DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 24 <-- 24 --> PDF |
II propose aussi l´etablissement de nouvelles usines pour la production des panneaux agglomeres et de la pate a papier dans le but d´obtenir des produits qui pourraient remplacer la consommation du sciage ainsi qui rendraient meilleur utilisation des res- sources forestieres, puis qui diminueraient les importations des bois chimiquement transformers et ainsi qui augmenteraient les exportations de produits ligneux. Comme mesure principale, dans la service forestier, il recommande la culture plus importante des essences a croissance rapide et tout specialement des peupliers hybrides eurame ricains dans le but d´obtenir le plus rapidement possible de ces produits qui pourraient remplacer les resineux au moment ou la probleme des resineux parviendrait dans sa phase la plus critique. L´auteur propose aussi la diminution des exportations du sciage de bois tendre et des produits de resineux faconnes dans les forets, ensuite il propose la reconstruc tion des seieries pour diminner la quantite des dechets et enfin donnant la priorite a des travaux dans les forets resineuses et tout particulierement a, des travaux d´elar gissement au point de vue des communications. UTJECAJ ŠUME NA PRODUKCIJU U VODAMA* Dr. Miljenko Buljan, U U ovom članku osvrćem se na jedan faktor, koji povoljno upliva na bogatstvo produkcije u vodama a kome se do danas nije posvetila neka pažnja iako on može biti od znatne važnosti za razumijevanje stanja proizvodnje u nekom vodenom bazenu Ribar će znati reći, da je šuma dobra za ribu, za laike ne postoji neke međusobne veze između šume i bogatstva vode životom. Ribarstveni biolog će na ponešto neodređeni način kazati, da postoji neka veza između života u šumi i života u vodi: možda nešto sitnih životinja, kukaca i slično upadne u vodu ili morski zaljev, pa ih ribe i druge životinje pojedu, ili će možda uvažiti i mogućnost, da šuma crpi fosfate i druge hranjive soli iz dubljeg sloja zemlje, i da ove mogu kasnije doći u jezero ili u more vodama tekućicama i tako djelovati povoljno na produkciju u bazenu. Međutim pravi pogled na ovo pitanje može se tek sada baciti poslije novih saznanja o događajima koji se odigravaju na granici vode i morskog ili jezerskog dna, do saznanja od kojih se je došlo u novije doba u toku studija hidrologije. Najprije par riječi o uslovima organske proizvodnje u vodama uopće. Kod proučavanja voda, kako slanih tako i slatkih, nailazi se na jedan skoro centralni problem: problem produkcije organske tvari. I oceanografija i limnologija zadnjih decenija poklanjaju svim pitanjima, koja su povezana s proizvodnjom, najveću brigu. Pod produkcijom u širem smislu misli se na prirast organske tvari koji se vrši u nekom prirodnom bazenu pomoću biljaka. Kod toga se skoro isključivo radi o fitoplaktonu, koji svoje sitne dimenzije nadoknađuje ogromnim brojem, nekada i do milion primjeraka u litri, a i više, te velikom brzinom umnažanja. Na * Opaska uredništva. Donosimo ovaj zanimljiv članak sa slabo poznatog područja. Moguće da će ovo biti poticaj našim čitaocima, da i oni doprinesu svoja opažanja ove vrste i da ih dostave nama ili piscu članka. |