DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1953 str. 18 <-- 18 --> PDF |
srednje 175 \x a debliinu u sredini 20 p. Dok kristali obične smole imaju dužinu od 30 it a debljinu od 5 p. Znači da ograničena oksidacija stvara velike kristale (nativna smola) a potpuna oksidacija male kristale (obična smola). Slika 3 pokazuje snimljen kristal nativne smole munike (veliki kristal) putem polarizovane svetlosti. Osnovne karakteristike za munikov kolofon i terpentinsko ulje su sledeće: Kolofon . Boja kolofona varira od svetložutocrvenkaste do tamnocrvene. On je proziran i ima karakterističan školikast prelom. Tačka toppljenja mu iznosi 49° C. Ona je viša od tačke topljenja molikovog kolofona (42° C), no niža od kolofona crnog bora iz Makedoniie (59° C). Međutim, Šola j a navodi tačku topljenja za kolofon crnog bora od 65° do 71° C a za beli 73 3° do 77.7° C (sa Ličkog Krša). Terpentinsk o ulje. Terpentinsko ulje munike je bezbojna i bistra tečnost, eventualno slabo žućkasto obojena. Ima veoma prijatan miris na limun (od terpena limonena). Njegove osnovne karakteristike su: Specifična težina pri 20° C 0,8576 do 0 8578. Refrakcija n"U 1,472 do 1,474 Polarizacija (a) ^ —69° 47´ do —71°82´* * Određivanje polarizacije izvršeno je u Zavodu za Fiz;čku herniju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Drugu K. Nikoliću, asist. univ. zahvaljujemo na učinjenoj usluzi i na ovom mestu. Ugao obrtanja « d —59° 6´ do —61° 6´ Pnčetna tačka kliučanja 165° C Predestiliše do 188° C 96% Polarizacija (specifično obrtanje) pokazuje da je terpentinsko ulje munike jako levogiro . U tom pogledu cd evrop-kih borova ima v~ću vređnost samo terpentinsko ulje piniola (vidi tablicu I) a od američkih borova samo terpentinsko ulje od Pirus p inče an a (—lOO´^´ po Mir o v-u) i od P. Torreyana (—118"12´ po S m i t-H a a g e n-R eđer m a n-M i r o v u. Priložena tablica pokazuie kakve su osnovne fizičke vrednosti za terpentinsko ulje nekih evrop-kih vrsti borova (specifična težina, indeks loma, ugao obrtanja i specif:čno obrtanje). Za vrste od 1 do 6 specifična težina je iskazana za dis, dok za vrste borova 7—8 pri dao- Dalja istraživanja trebalo bi usmeriti u sledecern: 1. Ispitati koje sve kiseline ulaze u sastav sirove smole i kolofona munike te njihov procentualni odnos (mislimo na: levopimarnu, abijetinsku, neoabijetinsku, dekstro i izodekstropimarnu, dehidroabijetinsku, dihidroabijentisku i tetrahidroabijentirisku kiselinu). 2. Ispitati kakav je sastav munikovog terpentinskog ulja, mislimo u prvom redu na pinen, nopinen, limonen i ostale terpene. Time bi se upotpunilo poznavanje ove interesantne vrste smole, što je zapravo zadatak naših hemičara. Munike (veoma malo) ima i u Italiji, |