DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Ako međusobno usporedimo rezultate s pokusnih ploha »Stari Zaturni « i »Jasle I« (vidi tabelu br. 4 i br. 5) vidimo, da jela bolje prirašćuje u debljinu i u visinu na prvoj nego na drugoj plohi. Razlozi za to su uglavnom trojaki. Prvi razlog je struktura , koja je na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« preborna za razliku od nepravilne strukture u »Jaslama I« (vidi sliku br. 2). Drugi je razlog obrast sastojine, t. j . temeljnica , koja je na prvoj pokusnoj plohi pala na iznos od 23´8 m2/ha, dok u »Jaslama I« ona iznosi ?>5´1 m2/ha. Treći razlog leži u tome, što na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« jela raste u sm j es i s bukvom (jela 07, bukva 0´3), a u »Jaslama I« imamo čistu jelovu sastojinu sa jedva oko 3% bukovine. Usporedimo li rezultate s pokusnih ploha »Belevine« i »Tuški Laz«, vidjet ćemo, da je visinski i debljinski prirast, pa također, da je i postotak gromadnog prirasta veći na pokusnoj plohi »Belevine« nego na plohi »Tuški Laz«. No apsolutni prosječni godišnji prirast drvne mase gotovo je isti na obje plohe; on iznosi 9´8 m3/ha na pokusnoj plohi »Belevine «, a lO´O m3/ha na pokusnoj plohi »Tuški Laz« (vidi tabelu br. 6). I jedna i druga pokusna ploha odbacuje, dakle, gotovo jednak prosječni godišnji prirast jelovine od 10 ma/ha, samo s tom razlikom, što se na pokusnoj plohi »Belevine« taj prirast stvara na drvnoj masi od 407 m3/ha, a na pokusnoj plohi »Tuški Laz« na drvnoj masi od 595 m3/ha. Kakve li razlike! Drvna masa na prvoj pokusnoj plohi prirašćuje za 2´4%, a na drugoj za 1"7% godišnje. Iz toga izlazi, da podržavanje drvne mase od 600 m:i/ha na pokusnoj plohi u »Tuškom Lazu« nije ekonomično, jer se jednako veliki prirast dade polučiti drvnom masom od 400 ms/ha u prebornoj strukturi i jer razlike u prosječnoj širini godova na obe plohe nisu velike. Prosječna širina goda na pokusnoj plohi »Tuški Laz« iznosi 1´61 mm, a na pokusnoj plohi »Belevine« 1´86 mm. štoviše, prosječna godišnja produkcija na pokusnoj plohi »Belevine« nešto je veća od one na pokusnoj plohi »Tuški Laz«, jer je prosječni godišnji priliv jelovih stabala po hektaru 3´3 puta veći na pokusnoj plohi »Belevine«. Dakle, ne samo, da je pokusna ploha »Belevine« produktivnija, na njoj je — pored toga — osigurana trajna regeneracija šume, što kod pokusne plohe »Tuški Laz« nije postignuto, jer prosječni godišnji priliv jelovih stabala po hektaru doseže ondje jedva jednu četvrtinu kubika, čemu možemo pripisati veću produktivnost pokusne plohe »Belevine «? Jedino strukturi i temeljnici, jer su svi ostali faktori na obje plohe jednaki! Preborna struktura i temeljnica od 34´2 nrv´ha omogućuju veću produktivnost i trajnu regeneraciju šume na pokusnoj plohi »Belevine«. Ako sad usporedimo rezultate s pokusnih ploha »Jasle I« i »Belevine «, vidimo, da jela bolje prirašćuje u debljinu i u visinu na pokusnoj plohi »Belevine«. To je protiv svakog očekivanja, jer su temeljnice obih ploha podjednake, a svi ostali faktori — osim strukture — nepovoljniji su na pokusnoj plohi »Belevine«; pokusna ploha »Jasle I« nalazi se na prvom, a pokusna ploha »Belevine« na drugom stojbinskom bonitetu po sur i ću (vidi tabelu br. 1). Imajući to pred očima, dolazimo do zaključka, da jedino preborna struktura pokusne plohe »Belevine« može biti razlog za veći visinski i debljinski prirast od onoga u »Jaslama I«. |