mere za dalju stabilizaciju šumskog fonda Jugoslavije. Znači, da su vlasnici privatnih šuma, državna šumska gazdinstva, drvnoindustriska i ostala preduzeća i drugi faktori u lokalnim ili republičkim razmerama, hteli da putem uvećanja proizvodnje i eksporta četinarskih proizvoda rešavaju ona pitanja za koja su sredstva trebala naći na drugoj strani. No, ako je ovo izuzetna i ujedno kratkotrajna pojava, onda bi mogla imati i opravdanje, ali ako je to početak jedne nove situacije, u kome će se šume, pogotovu četinarske, tretirati isto kao i u periodu do 1950 god., onda je to u svakom slučaju vrlo opasno. Pogotovu, što je u stalim sektorima šumske privrede ili uopšte vrlo malo urađeno po pitanju zamene četinarskih proizvoda drugim proizvodima, te da bi i dalje zahvati četinarskih šuma imali svog opravdanja — i to iz više razloga. Naime, proizvodnja drvnih ploča, sadanja kao i ona koja će se dobiti završetkom izgradnje ključnih objekata, zamenjuje samo 5—6% četinarsku drvnu masu sečenu u toku poslednjih triju godina. Proizvodnja kartona kao zamena -za ambalažu iz četinarskog drveta gotovo i ne postoji. Uvođenje brzorastućih vrsti drveta, naročito kanadske i sličnih topola, kao mere za najbrže dobij anje one drvne mase, čijom se preradom može uspešno zameniti potrošnja četinarskih proizvoda (šperploče, celuloza, rezana građa), gledajući mogućnosti i potrebe zemlje za ovim proizvodima, uopšte ne zadovoljava. Nadalje, treba uzeti u obzir, da je mašinski park za mehaničku preradu drveta u sve derutnijem stanju i kao davno zaostareo daje vrlo visoki otpadak, koji se dalje ne koristi, jer su pogoni za hemisku preradu drveta podignuti kako pre tako i posle rata orijentisani na proizvodnju sulfitne celuloze i drvenajče t. j . na upotrebu kvalitetnijeg drveta četinara. Impregnacija četinarskog drveta radi povećanja njegove trajnosti ili zamene lišćarskim drvetom uopšte se ne vrši i t. d. Mere za usklađivanje potrošnje četinarskih proizvoda sa sečivim etatom četinarskih šuma: Smanjenje obima seča četinarskih šuma iz perioda 1951/53 god. za V33 t. j . od 6,5 mil. m na visinu, koja približno odgovara prirastu ovih šuma od 4,5 mil. m3 predstavljalo bi prvu fazu stabilizacije šumskog fonda (1953/62) bez koje je dalje poboljšanje stanja ovih šuma nemoguće. Radi predviđanja sviju onih mera, koje su u vezi smanjenja seče od oko 2 mil. m3 nužne, potrebno je izvršiti analizu sadašnje potrošnje četinarskih proizvoda kao i potreba ovih proizvoda u budućnosti. Prosečni godišnji izvoz četinarskih proizvoda u periodu 1951/53 iznosio je u 000: rezana građa m´s 590 ili u oblom 970 m3 celuloz. drvo pr. m 150 ili u oblom 110 m3 ost. šum. sort, m3 30 ili u oblom 30 m3 ambalaža t 15 ili u oblom 70 m3 ostalo t 10 ili u oblom 20 m3 ukupno 1.200 m3 Kad količini od 1,2 mil. m3 oblovine za proizvodnju izvoznih artikala dodamo oko V3 na ime otpadaka i ogrevnog drveta, koje je ostalo u šumi neiskorišteno ili čije dobij anje putem seče četinarskih šuma nije |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 20 <-- 20 --> PDF |
