DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Kompariramo li pokusnu plohu »Stari Zaturni« sa pokusnom plohom »Belevine«, utvrdit ćemo, da je na prvoj pokusnoj plohi debljinski i visinski prirast veći. Iz tabele br. 4 i iz slike br. 4 vidimo i to, da debljinski prirast jele na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« pokazuje tendenciju rastenja čak i kod prsnog promjera od 75 cm za razliku od pokusne plohe »Belevine«, gdje debljinski prirast jele postiže svoju kulminaciju kod 65 cm p. p., kao i na ostalim pokusnim plohama. Na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« jelova stabla debela 65 cm p. p. t r i put a viš e prirašćuju u visinu, a gotovo dva puta više u debljinu, nego isto tako debela jelova stabla na pokusnoj plohi »Belevine«. Što nam kažu rezultati s pokusne plohe »Stari Zaturni« ? Ti su rezultati dokaz, da se u fitocenozi jele i rebrače može izgospodariti takva struktura i takva smjesa vrsta drveća, u kojoj jela prirašćuje u debljinu onako, kako je to svojstveno za nju u fitocenozi bukve i jele na vapnenoj podlozi.9 Zato ćemo pri prvoj prebomoj sječi na pokusnoj plohi »Belevine« paziti na to, da postojeću prebornu strukturu popravimo, pa ćemo nešto jače zahvatiti u debljinske stepene od 40, 50 i 65 cm, u kojima ima više stabala nego što bi ih trebalo biti (vidi grafikon na slici br. 2). Ako pogledamo tabelu br. 6 o prosječnom godišnjem volumnom prirastu i o postoku toga prirasta, dolazimo do zaključka, da je pokusna ploha »Belevine« najproduktivnija. Ona nam predočuje stanje preborne sastojine prij e sječe . Dakako, da to stanje nije potpuno normalno, ali se ono može lako postignuti. Pokusna ploha »Stari Zaturni« nije najproduktivnija, premda ima najveći postotak prirasta. Na toj je plohi drvna masa suviše smanjena, tako da ondje gubimo svake godine nekoliko kubnih metara prirasta. Veliki postotak prirasta od 3´6 nije sam po sebi dovoljan za prosuđivanje produktivnosti, nego treba istovremeno voditi računa o apsolutnom prirastu. A taj je na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« najmanji. Pokusna ploha »Stari Zaturni« predočuje nam prebornu sastojinu poslij e sječ e s tom napomenom, da je zadnja sječa bila prejaka. Iz ove diskusije jasno izlazi dvije konstatacije, prva, da se u fitocenozi jele i rebrače može izgospodariti preborna struktura i, druga, da je takva šuma produktivnija od postojećih gospodarskih oblika šume u toj fitocenozi. Prema tome postoje opravdani razlozi, da se sadašnje nepravilne (prelazne) strukture u fitocenozi jele i rebrače postepeno pretvaraju u preborne. Pritom se nameće pitanje, kako to izvršiti? Za to se ne mogu dati recepti, koji bi mogli vrijediti u svim slučajevima. No mogu se pružiti neke općenite smjernice. Te se smjernice sastoje u ovom. Pri doznačivanju jelovih stabala za sječu u fitocenozi jele i rebrače treba paziti na to, da se ne doznačuju samo stabla deblja od 60 cm p. p. Baš protivno, doznačivati valja uglavnom srednje debela jelova stabla, jer su obično ta stabla nagomilana u većoj mjeri, nego što bi bilo potrebno. To se lijepo vidi na pokusnim plohama »Jasle I« i »Tuški Laz«, koje su tipične za fitocenozu jele i rebrače. Grafikoni na slici br. 2 daju nam uvid u to, što bi trebalo 9 Na temelju analize 3.278 izvrtaka izbušenih sa 1.872 jelova stabla u četiri pokusne plohe (»Ruhač», »Lisičine 6 a«, »Lisičine 6 b« i »Kupjacki Vrh«) fitocenoze bukve i jele (Fagetum — Abietetosum, Horv.) utvrdio sam, da debljinski prirast jele u toj fitocenozi ne kulminira prosječn o prije 80. cm prsnog promjera. 100 |