DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 12     <-- 12 -->        PDF

način bolji od dobij ene strukture na osnovu količine ili realizovanih cena
na spoljnjem tržištu (u milijardama dinara) :


Naimenovanje 1938 1949 1952 1953 1947/53
Šumski sortimenti:
za neposrednu potrošnju
Za dalju preradu
Rezana građa
Ploče i furnir
Proizv. prerad. r. građe
Drvne prerađevine
Hemiski produkti
3,6^}
13,3
0,2
0,2
0,2
1,0
3,0
2,0
15,3
0,4
0,3
0,2
0,1
1,0
1,9
9,9
0,4
1,1
0,5
0,6
1,5
1,7
15,4
0,6
1,4
0,9
1,0
1,8
2,0
12,8
0,5
0,7
0,3
0,4
Ukupno : i 18,5 21,8 15,0 22,5 18,5


Da bi nam struktura izvoza drvnih proizvoda bila još uočljivija dademo
odnose putem grafikona


1930 19H9 «S2 1*53 19*f/5l


Iz podataka tabele i grafikona vidimo, da su rezana građa i šumski
sortimenti, kako pre tako i posle rata činili 9/io ili više u ukupnom izvozu
drvnih proizvoda, sa izuzetkom 1952 i 1953 god., kada je izvoz ostalih
proizvoda učestvovao već sa 17%.


Ako ostavimo po strani strukturu izvoza pre rata i za posleratni period
1947/50 god. kada su šumski sortimenti bili visoko zastupljeni u izvozu
drveta, već uzmemo 1953 god .možemo reći, da je ona, s obzirom na
strukturu industriske prerade, kapacitete drvne industrije i opremljenost
šumske privrede pretstavlja dosta povoljnu godinu, izuzimajući visoki izvoz
rezane građe i donekle celuloznog drveta četinara. Izvozu šumskih sortimenata
u toj godini nema se šta prigovoriti. Izvoz od oko 40 hilj. m3 oblog
tesanog i cepanog drveta, uglavnom iz krajeva, koji leže povoljnije prema
stranom nego domaćem tržištu, uz povoljne uslove prodaje je na svom
mestu. Izvoz bukovog celuloznog drveta, za koga nemamo kapaciteta u
zemlji i koje plasiramo po znatno višoj ceni nego što se postiže za ogrevno
drvo u zemlji, isto je tako opravdan i biće koristan sve dok naša industrija
ne bude u mogućnosti da ga preradi u zemlji. Izvoz ogrevnog drveta
koji čini samo oko 1—1,5% od ukupnog posečenog drveta u FNRJ
pretstavlja stavku, koja se s obzirom na postignute cene, pitanje platnog
bilansa naše zemlje i perspektivni razvoj šumske i ukupne privrede Jugoslavije,
još uvek može opravdati. Jedino treba primetiti da je odnos bukovog
celuloznog i ogrevnog drveta u 1953 godini, znatno nepovoljniji no
ranijih godina, što je došlo kao posledica neblagovremenih prodaja. Izvoz
od oko 450—500 prm. bukovog celuloznog drveta i oko 200—250 hilj. pr. m.