nužno, onda dobijemo količinu od oko 1,6 mil. m3 drveta na panju posečenog radi realizacije izvoza. To znači, da bi se prestankom izvoza artikala proizvedenih iz četinarske sirovine i smanjenjem potrošnje onih proizvoda, koji bi se dobili iz 0,4 mil. m3 drveta na panju, pitanje potrošnje četinarskih proizvoda uskladilo sa sečivim etatom četinarskih šuma. Međutim, potpun prekid izvoza proizvoda iz četinarskog drveta je nemoguć i necelishodan, te treba smatrati dosta povoljnim, ako se izvoz mil. mr 8,8 ol´pa.d´ODl + + + OgrtV [ -bejh.drVO hvt pilOM/ obi "´/////A pilom obi ta UcJt ´p 53/62 ^ 9hs/H? W&/50 1951/55 -(953/62 a. šumskih sortimenata svede na minimum a izvoz rezane građe četinara na jednu polovinu u prošeku za 10 godina u odnosu na izvoz iz 1951/53 god. To znači da bi za izvoz proizvoda iz četinarskog drveta došla u obzir sirovina od oko 0,7 mil. m3 (drvo na panju) umesto 1,6 mil. -m3 u 1951/53 god. t. j . da bi se smanjenjem izvoza četinarskih proizvoda dobilo 0,9 mil. m3 od ukupno potrebnih 2,0 mil. m3. U periodu 1951/53 utrošeno je za domaće potrebe u 000 m3 u oblom: rezana građa 1.700 jamsko drvo 370 celulozno drvo 220 ost. tehn. drvo1 1.140 1 Tesano i oblo drvo za industriju, gradove i seljačke potrebe i oblovina za rezanje u seljačkoj i lokalnoj privredi. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 21 <-- 21 --> PDF |
ogrevno drvo3 490 otpadak 980 ukupno: 4.900 Količina rezane građe četinara od 1.050 hilj. m3 dobijena iz 1.70.0 hilj. m3 oblovine pretstavlja potrošnju od 0,06 m3 po jednom stanovniku, što je znatno niže od srednjeevropskog prošeka a malo više od potrošnje u mediteranskim zemljama. Ali ako ovoj količini dodamo tesano drvo četinara i lišćara, čija je potrošnja kod nas prilično visoka kao i rezanu građu četinara iz lokalnih izvora, onda bi količina od 1.050 hilj. m3 pretstavljala potrebe zemlje u ovom periodu. Povećanje potreba rezane građe četinara u vezi povećanja građevne delatnosti i proizvodnje robe za široku potrošnju moguće je pokriti samo racionalnijom upotrebom u odnosu na dosadašnju potrošnju i proizvodima iz drugih privrednih grana, a nikako novim količinama rezane građe četinara. Stoga bi količina od oko 1.050 hilj. m3 ili okruglo 1 mil. m3 pretstavljala cifru budućih potreba za ovim proizvodom. Isto tako uvećane potrebe jamskog drveta trebaju biti pokrivene racionalnijom potrošnjom četinarskog i masovnijom upotrebom lišearskog drveta, a ne novim količinama jamskog drveta četinara. Ako bi pri povećanju proizvodnje celuloze i drvenjače na visinu od oko 180 hilj. tona, potrebnih da se potrošnja papira od sadanjih 5 kg po 1 stanovniku približno udvostruči (evropski prošek 20 kg), da se prestane sa uvozom drvnih tekstilnih vlakana i ostalih proizvoda hemiski prerađenog drveta i da se izvozom celuloze, papira i si. nadoknadi jedan deo manjka izvoza rezane građe četinara i šumskih sortimenata — ako bi se kod tog povećanja ostalo na dosadanjem načinu upotrebe drveta, onda bi za ovu proizvodnju trebalo oko 850 hilj. m3 celuloznog drveta četinara boljeg kvaliteta t. j . za 550 hilj. m3 više nego što je proizvedeno u 1951/53 god. Jasno je, da toliku količinu celuloznog drveta četinara nećemo moći proizvesti, jer bi to značilo da bi oko XU svih sortimenata otpalo na celulozno drvo, prema dosadašnjem učešću od 7%. No za proizvodnju oko 180 hilj. tona celuloze i drvenjače znatan deo celuloznog drveta četinara može se zameniti lišćarskim drvetom i to topolovim, pa i drugim, a za proizvodnju celuloze i drvenjače, koja se prerađuje u papir, bukovim drvetom za celulozu koja se upotrebljava za veštačka vlakna, celofan i eksploziv, te slabije kvalitetnim drvetom iz šumske eksploatacije i otpacima iz proizvodnje tanina za proizvodnju poluceluloze za ambalažu. Ovakvim načinom upotrebe celuloznog drveta