DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 64     <-- 64 -->        PDF

postaju mikotrofne. Žilni sistem kod ove grupe drveća, po morfološkim svojim osobinama,
čini jedan prelazni sistem između jako mikotrofnih i sasvim nemikotrofnih
vrsta šumskog drveća (si. 3).


U nemikotrofne vrste kao što vidimo uglavnom spadaju žbunaste vrste. One ne
podležu inokulaciji mikoriznih gljiva čak ni u specifično šumarskim uslovima i predstavljaju
tip autotrofne asimilacije. Njihov žilni sistem liči skoro na korenov sistem kod
trava t. j . oštre diferenciacije između žila sisalica i primarnog korena nema. Naročito
su tipični korenovi završetci kod Evonymus-a. Veoma je blizak autotrofnom sistemu
i žilni sistem kod jasena (si. 4).


SI. 3 SI. 4


Autor izovoga izvodi sledeće zaključke:


Istraživanjima su ustanovljene tri grupe drveća i žbunja: a) vrste jako mikotrofne,
koje imaju ektoendotrofnu mikorizu bezobzira gde rastu; b) ne mikotrofne
vrste, t. j . one koje se ne inokuliraju mikoriznim glivama ni u šumi v) slabo mikotrofne
t. j . one vrste koje imaju tipičnu mikorizu samo kada rastu u šumi.


Ubrzanje obrazovanja mikorize, na pr. putem unošenja mikorizne zemlje kod pošumljavanja
stepskog zemljišta, treba primenjivati za biljke koje su u jakom stepenu
mikotrofne kao hrast, bor, ariš i dr.


POGOVOR. U vezi sa ovim potrebno je naglasiti, da kod pošumljavanja obešumljenih
i degradiranih zemljišta prvenstveno treba saditi šumsko drveće i žbunje koje
nema na svojim žilama mikorizu, ili je ona izražena u slaboj meri t. j . vrste iz grupe
II i III. a prvenstveno uzimati vrte iz III. grupe .Takve vrste pripremaju uslove za
dalje uspevanje vrsta kod kojih je mikotrofnost obavezna t. j . iz prve grupe prednje
klasifikacije šumskog drveća i žbunja.


Kao što vidimo, pored teoretskog interesa, prednja klasifikacija drveća i žbunja,
na mikrofne i ne mikrofne, predstavlja veliki interes i za praktično izvođenje veštačkog
pošumljavanja u našim prilikama. Kada danas znamo da na golim i degradiranim
šumskim zemljištima, koje treba da pošumimo, često puta nema uslova za regeneraciju
šume bivšim ili drugim vrednijim vrstama, bez izvesne fitocenološke sukcesije,
prikazana klasifikacija, po stepenu mikotrofnosti, biće od velike koristi za izbor vrsta
kod podizanja primarnih — pionirskih sastojina.


Ing. Ivan Soljanik