DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1953 str. 16 <-- 16 --> PDF |
1. Rupe su pravljene sa običnim ručnim svrdlom prečnika 25 mm, dubine 40—60 mm, sa izvesnom kosinom radi lakšeg isticanja smole u podmetnute epruvete od 50 cm3. Sa gipsom su zatvarani otvori sa strane, no usled unutrašnjeg napona na nekim mestima gubila se je smola u vidu pojedinih kapljica. Izvlačenje vazduha iz samih epruveta nije se moglo primeniti, jer iste nisu imale odgovarajuće pipke. 2. Da bi se utvrdilo kako pojedina sredstva utiču na kristalizaciju smole munike, dodavano je u epruvete u malim količinama (1—2 gr.): silika-gel, terpentinsko ulje munike, benzol i alkohol. Navedena sredstva su imala ove zadatke: a) Silika-gel, kao dobar dehidrator da oduzme vodu nativne´ smole. Ovo sredstvo je upotrebio i Sanderman n kod ispitivanja uzroka kristalizacije smole beloga bora u iste svrhe. b) Dodavanje terpentinskog ulja od munike trebao bi da nadoknadi onaj minimalni gubitak terpentinskog ulja nativne smole, u koliko se on pojavljuje, i time da se eliminira uticaj ove materije na promene koje nastaju sa napuštanjem smole samog smolnog kanala. c) Benzol i alkohol kao dobri rastvarači smolnih kiselina da li oni sprečavaju ili ne kristalizaciju. 3. Kod probe da li voda utiče na naknadnu kristalizaciju već dobijenog prečišćenog balsama munike, utvrdilo se je, da se ni posle godinu dana u epruveti ne pojavljuju kristali. Minimalno zamućivanje kod dodirnih »lojeva je bez kristala (emulsija od kapljica vode i balsama). Ispitivanja u ovom smislu pokazala su sledeće: 1. Da nativna smola bez dodataka ostaje izvesno vreme potpuno bistra i bez ikakvih kristala. Nešto docnije pojavljuju se kristali po zidovima epruvete samo u ograničenoj meri. 2. Da nativna smola sa silika-gelom kristalizuje u donjem delu. Tu silika-gel menja boju (od plave u zatvorenu žutu) i oko njega najviše se pojavljuju kristali. Gornji delovi epruveta imaju manje kristala. Kod ovih proba je kristalizacija izrazitija, nego u prvom slučaju (bez dodatka). 3. Da nativna smola sa dodatkom terpentinskog ulja od iste vrste ne kristalizira. 4. Da nativna smola sa dodatkom benzola i alkohola delimice kristalizira u izvesnoj manjoj meri, slično kao kod drugog slučaja (sa silikagelom) . Na osnovu ovih ogleda može se konstatovati sledeće: a) Da je u zatvorenim sudovima kristalizacija ograničena. U odnosu na ukupnu količinu nativne smole, kristalizovani deo nije veći od 5%. b) činjenica, da je kod upotrebe silika-gela kristalizacija izrazitija to nas navodi na pretpostavku, da on pojačava kristalizaciju, da li usled upijene vode ili nečeg drugog, nije nam poznato. c) Da terpentinsko ulje iste vrste delu je na nativnu smolu tako da se kristali ne stvaraju. To bi značilo da gubitak i izvesnih minimalnih količina terpena putem vetrenja uslovljava kristalizaciju, pored sigurno i drugih faktora koji deluju na ovu pojavu. d) Da benzol i alkohol ne sprečavaju kristalizaciju nativne smole, ali je smanjuju u izvesnoj meri. |