potreba za četinarskim celuloznim drvetom smanjila bi se na oko 600 hil. m3, što je još uvek za 300 hilj. m3 više od proizvodnje u 1951/53 godini. Ostvarenjem viška proizvodnje celuloznog drveta četinara omogućiće se dobrim delom orijentacijom proizvodnje celuloze na sulfatni postupak. Time se proširuje sirovinska baza, jer se može koristiti i borovo drvo, zatim slabiji kvalitet celuloznog drveta jele i smrče, te se konačno znatno može proširiti upotreba otpadaka iz pilanske industrije. Sa ovim dopunskim snabdevanjem potreba kvalitetnijeg četinarskog drveta snizile bi se za daljnjih 200 hil. m3 t. j . na oko 400 hil. m3. Ovo je povećanje moguće ostvariti kako na račun tehničkog drveta, naročito tesanog drveta 2 Obuhvaćeno i neprerađeno drvo u šumi. Ostalo ogrevno drvo i otpadak obračunati u stavki izvoza. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 22 <-- 22 --> PDF |
i trupaca za rezanje slabijeg kvaliteta, tako i proširenjem akcije pro´ ređivanja četinarskih šuma, koje se tretiraju kao preborne, ali su manje više jednolične strukture. Ukupna potreba četinarskog drveta, radi pokrića budućih potreba domaćeg tržišta i eksporta, bila bi oko 5,5 mil. m3, t. j . za oko 1 mil. m3 više nego što je prirast odnosno krajnja mogućnost seče ovih šuma. Po kriće ovog manjka od oko 1,0 mil. m3 drveta na panju moguće je u sektoru šumske privrede prvenstveno drvnim pločama i kartonom. Pro izvodnja od oko 80 hil. t. lesonit ploča iz drvnog otpatka kako mekog tako i tvrdog drveta, 80.000 m3 šperploča uglavnom iz lišćarske sirovine, kojom smo suficitni i 40.000 tona kartona iz slabog kvalitetnog drveta četinara i lišćara i otpadaka iz drvne industrije, i pored izvoza izvesne količine ovih proizvoda, omogućilo ib smanjenje potrošnje rezane građe za oko 4—500 hilj. m3 odnosno 1 mil. m3 drveta na panju. Pored predloženih mera u sektoru industriske prerade drveta i po trošnje četinarskih proizvoda, kao i rekonstrukcije pilanske industrije upravcu usklađivanja njenih kapaciteta sa sirovinskom bazom i moder nizacije pogona prvenstveno radi smanjenja otpadaka potrebno je i u sektoru šumarstva provesti potrebne mere. Na prvom mestu treba reša vati pitanje visine seča četinarskih šuma. Osnovno je kod ovoga da ona ne sme preći onu granicu koja obezbeđuje samo najnužnije potrebe zemlje i izvoza. U sadašnjem privrednom sistemu uglavnom nema drugog instru menta koji bi silio potrošača na radikalniju štednju potrošnje četinar skog drveta i zamenu drugim materijalom, i ujedno ograničio izvoz četi narskih proizvoda. Nadalje, potrebno je pristupiti masovmjoj proizvodnji sadnica brzo rastućih vrsti drveta, naročito kanadske i sličnih topola i njihovom zasa di van ju na šumskim površinama i pojedinačno (pored reka, kanala, putova, kao vatrobrani i poljozaštitni pojasevi i t. d.), kao mere za najbrže kva litetno i kvantitetno povećanje drvnog fonda i dobijanje one drvne siro vine, čiji proizvodi mogu zameniti četinarsko drvo i to u onom periodu kada će problem četinarskih šuma doći u najoštriju fazu — naredne dve ili tri decenije. I najzad, davanje prioriteta pri otvaranju još neotvorenih četinarskih šuma i razvijanje mreže šumskih komunikacija, radi inten zivnijeg gajenja i eksploatacije ovih šuma, je isto tako jedna od osnovnih mera za rešenje ovog pitanja. To će između ostalog omogućiti i proširenje površina za proređivanje, koje treba, protegnuti ina one šume, koje se tretiraju kao preborne, ali im je struktura bliža strukturi srednjodobnih jednolikih šuma. Pored sviju ovih mera, čiji će se rezultati koristiti u ne posrednoj budućnosti, stvaranje novih površina četinarskih šuma, a naro čito masovnije unošenje četinara i lišćarske šume, je potrebno radi kvali: tetnog i kvantitetnog povećanja drvnog fonda, s tim da će se rezultati ovih akcija koristiti u daljoj ili vrlo dalekoj budućnosti kad problem četi narskih šuma možda ne će biti tako akutan kao što je akutan sada ili kao što će biti u neposrednoj budućnosti. Zaključak Smanjenje seče četinarskih šuma od sadanjih 6,5 mil. m3 na visinu prirasta od 4,5 mil. m3 pretstavlja prvu fazu stabilizacije šumskog fonda (1953/62 god.) bez koje je dalje poboljšanje stanja ovih šuma nemoguće. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Ali zadovoljenje neposrednih i budućih potreba proizvodima četinara nužno zahteva provođenje sledećih mera: A. u sektoru industriske prerade drveta: Prvo, povećati proizvodnju drvnih ploča na 80.000 t. lesonit i 80.000 m:i šperploča, kao mere za´ najracionalnije korišćenje lišćarske sirovine kojom smo smo suficitni i drvnog otpatka i slabije kvalitetnog drveta šumske eksploatacije — u cilju zamene meke rezane građe, kojom postajemo ili možemo postati deficitni. Drugo, povećati proizvodnju celuloze na 180 hil. tona radi dobijanja potrebnih količina hartije, kartona, veštačkih vlakana i drugih proizvoda — u cilju povećanja potrošnje, prekida uvoza hemiski prerađenog drveta i povećanja izvoza ovih proizvoda, kao delimicne naknade za smanjeni izvoz rezane građe četinara i šumskih sortimenata. Ujedno se u ovom« sektor; cerade drveta orijentisati na proizvodnju poluceluloze, sulfatne i rastvorene celuloze na bazi lišćarskog drveta, drvnih otpadaka i slabije kvalitetnog drveta iz šumske eksploatacije. . Treće, izvršiti rekonstrukciju pilanskih pogona u pravcu usklađivanja sa sirovinskom bazom i modernizaciju radi smanjenja otpatka. Četvrto, izvoz meke rezane građe smanjiti bar na polovinu izvoza iz 1951/53 godine. B. u sektoru šumarstva: Prvo, stalnim smanjivanjem obima seča prisiljavati potrošače četinarskih proizvoda na radikalnu štednju i zamenu drugim materijalom. Drugo, pristupiti masovnijoj proizvodnji sadnica brzorastućih vrsti drveta, naročito kanadskih i sličnih topola, i njihovom zasađivanju kako na šumskim površinama tako i pojedinačno, kao mere za najbrže kvalitetno i kvantitetno povećanje drvnog fonda i dobijanja one sirovine čiji proizvodi mogu. zameniti četinarsko drvo f to u onom periodu, kada će problem četinarskih šuma doći u najoštriju fazu. Treće, kod izgradnje šumskih komunikacija, pošumljavanja novih terena i uvođenja drugih mera davati prioritet četinarskim šumama. Četvrto, izvoz šumskih sortimenata obustaviti ili svesti na minimalne količine. N apomena : Podaci o proizvodnji, potrošnji i drugim elementima uzeti su iz izdanja Saveznog zavoda za statistiku i evidenciju FNRJ ili iz materijala Savezne komisije za izradu predloga za unapređenje šumske privrede. Za period IX—XII/53 god. izvršena je procena na osnovu stanja iz prethodnog perioda. RESUME t - Dans cette etude l´auteur analyse la question de la consommation des produits des resineux dans l´etat present et dans le proehe avenir, ensuite ses relations par rapport a la coupe et par rapport a I´ecart de la coupe de I´accroissement des forets resineuses. Pour augmenter la production des forets dans la premiere periode (1953/1962) l´auteur propose de diminner les coupes de 6´5 millions m3 a 4´5 millions m3 c´est-a-dire au niveau de I´accroissement pour creer les conditions d´une amelioration ulterieure. 39a |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 24 <-- 24 --> PDF |
II propose aussi l´etablissement de nouvelles usines pour la production des panneaux agglomeres et de la pate a papier dans le but d´obtenir des produits qui pourraient remplacer la consommation du sciage ainsi qui rendraient meilleur utilisation des res- sources forestieres, puis qui diminueraient les importations des bois chimiquement transformers et ainsi qui augmenteraient les exportations de produits ligneux. Comme mesure principale, dans la service forestier, il recommande la culture plus importante des essences a croissance rapide et tout specialement des peupliers hybrides eurame ricains dans le but d´obtenir le plus rapidement possible de ces produits qui pourraient remplacer les resineux au moment ou la probleme des resineux parviendrait dans sa phase la plus critique. L´auteur propose aussi la diminution des exportations du sciage de bois tendre et des produits de resineux faconnes dans les forets, ensuite il propose la reconstruc tion des seieries pour diminner la quantite des dechets et enfin donnant la priorite a des travaux dans les forets resineuses et tout particulierement a, des travaux d´elar gissement au point de vue des communications. UTJECAJ ŠUME NA PRODUKCIJU U VODAMA* Dr. Miljenko Buljan, U U ovom članku osvrćem se na jedan faktor, koji povoljno upliva na bogatstvo produkcije u vodama a kome se do danas nije posvetila neka pažnja iako on može biti od znatne važnosti za razumijevanje stanja proizvodnje u nekom vodenom bazenu Ribar će znati reći, da je šuma dobra za ribu, za laike ne postoji neke međusobne veze između šume i bogatstva vode životom. Ribarstveni biolog će na ponešto neodređeni način kazati, da postoji neka veza između života u šumi i života u vodi: možda nešto sitnih životinja, kukaca i slično upadne u vodu ili morski zaljev, pa ih ribe i druge životinje pojedu, ili će možda uvažiti i mogućnost, da šuma crpi fosfate i druge hranjive soli iz dubljeg sloja zemlje, i da ove mogu kasnije doći u jezero ili u more vodama tekućicama i tako djelovati povoljno na produkciju u bazenu. Međutim pravi pogled na ovo pitanje može se tek sada baciti poslije novih saznanja o događajima koji se odigravaju na granici vode i morskog ili jezerskog dna, do saznanja od kojih se je došlo u novije doba u toku studija hidrologije. Najprije par riječi o uslovima organske proizvodnje u vodama uopće. Kod proučavanja voda, kako slanih tako i slatkih, nailazi se na jedan skoro centralni problem: problem produkcije organske tvari. I oceanografija i limnologija zadnjih decenija poklanjaju svim pitanjima, koja su povezana s proizvodnjom, najveću brigu. Pod produkcijom u širem smislu misli se na prirast organske tvari koji se vrši u nekom prirodnom bazenu pomoću biljaka. Kod toga se skoro isključivo radi o fitoplaktonu, koji svoje sitne dimenzije nadoknađuje ogromnim brojem, nekada i do milion primjeraka u litri, a i više, te velikom brzinom umnažanja. Na * Opaska uredništva. Donosimo ovaj zanimljiv članak sa slabo poznatog područja. Moguće da će ovo biti poticaj našim čitaocima, da i oni doprinesu svoja opažanja ove vrste i da ih dostave nama ili piscu članka. |